O MAJMUNSKOM UMU ~ I zašto ga je tako teško UMIRITI

Jedan majmun svratio je u budistički manastir na veliki praznik. Smatrao je da će biti toliko posetilaca koji donose ponude u hrani da će sigurno nekome ispasti mango ili jabuka, pa će to biti obrok za njega. Dok je šetkao oko velike manstirske sale, slučajno je čuo starog monaha kako drži propoved o "majmunskom umu". Majmun je pomislio da bi to moglo i njega da se tiče, pa je zastao da čuje.

"Majmunski um", govorio je stari monah, "jeste nemiran um, uvek skače sa jedne teme na drugu, baš kao što majmun skače sa grane na granu u džungli. To je loš um i mora se popraviti vežbanjem meditacije kako bi spoznao mir".

Kada je majmun čuo da je majmunski um loš, naljutio se. "Kako to misle, majmunski um je loš? Ja sam majmun i moj um je sasvim dobar. To je kleveta! To nije pošteno. Nije u redu. Moram učiniti nešto protiv ovog brutalnog klevetanja!" Smesta se okrenuo i otišao, skačući sa grane na granu, svojoj kući duboko u šumi, da se požali prijateljima.

Uskoro je velika grupa majmuna ljutito skakala sa grane na granu krešteći: "Ne mogu tako da nas ogovaraju! To je diskriminacija! Kako se usuđuju! Idemo da nađemo advokata iz Fonda za zaštitu živog sveta! I mi majmuni imamo prava!"

"Prekinite!", naredio je vođa čopora. "Zar ne vidite? Monah je imao pravo. Pogledajte se samo, skačete naokolo i dižete galamu. To vam je dokaz da imate majmunski um. Majmuni prosto ne mogu da miruju".

Majmuni su shvatili da je vođa u pravu. Stvarno svi imaju majmunski um i nikak neće moći da spoznaju mir. Oborili su glave i žalosno ućutali.

"Hej!", javio se majmun koji je bio u hramu. "Imam ideju. Čuo sam monaha kako kaže da meditacija može pomoći da se prevaziđe majmunski um i da spozna mir".

Majmuni su ponovo počeli da skaču na sve strane, ovog puta od oduševljenja. "Pa da! Super! Idemo po jastuke!"

Posle mnogo skakanja po granju i kreštanja, pošli su u šumu i sakupili mnogo trave i lišća od kojeg su načinili zafu - budističke jastuke za meditaciju.

"A šta sad?"

"Sedite na jastuk", rekao je majmun koji je bio u hramu. "Prekrstite noge i postavite desnu šapu preko leve, tako da se palčevi dodiruju. Držite leđa pravo. Zatvorite oči i slušajte svoje disanje".

To je bio prvi put u istoriji da majmuni meditiraju. Šuma nikada nije bila tako tiha.

Nažalost, nije dugo potrajalo.

"Izvinite! Pardon!", povikao je jedan majmun, pa su svi ostali otvorili oči. "Mislio sam nešto. Da li se sećate kako smo planirali da danas odemo na plantažu banana i siti se najedemo? Ne mogu da ne mislim na to. Zašto ne bismo prvo otišli na plantažu, da to obavimo, pa ćemo onda meditirati?"

"Da! Super! Odlična ideja!", povikali su ostali majmuni, skačući po granju, i uputili se na plantažu. Ukrali su mnogo banana i natrpali ih na gomilu.

Pošto su to obavili, ponovo su posedali na jastučiće. Prekrstili su noge, položili desnu šapu preko leve, ispravili leđa, sklopili oči i nastavili meditaciju.

Posle možda dva minuta, jedna majmunica podigla je glavu.

"Izvinite! Pardon! I ja sam nešto razmišljala. Pre nego što pojedemo banane moramo ih oljuštiti. Hajde da i to obavimo, a onda možemo da meditiramo bez brige".

"Da! Super! I mi smo to mislili!", povikali su drugi majmuni. Ponovo su skakali na sve strane, kreštali i oljuštili sve banane. Pošto su sve banane bile oljuštene i složene na gomilu, majmuni su opet posedali na jastuke. Ponovo su prekrstili noge, položili desnu šapu preko leve, ispravili leđa, sklopili oči i slušali sopstveno disanje.

"Izvinite! Pardon!", dreknuo je treći majmun, a nije prošao ni minut. " I ja sam nešto mislio. Pre nego što pojedemo banane, treba da ih stavimo u usta. Hajde da i to obavimo, a onda možemo mirno da meditiramo bez brige o tome".

"Da! Super! Sjajna ideja!"

Majmuni su skakali na sve strane, digli su strašnu galamu i stavili su po jednu bananu u usta. Neki majmuni su stavili i dve, a jedan čak tri. Neki majmuni se ne razlikuju od nekih ljudi. Ali nisu pojeli banane. Samo su želeli da obave sve pripreme kako ne bi morali da misle na to, pa da se posvete meditaciji.

Ponovo su posedali na jastuke, prekrstili noge, položili desnu šapu preko leve, ispravili leđa, sklopili oči i nastavili da meditiraju sa bananama u ustima. Naravno, čim su zatvorili oči, majmuni su počeli da žvaću svoje banane, pojeli ih, ustali i otišli.

Bio je to kraj njihovog jedinog pokušaja meditacije.

Sada znate zašto je nama ljudima teško da nađemo mir. Većina nas ima majmunski um, koji kaže:

"Samo da uradim još ovo, pa ću onda da se smirim".