BEZGRANIČNO POMAGANJE drugima BEZ ZAHVALNOSTI ~ da li je dobro ZA NJIH?





Ima ljudi koji stalno traže nečiju pomoć, a vi je kao dobra osoba - dajete. Međutim, ako pritom počnete da se osećate loše, tu nešto nije u redu. U čemu je tu stvar?

Znate već, juče vas je neko molio za ovo, danas za ono, sutra već priprema teren za nešto slično. A učili su vas da treba biti dobar i da je to u redu, pa vi raširite svoja krila i dajete, dajete, a druga strana samo nastavlja. Istina, ponekad se zahvali, ali se vi pitate zašto počinjete da se osećate loše u svojoj koži, iako ispunjavate sva svoja uverenja što se tiče pomaganja drugom.

U čemu je tu stvar?

Najpre, sagledajte svoj unutrašnji osećaj. Davanje ispunjava, i to je u redu. Ali, ništa preterano nije u redu.

Onog trenutka kada se dajući (bilo duševno, bilo materijalno) i pomažući, iznutra osećate loše, vreme je da se zapitate o čemu se tu zapravo radi?

Vaš unutrašnji osećaj koji nije ispunjavajući prvi je i nepogrešiv signal da je potrebno preispitati svoju ulogu u pomaganju nekoga i da je osvestite. Zatim, treba postaviti jasne granice. Ali kako i po čemu?

Osim vašeg osećaja, glavni kriterijum da je potrebno da stanete i „zavrnete slavinu“ određenoj osobi (ili čemu god pomažete) jeste zahvalnost onoga kome pomažete, koja treba da bude iskrena.

Najčešće se druga strana zahvaljuje mehanički, onako po navici, a vi nastavljate da dajete. A to pretvaranje i glumatanje i vas stavlja u nezahvalnu poziciju osobe koja se bezgranično iscrpljuje.

Zato, čim pre postavite jasne granice.

Najpre, razbistrite sebi kako se osećate – dobro ili loše.


Potom, pažljivo sagledajte drugu stranu – da li joj je pomoć stvarno potrebna, šta se time zapravo dobija, koliko je ta osoba iskrena i da li je zaista zahvalna.

A onda, ako i kad vam postane jasno da ovakav stil pomaganja više ne drži vodu, jednostavno tu osobu suočite s istinom, i iskreno recite kako se osećate, da ste spoznali da se ona može snaći i sama, te da više nemate nameru da joj pomažete, jer je u krajnjoj liniji pomoć potrebna i vama – da se „malo odmorite“ od silnog pomaganja.

Ako je druga strana patološki vezana za vas i u svom pogrešnom uverenju očekuje da je vaša dužnost da dopuštate da vas koristi i iscrpljuje, prvo će reagovati negativnim emocijama (ljutnja, bes, lažno razočarenje), ali vi treba da izdržite i da obavezno ostanete dosledni svom stavu.

Budite sigurni, čak i ako bude scena i drama, da će druga strana relativno brzo odustati da se hrani vama i vašim resursima. Dve su mogućnosti šta će se dalje događati.

Bolja mogućnost je da će ta osoba sazreti i prestati da parazitira na vama, te da će se okrenuti sama sebi. Jer u konačnom – možemo i treba da pomažemo drugima, ali do određenih granica, kad strana kojoj se pomaže treba da pređe u fazu samopomoći i samoobnavljanja.

Dakle, potrebno je doći do te faze, i prepoznati kada je dovoljno da ta osoba dalje gura sama. A i da je zahvalna.

Druga mogućnost je da ista ta osoba ne sazri, nego da, kad vidi da vi ostajete pri svom, jednostavno krene da tražiti "novu žrtvu".

Zapamtite, u prvom slučaju činite dobro ne samo sebi, nego i toj drugoj osobi. Jer, ako spozna, i ona će profitirati na duže staze, razvijajući se na samostalnim osnovama. A kasnije će i ona moći da pomogne nekom drugom. Verovatno će kasnije doći i da vam se iskreno zahvali.

Pomaganje ima smisla samo ako postoji iskrena spremnost pomagača i pomognutog. Prvog, da pomogne, a drugog, da prepozna i bude zahvalan, te da prvom prilikom stane na svoje noge, o čemu god se radilo. Tako se rađaju iskreni i čisti odnosi, i pravo prijateljstvo.

Zato, prepoznajte kad je vreme i gde su granice pomaganja. Prema dva kriterija: sopstvenom osećaju i iskrenosti, kao i - zahvalnosti drugog. Ako bilo šta od toga izostane, prekinite. Imate pravo na to.

 

 

 

 

 

 

 

 

Preuzeto od: www.atma.hr

 

Izvor: www.ehoroskop.net








SEMINARI & RADIONICE