ČAROBNA duhovna pouka ~ PERJE na VETRU

Jedna mlada žena je jednog dana rekla nešto čime je uvredila svoju najbolju prijateljicu. I, zažalivši u trenutku, osetila je spremnost da učini bilo šta samo da povuče svoje reči nazad. Izrekla ih je impulsivno, u momentu nepažnje, ni ne promislivši unapred kakav bi učinak mogle proizvesti.

U nastojanju da nađe rešenje za ono što je uradila, otišla je kod jedne stare mudre žene. Objašnjavajući situaciju, upitala ju je za savet. Mudra žena slušala ju je strpljivo, trudeći se da odredi njenu iskrenost i spremnost u njoj da ispravi učinjeno.

Starica je rekla: "Moraš učiniti dve stvari, da bi mogla ispraviti stvar. Jedna od njih je izuzetno teška. Večeras, uzmi svoje najbolje jastuke od perja i u svakom od njih načini male rupe. Zatim, pre izlaska sunca, moraš pored svakog praga u gradiću staviti po jedno pero. Кada završiš s tim, vrati se opet meni i reći ću ti koja je druga stvar".

Mlada žena se vratila kući, da se pripremi za svoj posao. Celu noć je provela idući s praga na prag. Prsti su joj se smrznuli, jer je vetar bio mnogo oštar. Međutim, ona je neumorno išla dalje tamnim ulicama…

Nakon izlaska sunca, mlada žena se vratila kod stare žene. Bila je iscrpljena, ali je osećala izvesno olakšanje, nadajući se da će njen trud biti nagrađen.

"Moji jastuci su prazni. Ostavljala sam ispred svakog kućnog praga po jedno pero".

"Sada", reče joj starica, "idi nazad i vrati pera u jastuke, tako da sve bude kao i ranije".

Mlada žena je pogleda s nevericom.

"Ta… ti znaš da je to nemoguće! Vetar je zasigurno oduvao perje sa pragova! Ako je ovo tvoj drugi zahtev, onda stvari neće nikad biti iste".

"Istinu zboriš", reče joj starica. "Nikad ne zaboravi: svaka tvoja reč je poput pera u vazduhu. Jednom izgovorene reči, nikakav pokušaj, ma koliko bio iskren, neće vratiti u tvoja usta. Uvek motri na sebe dok izabiraš reči i pazi na njih kad si u društvu onih koje voliš".