Priča o Margit Šel ~ Nekada profesorka i elektroinženjer, a danas najstarija AKTIVNA JOGINA u Srbiji

"Svaka aktuelna životna faza, uvek je i najznačajnija faza", kaže Margit Šel, penzionisana profesorka i elektro-inženjer, a danas aktivna jogina.

Traganje za ličnom spoznajom, putem joge, oplemenilo je moj život divnim, inspirativnim osobama, među kojima je svakako i Margit. Svojom agilnošću i entuzijazmom, brzom, ali laganom energijom, uvek je raspoložena za nove duhovne avanture, putovanja, seminare, predavanja i meditacije. Srdačna i ljubazna u ophođenju, odmerena, dinamična i otvorena za kontinuirano učenje, ali i dosledna u primeni i sintezi znanja. "Teško mi je, mrzi me…" - ne postoji u njenoj terminologiji.

I dok neki samo čitaju i pričaju o duhovnosti, ona je zaista i živi. Mudrost i zrelost su njena karta za samospoznajno putovanje. Svojim primerom inspiriše i kreira jedan drugačiji, duhovno-aktivni stil "trećeg" životnog doba.

Ovo je Margitina priča o svom traganju za spoznajom kroz jogu, o tome kako je spoznala i doživela vezu nauke i duhovnosti, i otkriva koje su to prema njenom iskustvu najvažnije ljudske vrline i vrednosti, ključne za srećan i zdrav život.

Poznajući Vas godinama, mogu sa sigurnošću reći da ste otelovljenje sledećeg uvida: duhovne aktivnosti i razvoj ne zavise od biološkog životnog doba, odnosno treće doba pruža sjajne mogućnosti za spiritualno buđenje, stalno učenje i rad na sebi.

Kada i kako se dogodila takva inicijalna prekretnica u vašem životu? Kuda vas je vodio dosadašnji Put i šta je ono što najviše određuje pravac vašeg duhovnog kompasa?

Do 2001. godine, do penzionisanja, nisam imala dovoljno vremena da se istinski bavim sobom, kao ni mogućnosti da se posvetim izučavanju i praktikovanju duhovnosti, kao što to mogu sada, jer sam bila posvećena poslu i porodici, kao majka dvoje dece, a kasnije i baka četvoro unučadi. Kada su unuci odrasli, prestale su intenzivne svetovne obaveze, ali su se pojavile zdravstene tegobe.

Tragala sam za nečim što bi mi povratilo energiju, zdravlje i vitalnost, i jednog dana pronašla sam u sandučetu flajer za hatha jogu. To me je jako obradovalo, jer sam se godinama ranije pasivno interesovala za jogu, sakupljajući materijal iz te oblasti. U početku je to bila samo hatha joga, na rekreativnom nivou, a nakon prvih par godina vežbanja, osnovni simptomi tadašnjih zdravstvenih tegoba su se smanjili i nestali, a moja kondicija i energija je postajala sve bolja.

Osetila sam da tu ima mnogo više od samog efekta na fizičko telo, pa sam počela proučavati sve o jogi što mi je bilo na raspolaganju, a pomoć instruktora mi je bila dragocena. Osvestila sam povezanost svog tela i energije duše. Kasnije, kroz razne seminare i radionice, upoznala sam i druge pravce joge, aspekte duhovnosti i mnoge predavače i učitelje iz oblasti kundalini joge, sidha joga (šaktipat inicijacija), i sve to je produbilo i otvorilo nove vidike i pravce duhovnih sazrevanja.

Sada, poznavajući i energetski aspekt joge (prana, kundalini, šakti) mogu da povežem to sa poznavanjem energije iz nauke (elektrotehnika i fizika, što je bila moja struka). Na taj način sam praktično pronašla spoj duhovnosti i nauke. Povezujem sve ono što sam učila kroz fiziku u jedinstvenu celinu koja objašnjava vezu između materije i energije, i time spoznajem duhovni aspekt nauke.

Sa sadašnjim iskustvom u duhovnosti i izučavanja filozofije joge, tokom ovih 6 godina intenzivne prakse, mogu da uvidim i razumem zapravo čitav svoj život i sve faze ličnog sazrevanja, kao i da istinski razumem ponašanje i reakcije svoje dece i unučadi. Takođe, uviđam da zapravo nije bitan ni kvantitet, već je ključan kvalitet bavljenja sobom i duhovnošću.

Imate značajno životno iskustvo, poput slagalice kroz koju su sada utkane sve vaše "uloge" - identiteti koje ste igrali tokom proteklih 78 godina, što obuhvata i razna socijalno-istorijska razdoblja naše zemlje.

Kako danas gledate na to, sa kojom se od tih uloga najradije identifikujete, koja vas je najviše izgradila, a koja vam je omogućila najviše kreativnosti, lične i duhovne slobode?

Sve životne uloge su na svoj način imale poseban značaj i uticaj na duhovni razvoj, samo što tada nisam bila svesna toga. Ne živim u prošlosti, ali se ponekad prisetim lepih, ali i teških trenutaka. Sada mogu reći da je za mene svaka aktuelna životna faza, uvek i najznačajnija faza.

Nakon završene srednje škole, studirala sam i diplomirala elektrotehniku 1956. godine na Tehničkom fakultetu u Beogradu, udala i dobila prvi posao kao profesor u srednjoj stručnoj školi u Novom Sadu. To radno iskustvo, u kojem sam imala razne profile učenika, mi je ubrzo dosta značilo u roditeljskom odnosu sa svojom decom (sin i kći), jer sam kroz školstvo stekla smernice za vaspitanje dece.

margit-meditacija Zanimljivo je da sam i tada imala indirektan kontakt sa duhovnošću koju sada izučavam. Sećam se da mi je moja, tada 12-godišnja, kćerka donela iz škole od profesora fizike neku knjižicu sa opisom čakri i protokom prane, što je za mene bilo otkrovenje.

Nakon toga sam počela da sakupljam sve što sam mogla naći iz srodnih oblasti, kao i o lečenju magnetima, akupresuri, akupunkturi, radiesteziji itd.

Nažalost, zbog svih obaveza, tada nisam imala vremena da se detaljno bavim time. Kasnije, kada sam počela da radim u struci, kao elektro-inženjer, bilo mi je lakše i usmerila sam se na konkretan posao. Smrt supruga mi je teško pala, jer je usledila naglo, nekoliko godina posle smrti mojih roditelja.

Od njih sam nasledila sposobnost kognitivnih, lucidnih snova, tako da sam neka buduća dešavanja već unapred znala, što mi je pomoglo da se pripremim za ista. Takođe, od roditelja sam naučila kako da prizovem dušu preminulog, voljenog pretka, što mi je pomagalo u teškim emotivnim stanjima.

Nakon što je umro, suprug mi se javio u toku sna da me uteši i prenese značajne uvide: saznala sam da zaista postoji život i posle smrti, samo u drugoj dimenziji i formi. To je veoma uticalo da promenim odnos i stav prema daljem toku života, jer sam ostala sama, nakon što su deca završila škole, zaposlili se i osnovali svoje porodice.

Obzirom da je joga inicirala i najviše profilisala Vaše duhovno sazrevanje, šta biste istakli kao najveće lične blagodeti koje živite kroz jogu?

Hatha joga mi je najviše pomogla u zdravstvenom i energetskom smislu, a zdravlje mi se toliko poboljšalo da gotovo i ne koristim lekove. Osećam se odlično, zdrava sam i puna energije. Već samo to je dovoljno u mojim godinama, a pored toga uživam i neizmeran duhovni aspekt joge, te zadnjih godina nastojim da što više saznam o ovoj drevnoj nauci.

Redovnom praksom joge i meditacije, uspela sam da kontrolišem um i osećanja, da kroz meditaciju uranjam u sopstvo, u unutrašnji mir i da doživim postojanje Boga.

margit-shel-joga

Probleme i dileme rešavam kroz meditacije i obraćanje Izvoru, Bogu. Takođe, direktno sam spoznala:

• da sve što mislimo i činimo formira elektro-magnetni zapis i da sve što postoji na svetu je vibracija različitih frekvencija, pa i ljudsko telo;

• da smo mi kao ljudska bića "primo-predajne antene" sa opsegom frekvencija zavisno od naših misli i osećanja, odnosno načina života, i da time formiramo naše sopstveno elektro-magnetno polje (auru);

• da usmeravanjem naših misli možemo lečiti, menjati raspoloženje, delovati po principu akcije i reakcije.

Koje duhovne vrednosti i uverenja ste poneli iz svoje matične porodice, da biste ih kao roditelj preneli svojoj deci i unučadi?

Odrasla sam kao treće dete u harmoničnoj i skladnoj porodici u kojoj su živele 3 generacije istovremeno. Baka je živela sa nama i nastojala da pomaže svima i od nje sam naučila da se molim Bogu, naročito ako sam u nekoj nevolji. Moje prve lekcije iz duhovnosti potiču od bake, koja je redovno išla u crkvu. Učila me je da praštam i da verujem u sebe, govoreći: "Moli se od srca Majci Zemlji (Gospi). Sve možeš ostvariti ako si vredna i stvarno nešto želiš."

Kasnije, kroz neke životne teškoće i probleme sam to praktikovala, na svoj način. I zaista, neke situacije su se razrešavale na neverovatan način. Otac i majka su bili pozitivnog stava prema životu i svetu, a međusobno i pred nama su se poštovali i dobro slagali. Roditelji i baka su nastojali da nam prenesu njihovo iskustvo, kao i znanje predaka (kuvanje, čajevi, lekovito bilje…), narodne običaje, verovanja itd.

Od svog oca sam stekla temeljno uverenje o važnosti porodice kao osnovne ćelije društva. Posebno je naglašavao jednako poštovanje svih ukućana, kao i komšija i prijatelja. Porodica je inicijalna škola svakom detetu i ako se tu iz neznanja konstantno greši, posle je teško ispraviti i steći osnovne vrline: ljubav, poštovanje, samopoštovanje, odnos prema obavezama, osećaj sigurnosti, sposobnost radovanja i darivanja, čuvanje tradicije, nesebičnost, deljenje...
Sećam se da su mi stari govorili: "Ne boj se života, jer on je za nas stvoren; Budi ispravna i vredna i postići ćeš sve što želiš".

Jezikom religije rečeno: nema osnova za strah ako se pridržavamo 10 Božijih zapovesti i verskih propisa o grehovima, gde je sve sažeto. Mati je naročito isticala da ne smem biti zavidna, ni ljubomorna, niti da bilo kome želim zlo: "Ne crtaj đavola po zidu, jer će ti se i u životu pojaviti", što je značilo da ako drugom mislim ili činim zlo, isto će mi se i vratiti. Kasnije, proučavanjem fizike, kroz studije i profesiju, našla sam da je to duhovno tumačenje zakona akcije i reakcije (karme), kao i zakona privlačenja, jer je misao energija koja podleže istim zakonima. A sada, to sve čitam u literaturi joge i vedanta filozofije.

Šta mislite koji su osnovni uzroci duhovne osiromašenosti današnje omladine, kao i globalnog nedostatka svesnosti ljudi našeg podneblja? Na osnovu Vašeg iskustva, imate li konkretne predloge o tome šta bi društvo, a naročito mediji trebali učiniti kako bi podstakli mlade da razmišljaju, rade i žive svesnije za lično i sveopšte dobro?

Društvo danas zloupotrebom medija (TV, internet, novine….) promoviše pogrešna i negativna uverenja o ženi, muškarcu, porodici, i uopšte zajednici koja funkcioniše mehanički, bez ljubavi. Previše je naglašen seks, kao zasebna kategorija i mladima se to prezentuje kao presudan faktor u odnosima, čime je iskrivljen sistem ličnih i socijalnih vrednosti, u kojem je ljubav potisnuta i deplasirana. U medijima je važna doslednost informacija, jer to stvara istinu.

Takođe, radi razvoja svesti dece i omladine, trebalo bi da se plasiraju pozitivne vrednosti, kao i to da za ženu nije najvažnije da bude lepotica, već da postoje važniji kriterijumi, kroz koje se žena životno realizuje. Ne razmatraju se negativne posledice rasturenih brakova i porodica, koje su danas redovna pojava, nažalost. Ako porodica, kao nukleus društva nije stabilna, onda je teško izgraditi zdravo društvo u celini. Mislim da današnje radno vreme zaposlenih takođe negativno utiče na kvalitet porodice i odnosa sa decom.

Omladini nedostaje više publikovanih stručnih idola i uzora: trenera, sportista, lekara, naučnika, umetnika.. Nažalost, njih su zamenili: starlete, pevaljke i ju-tjuberi.

Treba donirati omladinske sportske centre, razne edukativne kampove sa radionicama, i voditi računa o izboru instruktora i trenera, jer je uloga vaspitača u svim institucijama veoma važna i to bi trebale biti psiho-fizički stabilne osobe.

Potrebno je plasirati više emisija i relevantnih informacija o tome šta je joga, holistika i duhovnost uopšte, da šira javnost zna više o korisnim aspektima joge, na primer, jer mnogi su iz neznanja u zabludi u vezi toga.

Muzički festivali sa kvalitetnom muzikom su takođe popularni mediji na kojima može da se plasira i duhovna muzika, a time i duhovnost na prihvatljiv način.