Usled jurnjave za MISTIČNIM ISKUSTVIMA zaboravljamo da BUDEMO PAŽLJIVI

Prenaseljenost, zagađenje, svi ti ratovi i naoružanje, kao i materijalizam, sve to je stvoreno – kako? Usled žudnje i vezanosti za žudnju.

Toliko inteligencije utrošeno je na stvaranje groznih oružja, pametnih bombi koje i nisu tako pametne, na mnoštvo problema za ljudska bića i sva druga stvorenja na planeti u ovom trenutku, pa ipak, postoji potencijal za probuđenje, za uvid. Ako kontempliramo svoju situaciju kao situaciju tek jedne ljudske individue u ovom vremenu, možemo videti da je ono što smo naučili zahvaljujući sabranosti nešto vrlo obično i neuzbudljivo. Ništa slično tome da odjednom plamen sukne iz naše glave i imamo neko fenomenalno iskustvo. Stvar je vrlo suptilna.

Niko je ne bi ni primetio. Nikakvih spoljašnjih znakova nema. Nema ničeg posebnog u tome da smo pažljivi, u tom ekspanzivnom intuitivnom slušanju, pažljivom osluškivanju, intuitivnoj svesnosti. Ništa fantastično, ništa o čemu bilo trebalo da pišemo svojim najbližima.

I upravo zato biva neopaženo, zato ga ljudi ne primećuju. Oni tragaju za nečim spektakularnim, nekom vrstom mističnog iskustva gde se kao spajate sa konačnim, jedinstvo u blaženstvu. To bismo voleli, zar ne? Ponekad imate trenutke kada osećate kao da ste sjedinjeni sa konačnim, sa prirodom, sa svime, ali ta vrsta osećaja se pretvori u sećanje i onda se upinjete da ga imate ponovo; vežete se za sećanje; uvek tragate za nečim kroz sećanja, umesto da imate poverenje u vrlo jednostavnu sposobnost koju posedujemo upravo sada, a to je da jednostavno budemo pažljivi.

Autor: Ađahn Sumedho,"Emocionalne navike"
Prevod Branislav Kovačević
Izvor: srednjiput.rs