Svesno POSTOJANJE je jedina prava činjenica postojanja

Želim da iskusim da postojim, ne samo kao telo, kao životinja ili kao mašina, već kao ljudsko biće. Moje misli i emocije na nivou životinje su. Kada usmerim pažnju ka sebi, shvatam da nikad nisam svesna, nikad budna. Nije mi čak poznato ni da postojim, niti, kako to ja postojim. Jednostavno sam zaboravila na to. Čitav moj život prolazi, a da ja i ne doživljavam tu najznačajniju stvar.

Pokušaj usmeravanja pažnje ka sebi, daje uvid da je teško, i da zapravo, ja to nikad i ne pokušavam. Moja pažnja uvek ide prema nečemu što nisam ja. Sve je važno osim mene. Ja mogu da mislim o svetu, ali ne i o sebi, o tome ko sam ja. Zato je prvi korak pomisao: "Ja postojim", činjenica postojanja. Bez te pomisli ja se nikad neću setiti svog postojanja. Ali, ta misao sama po sebi nije dovoljna, nije iskustvo. Prisutna je samo moja misao. Da bi se setila svog postojanja, potrebno je i da želim. Ali ja nemam želju, mene to ne zanima. Uopšte nemam interesovanje za činjenicu da ja postojim. Ako zaista to i osvestim, primetiću doživljaj šoka, iznenađenost. Počinjem da shvatam da me moj osećaj ne sluša. Nemam nikakvu moć nad time.

Svoje postojanje uzimam zdravo za gotovo, a da toga nisam ni svesna. Ne znam šta to znači postojati kao ljudsko biće? Ipak, sve do trenutka dok ne shvatim da ja postojim, nikad neću znati ni zašto postojim, niti ću znati kako ja to postojim. Moram to da iskusim, da saznam - moje postojanje mora da bude svesno postojanje ili nema nikakvog smisla. Šta to uopšte znači da znam, da iskusim i doživim? Treba da vidim da moje mišljenje nije dovoljno, i da nikad neću iskusiti ništa samo putem mišljenja. Moram da unesem više u svoje Postojanje. Ali kako?

Treba da vidim da ono što nedostaje, jeste veza sa sopstvenim telom. Bez te veze, ja sam uhvaćena u svoje misli ili promenljive emocije, što oslobađa put fantazijama. Stoga moje telo postaje ili moj gospodar, tiranin koji traži zadovoljenje svojih apetita, ili moj neprijatelj, koji je dužan da plati za sve moje misli ili osećanja. Međutim, moje telo može biti i najveća podrška u nastojanju da iskusim sopstveno postojanje. Telo je na nivou zemlje i crpi snagu iz nje.

Aktivnost našeg života je na ovom nivou, u ovoj sferi, a ne negde gore u vazduhu. Treba da osetim telo na zemlji, na tlu. To činim putem osećaja - osećajem njegove teže, njegove mase, i još značajnije, osećajem da postoji unutrašnja sila - energija. Kroz osećaje treba da osetim duboku povezanost sa svojim telom, sve do nivoa prisne veze, do nivoa jedinstva.

Autor: Jeanne de Salzmann, The Reality of Being
Izvor: David Damjanovich fb profil