Budite precizni u GOVORU ~ Kako odvojiti žito od kukolja?


Preciznost definiše. Kada se desi nešto strašno, preciznost je ta koja odvaja jedinstvenu užasnu stvar koja se stvarno dogodila od svih ostalih, podjednako užasnih stvari koje su se mogle dogodi­ti – ali nisu. Ako se probudite u bolovima, možda umirete. Možda umirete sporo i u mukama od jedne od mnogih bolnih užasnih bo­lesti. Ako odbijete da ispričate lekaru o svom bolu, onda je ono što imate nedefinisano: može biti bilo koja od tih bolesti – i svakako je (pošto ste izbegli razgovor koji bi je dijagnostikovao – čin artiku­lacije) nešto neizrecivo. Ali ako razgovarate sa svojim lekarom, sve te užasne moguće bolesti svešće se, s malo sreće, na samo jednu užasnu (ili ne tako užasnu) bolest ili čak na ništa. Tada možete da se smejete svojim prethodnim strahovima, a ako nešto zaista nije u redu, e pa, u tom slučaju ste pripremljeni. Preciznost možda ne utiče na tragediju, ali odagnava zle duhove i demone.

Ono što čujete u šumi ali ne vidite možda je tigar. Možda je čak zavera tigrova, sve jedan gladniji i opasniji od drugog, predvođenih krokodilom. Ali i ne mora da bude. Ako se okrenete i pogledate, možda ćete videti da je to samo veverica. (Znam nekoga koga je stvarno jurila veverica.) Nešto je tamo napolju u šumi. Sigurni ste u to. Ali često je to samo veverica. Međutim, ako odbijete da pogle­date, to je zmaj, a vi niste nikakav vitez: vi ste miš koji se suprot­stavlja lavu; zec paralizovan vučjim pogledom. A ja ne kažem da je uvek veverica. Često je nešto zaista strašno. Često značaj onoga što je užasno u stvarnosti izbledi u poređenju s onim što je užasno u mašti. I često sa onim sa čim ne možete da se suočite zbog toga što je užasno u mašti zapravo možete da se suočite kada se svede na svoju i dalje užasnu stvarnost.

Ako izbegavate odgovornost da se suočite s neočekivanim, čak i kada se ono javlja u dozama podesnim za rukovanje, sama stvar­nost postaće nepodnošljivo dezorganizovana i haotična. Narašće i progutati sav red, sav smisao i svu predvidljivost. Ignorisana stvar­nost se transformiše (vraća se) u veliku boginju Haos, velikog rep­tila Čudovište Nepoznatog – veliku grabljivicu protiv koje se čove­čanstvo borilo od početka vremena. Ako se jaz između pretvaranja i stvarnosti ne pomene, on će se proširiti i vi ćete upasti u njega, a posledice neće biti dobre. Ignorisana stvarnost manifestuje se u obliku ambisa zbrke i patnje.

Obazrivo postupajte s onim što govorite sebi i drugima o tome šta ste uradili, šta radite i kuda ste se zaputili. Potražite prave reči. Organizujte te reči u pravilne rečenice, a rečenice u pravilne para­grafe. Prošlost može da se iskupi kada se preciznim jezikom svede na svoju suštinu. Sadašnjost ne mora da pokrade budućnost ako se jasno govori o njenim aktuelnostima. Zahvaljujući pažljivim misli­ma i jeziku, jedinstvena, zvezdana sudbina koja opravdava postoja­nje može biti izvučena iz mnoštva mračnih i neprijatnih budućnosti koje će se vrlo verovatno manifestovati same od sebe. Na taj način, oko i reč stvaraju naseljivi red.

Nemojte sakrivati bebe čudovišta ispod tepiha. Napredovaće. Narašće velike u mraku. A onda, kada to najmanje očekujete, isko­čiće i progutaće vas. Spustićete se u neodređeni, zbunjujući pakao, umesto da se popnete do raja vrlina i jasnoće. Hrabre i iskrene reči učiniće vašu stvarnost jednostavnom, čistom, dobro definisanom i naseljivom.

Ako pažljivo i biranim rečima identifikujete stvari, vi ih iznosite kao održive, poslušne predmete, odvajajući ih od njihove osnovne gotovo univerzalne međusobne povezanosti. Pojednostavljujete ih. Činite ih specifičnim i korisnim, i umanjujete njihovu složenost. Omogućavate život s njima i njihovo korišćenje bez umiranja zbog njihove složenosti, i prateće nesigurnosti i anksioznosti. Ako stvari ostavite neodređene, tada nikada nećete znati šta je jedna, a šta druga stvar. Sve će se prelivati u sve drugo. To svet čini suviše slo­ženim da se njime upravlja.

Morate svesno da definišete temu razgovora, posebno onda kada je teška – ili se on pretvori u razgovor o svemu, a sve je previše. Ve­oma često parovi upravo zbog toga prestanu da komuniciraju. Svaki argument se izrodi u svaki problem koji se ikada javio u prošlosti, svaki problem koji sada postoji, i svaku užasnu stvar koja će se po svoj prilici dogoditi u budućnosti. Niko ne može da vodi razgovor o „svemu”. Umesto toga možete reći: „Upravo ta stvar je ono što me čini nesrećnim/om. Upravo ta stvar je ono što želim kao alternativu (iako sam otvoren/a za predloge, ako su posebni).
 

 

Upravo je to ono što mo­žeš da uradiš kako bih prestao/la da zagorčavam i tvoj i svoj život”. Ali da biste to uradili, morate da pomislite: Šta tačno nije u redu? Šta tačno želim? Morate biti direktni i prizvati naseljiv svet iz haosa. Za to je neophodno da se služite iskrenim i preciznim govorom. Ako se umesto toga povučete i sakrijete, ono od čega se krijete transformi­saće se u džinovskog zmaja koji vreba ispod vašeg kreveta i u vašoj šumi i u mračnim pukotinama vašeg uma – i on će vas progutati.

Morate odrediti svoj položaj u dosadašnjem životu kako biste znali gde ste sada. Ako ne znate gde se tačno nalazite, možete biti bilo gde. Bilo gde podrazumeva suviše mesta, a neka od njih su ve­oma loša. Morate odrediti svoj položaj u dosadašnjem životu, jer u protivnom ne možete stići tamo gde ste se uputili. Ne možete stići od tačke A do tačke B ako već niste u tački A, a ako ste jednostavno „bilo gde”, šanse da budete u tački A zaista su male.

Morate odrediti kuda idete u životu, jer ne možete tamo stići ako ne krenete u tom smeru. Nasumično lutanje neće vas odneti napred. Umesto toga će vas razočarati i isfrustrirati i učiniti ank­sioznim/om, nesrećnim/om i teškim/om za saradnju (a potom i ozlojeđenim/om, pa osvetoljubivim/om, a potom i nešto gore).
 
Recite šta mislite kako biste mogli da otkrijete šta mislite. Po­našajte se u skladu sa svojim rečima kako biste mogli da otkrijete šta se dešava. Potom obraćajte pažnju. Beležite počinjene greške. Artikulišite ih. Težite da ih ispravite. Na taj način otkrivate značenje svog života. To će vas zaštititi od tragedije vašeg života. Kako bi uopšte moglo biti drugačije?

Suočite se sa haosom Bitka. Usprotivite se moru nevolja. Tačno locirajte svoje odredište i planirajte kurs. Priznajte šta želite. Reci­te onima oko vas ko ste. Začkiljite i pomno se zagledajte, i krenite pravo napred.

Budite precizni u govoru.
 

 

 

 

 

Autor: Džordan Piterson; odlomak iz knjige „12 pravila za život“

Izdavač: HARMONIJA knjige, www.harmonijaknjige.rs

Priredila: Marija Božić

 





POVEZANI TEKSTOVI





SEMINARI & RADIONICE