Ni nagrade, ni kazne, nego posledice

Ishrana i disanje svake ćelije  -  I deo
 

„U prirodi ne postoje ni nagrade, ni kazne... Postoje posledice.“
                                                                                     Robert Ingersoll
 

Davno, davno... kada je život započet na planeti, Majka Priroda je izumela savršen metod za ishranu ćelija. Ovaj metod i danas je u upotrebi kod svih organizama.
Primitivni jednoćelijski organizmi koji naseljavaju vode naše planete već  milijardama godina uzimaju kiseonik i hranjive sastojke iz vode u kojoj žive, a istovremeno izbacuju otpadni materijal iz svog metabolizma u istu tu vodu.

Za razliku od jednoćelijskih organizama, kod viših organizama postoje milijarde ćelija koje tako grupisane, ne mogu imati pristup moru iz spoljašnje sredine. Kod viših organizama postoji cirkulatorni sistem koji obezbeđuje more za te ćelije. Izuzetno specijalizovane ćelije složenog ljudskog organizma hrane se na identičan način kao i primitivni jednoćelijski organizmi, s tim što je njihovo more koje ih kupa, okružuje i hrani, limfa.

Zagađeno more

Zamislite samo prljavu, zagađenu baru i jednoćelijske organizme u njoj. Čime će se hraniti, koliko će kiseonika dobijati iz zagađene  vode, kog će oblika biti ćelije, koliko će dugo ostati u životu?
Zamislite sada svoju limfu... more vaših ćelija. Izgled, zdravlje i dužina života vašeg čitavog organizma, jednostavno zavisi od izgleda, zdravlja i dužine života vaših ćelija. A izgled, zdravlje i dužina života ćelija zavisi od mora u kojem se kupaju – zavise od limfe.
Čistoća i kvalitet limfe zavise od čistoće i kvaliteta krvi, a čistoća i kvalitet krvi zavise od hrane kojom se se ta krv „napaja“, ali ono što je možda još važnije – hrane koja se ne unosi u organizam, a to je ona hrana za koju dotični organizam nije predodređen.   

Ćelije izbacuju ostatke metabolizma u more u kom se kupaju, dakle, u limfu. Nakon metabolizma prostih šećera, koji se nalaze u voću, ostaje čista voda i ugljen dioksid. Dakle, limfa ostaje čista. Nakon metabolizma proteina ostaje urinska kiselina i amonijak, a nakon metabolizma masti ostaju ketoni. Drugim rečima, metabolizam proteina i masti zagade limfu, zbog čega se onda ćelije kupaju u prljavoj sredini. Presni proteini i masti nam jesu potrebni, ali u malim količinama – u onim koji se nalaze u voću i povrću.
 

Kiseonik

Poznato nam je da bez hrane možemo živeti bar 3 nedelje, bez vode bar 3 dana (poznati su slučajevi kada su ljudi bez vode i duže opstali, ali ja lično smatram da dehidracija nije zdrava), ali bez kiseonika svega nekoliko sekundi ili minuta. Naš ceo organizam je sklop ćelija i svaka ta ćelija mora da diše da bi bila zdrava i uopšte živa.

Da bi krv i limfa bile bogate kiseonikom, kako bi ćelije mogle disati, neophodno je:

• Da se ne unosi puno masti, bilo da su kuvane ili presne;
• Da se obezbede presni proteini koji su jedini izvor za amino kiseline;

Masti u ishrani i disanje ćelija

Previše masti u krvi povećava viskoznost krvi što otežava njeno proticanje i ishranu ćelija. Kada je protok krvi otežan, ćelije su uskraćene za kiseonik. Namirnice koje povećavaju viskoznost krvi jesu životinjski proizvodi, meso, mleko i mlečni proizvodi, margarin, ulja, ali i presna hrana kao što su semenke, orašasti plodovi i avokado.

Presne semenke, orašasti plodovi i avokado su pretežno presne masti koje su daleko zdravije od kuvanih masti i industrijske hrane, ali su zdravi u umerenim količinama – do oko 10 ukupnih kalorija, jer iako su presne, masti su masti.
 

Presni proteini i disanje ćelija
Postoje dve amino kiseline koje su nam izuzetno važne za preuzimanje kiseonika iz pluća, prenos kroz krvne sudove i dostavu kiseonika ćelijama. To su cistein i metionin.
Prepričaću vam sada jedno prelepo objašnjenje od profesorke Rozalind Gruben, supruge Daglasa Grema.

Njeno izuzetno objašnjenje možete pogledati na:

Bila jednom jedna princeza Kiseonik i ona je tako letela kroz vazduh i na jednom upala u nečiji nos, skotrljala se niz dušnik i našla u jednom od mnogih providnih mehura u plućima. A onda je videla kako na konju Eritrocit (crveno krvno zrnce), jaše prelepi vitez Hemoglobin. Princeza Kiseonik je prošla kroz transparentni mehur u zagrljaj vitezu i oni su odjahali na konju Eritrocit duž čitavog krvnog sistema i Princeza Kiseonik je posetila svaku ćeliju i napojila je.
Da bi imali viteza Hemoglobin moramo da unesemo aminokiselinu metionin. Da bi imali konja Eritrocit, moramo da unesemo aminokiselinu cistein.

Kada se proteini kuvaju, aminokiseline se „vezuju jedna za drugu“ i više ne mogu da se iskoriste u telu. Ovako se smanjuje mogućnost tela da preuzme, prenese i dostavi kiseonik ćelijama.

Zašto sva ova priča o kiseoniku?

U anaerobnoj sredini dolazi do stvaranja mutacionih, odnosno kancerogenih ćelija.
Zdravlje organizma zavisi od ćelija – zdravlje ćelija zavisi od kvaliteta limfe – kvalitet limfe zavisi od kvaliteta krvi – kvalitet krvi zavisi od ishrane i stila života.

Napisala:

Marina Grubić

www.biljnaishrana.com

 

PROČITAJTE NASTAVAK OVOG TEKSTA:

Ni nagrade ni kazne nego posledice 2

Ni nagrade ni kazne nego posledice 3

SEMINARI & RADIONICE