Praktikovanjem SVESNOG DISANJA i SVESNOG HODANJA zavolećeš SEBE

Dragi prijatelji ovo je jedna od najlepših lekcija o ljubavi preuzeta od budističkog duhovnog vođe Tich Nhat Hanh-a koji se vratio svojim korenima u Vijetnam da sačeka kraj ovog života u kome je ostavio neizbrisiv trag ljubavi.

Osamite se negde i pročitajte naglas, a onda ostanite u tišini, sami sa sobom, makar još nerednih deset minuta. Priuštite sebi trenutke mira, spokoja i prigrlite i prihvatite svoj lutajući um i sebe bez prekoravanja nego sa puno nežnosti, razumevanja i ljubavi.

„Jedan veliki udah... budite potpuno svesni sadašnjeg trenutka, svog tela i ponovite u sebi: znam da imam telo...

Tvoje telo je važan deo tebe...

Koliko vremena posvetiš kompjuteru dnevno? Koliko stresnih situacija ponovo proživljavaš?
I za sve to vreme zaboravljaš da imaš telo? Dok radiš i razmišljaš o prošlosti ili budućnosti potpuno taboravljaš da imaš telo. Tvoje telo pati...

Udah... znam da imam telo...

Prvi znak ljubavi prema sebi počinje upravo tu... Udahni, i vrati se kući, svom telu...

Zdravo telo moje, evo me kući! Ja ću se brinuti o tebi!

Biti svestan svog tela je početak gajenja ljubavi prema sebi...

Kada se ovde i sada um vrati svom telu i kada osetiš njihovo sjedinjenje, primetićeš dve stvari:

1.  Tvoje telo je čudo... koje moraš da otkriješ...Mnogi naučnici su posvećeni proučavanju tela... tvoje telo je remek delo kosmosa... tvoje telo je čudo... tvoje telo je središte svesnosti i središte kosmosa... i ti nisi svesna vrednosti svoga tela... Tvoje telo sadrži sve informacije o istoriji kosmosa...

U svakoj ćeliji svoga tela  možeš prepoznati prisustvo svojih predaka, i ne samo ljudskih predaka, nego i životinja ,biljaka i minerala...

Svi tvoji preci su i dalje živi u tvom telu... sa svim svojim slabostima i sa svom svojom snagom...

Možda nikada do sada nisi tako posmatrala svoje telo... ali tvoje telo je zaista čudo...  Tvoj mozak... neo-korteks je uređen na jedan prefinjen način... ceo kosmos se ujedinio kako bi proizveo jedno čudo kao što je tvoje telo...
I ako nisi u kontaktu sa svoji telom izgubila si kontakt sa celim kosmosom, izgubila si kontakt sa svim svojim precima i svim svojim budućim generacijama... koji žive sada unutar tvog tela čekaju da ožive...

Da li imaš dovoljno kapaciteta da ceniš čudo koje čini tvoje telo?

Majka Zemlja je u tebi... nije samo ispod tvojih stopala i iznad tvoje glave, nego je takođe u tebi... Tvoj otac Sunce je takođe u tebi... ti si napravljena od zraka sunca, sveže vode, svežeg vazduha...
Biti svesna ovog čuda i znati ceniti ovo čudo donosi ti mnogo sreće u životu...

udah... znam da imam telo...
počni da uživaš u svom telu... uspostavi kontakt sa postojanjem života na planeti i poveži se sa svojim precima...
tvoje telo sadrži sve informacije koje se odnose na kosmos...  a takav način svesnosti je lekovit, hranljiv i brižan... to je čin ljubavi prema sebi.

2. Druga stvar koja se dešava kada se vratiš svom telu su možda neke tenzije i bol koji osećaš u svom telu... Dozvoljavala si da mnogo tenzije i bola ostane duži vremenski period akumulirano u tvom telu...  Nisi dugo volela svoje telo... dozvolila si da tvoje telo pati...

Udah... postani svesna tenzije i bola u svom telu... prihvati to, zagrli svoje telo... tada ćeš poželeti da učiniš nešto da tvoje telo manje pati...
Izdahni na takav način da pokušaš da se oslobodiš tenzije u svom telu...
To je čin ljubavi direktno dat tvom telu...

Svesno diši: udah... svesna sam svog tela... izdah... oslobađam se tenzije u mom telu... I onda kada udahneš i izdahneš ... i vratiš svoj um kući, svom telu... prepoznaćeš osvežavajuće i lekovite sastojke uvek pristupačnim svuda oko tebe... naučićeš da sama proizvedeš osećaj radosti i sreće koji će postati tvoja svakodnevna potreba... To je čin ljubavi...  Postaješ svesna da si okružena sa mnogo razloga za sreću koji su ti dostupni odmah... sada...

Tako počinješ da voliš sebe... dozvoljavajući sebi da se ispunjavaš osećajima radosti i sreće...

Praktikovanjem svesnog disanja takođe možeš postati svesna i bolnog iskustva i bolnih emocija koje žive u tebi, može ti pomoći da ih prihvatiš, zagrliš svoj bol i tugu i to će ti pomoći da manje patiš...

Ali, kada prepoznamo patnju u sebi možemo se samo umiriti i nastaviti... prigrliti tu tugu i patnju i ići dublje... možda otkrijemo korene te patnje duboko u sebi i onda saznamo da ta patnja nosi i patnju naših očeva, naših majki... naših predaka...

Razumevanje patnje uvek donosi saosećanje...
Saosećanje uvek ima moć izlečenja i onda patiš manje... To je čin ljubavi...

A kada patiš manje ti možeš pomoći drugoj osobi sinu, ćerki, ocu, majki, partneru da manje pati takođe... jer ako možeš da razumeš njegovu ili njenu patnju... ti  više ne patiš... nego postaješ motivisana saosećanjem u sebi da uradiš nešto i pomogneš drugoj osobi da pati manje...
A kada druga osoba manje pati i ti manje patiš...
i osećaš više radosti u životu...
to je način da voliš sebe...
i...
Nećeš biti u stanju da voliš nekog drugog.... ako ne budeš znala kako da voliš sebe...

Udah...
Ja imam telo... ja vodim računa o svom telu, svojim osećajima i emocijama...
Izdah...
oslobodi se bola i tenzija u svom telu...
to je čin ljubavi...“

_ Tich Nath Hanh