Da li se ČOVEČANSTVO zaista MENJA, ili se uvek vraća na svoje POČETKE?

Mislim da bi mnogi ljudi bili bolno razočarani kad bi saznali da sam već prerastao tu “čovečanstvo-fazu”. To je jedna od velikih iluzija, jedna od najmoćnijih satvičnih iluzija koju ljudi imaju. Ona ima veoma snažan stisak.
Nije to pitanje da li čovek može da uradi išta za čovečanstvo. Pitanje je da li išta može da se uradi. Teškoća je u tome što ljudi očekuju da se čovečanstvo promeni nekom vrstom čuda u nešto što nije čovečanstvo. Čovečanstvo se kreće samo. Jedina teškoća je u tome što ima sklonost da se vraća nazad na svoju polaznu tačku stalno iznova!

Ne kažem da se ništa ne radi, niti da ne može da se uradi za čovečanstvo. Ono što kažem je da nema ničeg radikalno izmenjenog, nikakve temeljne promene u čovečansvu, uprkos svemu što se radi i što je urađeno. S vremena na vreme dođe nešto Odozgo, ali opet nalazite čovečanstvo isto kao uvek.

Pogledajte hrišćanstvo, sve milione u Evropi koji se izjašnjavaju kao hrišćani. Da li mislite da oni veruju u hrišćanstvo? Čak ni deset procenata ne pokušava da živi hrišćanstvo. To je teškoća sa čovečanstvom. Nešto siđe odozgo.

Da bi se učinilo dostupnim celoj zajednici morate da mu date takav oblik kako bi ga učinili podesnim za svačije sposobnosti i u toj promeni Istina se pomeša sa njihovom lažnošću – toliko da više ne ostaje ono što je bila.