Mašta i kreativnost - dokumentarac

Kako govoriti o mašti i kreativnosti, a ne poslužiti se izdašnim impresijama kojim ove misteriozne kategorije obiluju. Tako se može reći da je mašta nebeska, božanska ždrebica volšebnih pokreta i nepredvidivog metafizičkog kasa, koja je surovo proterana sa zemlje dolaskom tvrdo-kodiranih legija materijalističkog uma, osuđena da lebdi arhipelazima kolektivo-nesvesnog, ili možda astralnog sveta, tek na momente spremna da je ukroti kakav kreativniji i suptilniji pripadnik ljudskog roda.

Trodimenzionalni osvajači majke Zemlje i prateći programi leve hemisfere mozga su veoma brzo ustanovili obrasce i krute uzuse, tvoreći jedan mehanički sistem čiji glasnogovornici ponajpre postaše škola (ta glomazna veš mašina za dečje umove i sprava za krivljenje kičme), a potom i nepisana pravila života, koji nam poput dosadnih uniformi, raznim podrazumevajućim pritiscima, odenuše naši, već sistemom obrađeni kockasti preci.

To je uzrokovalo da svaki uzlet lepršavog dečjeg uma bude grubo i potcenjivački vraćen na zemlju, jer tobožnjim autoritetima jeste cilj susprezanje bilo kakvog pokušaja prkosa sili gravitacije, posebice vraćanje neozbiljnih izletnika tog tipa sa ekskurzija koje se ne uklapaju u šematsku, komercijalno predviđenu logiku.
Skrajnute i anatemisane, mašta i kreativnost slobodna duha, postale su definisane kao detinja zabava slabašnih čudaka i zanesenjaka, bolestan i beskoristan otrov u dušama feminiziranih sanjara, koji nisu sposobni da budu grubi i okrutni, toliko prozaični da poentiraju u surovoj utakmici života, zombirani svim mogućim receptima za ropstvo koji bi trebalo da donose uspeh i profit imanentan ovakvom sistemu vrednosti.

Međutim, rezultat svega toga, mnogo češće su samo borba za goli opstanak praćena strahom ili njegovim tišim i podmuklijim derivatima kao što su teskoba, bes i konstantno nezadovoljstvo. Nažalost, upravo ta većina jedinki na zemlji prezire slabosti ovakvih vrsta i prihvata uloge olovnih vojnika ovog malog, prljavog rata, umnogome ohrabrena konfekcijskim institucijama proklamovanog mediokritetstva, čiji zadatak je dosadna rapsodija osrednjosti i održavanje frekvencija srednje struje, kao savršenog blokatora za bilo kakvu originalnost ili iskakanje iz mašine, podmazane upravo tako da funkcioniše u skladu sa vibracijama sitne patnje svakodnevnih muka - koje niti mogu da pokrenu duhovni, odbrambeni mehanizam usled kardinalnih agonija, a još manje da dozvole neko predivno uzvišeno stanje koje otključava portale viših svesti i otvara percepciju duhovne renesanse.

Čovek se, usled svega ovoga nabrojanog, otuđio ne samo od prirode, nego je potpuno zaboravio na svoje najveće darove kao što su mašta i kreativnost koji su zato za nas i postali isuviše apstraktni, poetski i neodređeni, prkoseći formi koju podrazumeva naša koncizna logika, pa su tako i gosti u ovom dokumentarnom filmu najčešće neusaglašeni, buntovno nesistematični, ponekad apsurdni ili možda odveć metaforični u iskazivanju svojih fluidnih stavova... No, to je cena čovekovog otuđenja od intuicije i duhovnosti - za nas još uvek maglovitih himera kojima u ovo naše vreme promena, pomalo i trapavo pokušavamo da se vratimo, i da nesigurno, ali ipak svesno, od senki načinimo čvrste i shvatljive objekte.

Autor teksta: Vanja Urukalo