Jedan lep tekst o JOGI

Htela bih na samom početku da naglasim, da će svako ko bude pročitao do kraja ovaj lep tekst poželeti da vežba jogu. Moje iskustvo sa jogom traje tek godinu dana. Počelo je sasvim spontano iz želje za fizičkom aktivnošću, posle koje ću se osećati lepo, razgibano, čvršće, bez bolova u leđima, opušteno i relaksirano.

U početku sam bila skeptična. Da li je ovo za mene, da li ću uspeti da izvedem sve asane, da li, da li.....dok već na trećem času shvatite da većinu časa žmurite i potpuno se udubite u sami sebe, ne vidite druge i uspevate da uradite sve. Asane su svaka za sebe neke su teške, neke su lake, ali je svaka za naše najviše dobro. Od nas zavisi koliko i kako ćemo se truditi da uradimo svaku asanu, ali ako svaki put damo svoj maksimum taj dan, mislićemo da je to bio najbolji čas joge ikada. I svaki čas bude sve bolji i bolji.

Naravno to je celokupan utisak, odakle dolazite tog dana da li ste bili pod pritiskom, da li ste pod velikim ili malim stresom, da li ste se naspavali,.... i onda donesete najbolju odluku za sebe od danas počinjem da mislilm na sebe i krećem na jogu. Iz mog iskustva što je dan bio napetiji to je čas joge, taj dan bio dar od Boga.

Kada posle svojih dnevnih aktivnosti uđete u prostor koji je prelep, čist, zaštićen od komaraca, svetao, bogat zelenilom i spolja i iznutra savršeno klimatizovan, osećate se udobno i prijatno. Posle zavšenog časa joge potpuno drugačije ćete izaći odatle. Ako ste dobro bićete još bolje, ako vas je nešto bolelo to će ili popustiti ili nestati u toku vežbanja.

Ali ništa od toga ne bi bilo, da nije instruktorke Marije Božić. Marija Božić, svojim vrhunskim znanjem i veštinom Hatha joge, lepotom, gracioznošću, plemenitošću i brigom o prostoru i o nama učenicima, nas uvodi svojim prelepim glasom u neke dublje dimenzije.

Ona je izuzetan instruktor, voli jogu, trudi se i to se prenosi i na učenike. Mene je joga promenila, da volim svoje telo, da imam više samopouzdanja, da sam zdravija i fleksibilnija bez ikakvih bolova. Za mene je joga zahvaljujući Mariji postala fiziološka potreba i nešto bez čega se ne može i ne želim nikada da prestanem da je radim. A što je najvažnije kao što Marija kaže na kraju časa:"Neka je ljubav i radost postojanja uvek u nama."