Tamna noć DUŠE ~ Iz vizure jednog PSIHOTERAPEUTA

U nekom trenutku života, većina ljudi prolazi kroz period tuge, iskušenja, gubitka, frustracije ili neuspeha koji je toliko uznemirujući i dugotrajan da se može nazvati tamnom noći duše. Ako je vaš glavni interes u životu zdravlje, pokušaćete brzo da nadvladate tamu. No ako tragate za smislom, karakterom i suštinom, mogli biste otkriti da vam tamna noć nudi brojne darove.

Tako počinje knjiga nekadašnjeg franjevačkog monaha i dugogodišnjeg psihoterapeuta, muzikologa i teologa, danas primarno pisca, Thomasa Moorea, intrigantnog naziva „Dark Nights of the Soul“ (Tamne noći duše), podnaslovljena kao vodič koji pomaže da se nađe put kroz životne poteškoće.

Mooreova knjiga „Dark Nights of the Soul“ ima poseban status i dobila je brojne pohvale ne samo kritičara, nego i običnih čitatalaca primarno zato što Moore hrabro i pošteno, bez ulepšavanja i raširenog terora da se mora biti srećan po svaku cenu, govori o ljudskoj patnji, ali i budi nadu da se kroz tamne noći naših života i treba i može proći.

Originalno, „Tamna noć duše“ pesma je koju je napisao španski mistik i pesnik iz 16 veka Ivan od Križa. Ivan od Križa svojoj pesmi nije dao to ime ali je napisao istoimenu knjigu. U duhovnosti Rimokatoličke crkve pojam podrazumeva duhovnu krizu na putu ujedinjena sa Bogom, naziv je ušao i u popularnu kulturu i često se koristi u kontekstu prelaznog, teškog životnog razdoblja u kom se gubi osećaj smisla.

Iako bivši franjevački monah, Thomas Moore u svojoj knjizi o tamnoj noći duše ne govori u religioznom kontekstu, nego kao o unutrašnjim, duhovnim krizama, pri čemu naširoko navodi primere sa kojima se susreo u svojoj psihoterapijskoj praksi. „Istinska mračna noć duše nije površinski izazov nego razvoj koji vas udaljava od radosti svakodnevnog života. Spoljašnji događaj ili unutrašnje stanje udari vas u jezgro vašeg postojanja.

To nije samo osećaj nego napuknuće u vašem biću i moguće je da će vam trebati vremena da se probijete na drugu stranu. Mračnu noć nije moguće izabrati. Stvarne mračne noći nije se lako rešiti. Ostavlja dugotrajni trag i, ustvari, menja vas zauvek. To nije nešto čime bi se trebalo hvaliti“, piše Moore u knjizi.

Svaki ljudski život, objašnjava na početku, sastavljen je od svetla i tame, sreće i tuge, životnog i smrtnog. Kako ćemo se nositi sa tim ritmovima raspoloženja određuje pak način na koji mislimo o njima. „Mnogi ljudi misle da je cilj u životu rešiti svoje probleme i biti srećan. Ali sreća je uglavnom prolazna senzacija, a problema se nikad ne rešite. Vaša je životna svrha možda da postanete u većoj meri ono što jeste i više se povežete sa ljudima i životom oko vas; istinski živeti svoj život. Ovo se možda čini očiglednim, ali mnogi ljudi provode vreme izbegavajući svoj život.“

Tamna noć duše, piše Moore, tamna je zato što nam ne daje nikakvu sigurnost da ono što se zbiva ima smisla i da će, u konačnici, biti za našu dobrobit. „Ne razumemo šta nam se događa, a ako imamo naviku da uvek želimo znati što se događa, taj aspekt tamne noći je izluđujuć. Možemo naći smisao u vremenima promene, no moramo o našim životima da mislimo na drugačiji način, u našem pristupu moramo biti manje psihološki, a više filozofski i spiritualno orijentisani“, naglašava.

„Tamna noć duše duboko zahvata, najčešće kroz tugu, prazninu ili teskobu. Ne možete je uvek objasniti u okviru životnih događaja, i ne možete je se rešiti pomoću običnog razumevanja ili volje. Duboko zadire. Moguće je da se poveže sa skrivenim sećanjima iz detinjstva i emocijama koje su nejasne da bi se lako razrešile.“

Sebi, kaže Moore, ne činimo uslugu kada se prema svojim osećajima očaja i praznine odnosimo kao prema devijaciji od normalnog i zdravog života koji idealizujemo. Mračna vremena takođe, poput razdoblja prosvećenosti i postignuća, ostavljaju svoj trag i čine nas osobama bogatim uvidima i mudrosti.

Kako onda pristupiti toj tami u nama koja nas plaši?

„Najpre morate biti prisutni u tome što se događa, a potom to od vas zahteva barem malo zanimanja. Morate sami sebe zanimati, gotovo poput objekta. Događaju vam se stvari koje niste sami pokrenuli, i u te stvari morate gledati oprezno i fokusirano. Ta vrsta zanimanja za sebe potom se može preobraziti u pozitivnu vrstu ljubavi prema sebi, i to je početak zaceljivanja. Kao što lepota prirode uključuje oluje, suše i geološke erupcije, tako i lepota osobe uključuje emocionalnu potrešenost, periode suše i povremene eksplozije. Postajete manje ego koji pokušava razumeti i razrešiti svoj život, a više primalac kroz kog sjaji lepota sveta. Da biste to postigli, morate predati kontrolu i odustati od pojedinih pojmova rešenja i uspeha. Morate dopustiti da vam se tamna noć dogodi i promeni vas“, piše Moore.

Autorka teksta: Tanja Tolić

Preuzeto sa: https://www.facebook.com/beleskesapsihoterapije/posts/2890564994526797