Kolektivno nesvesno

Kolektivno nesvesno manifestuje se kada više individua istovremeno usvoje jedan iracionalni koncept. Tada svaka od osoba postaje dalje indoktrinirana idejom ili mišlju i često intezivno traga za potvrdom, pokušavajući da natera druge da prihvate njene nelogične ideje. Ovaj oblik funkcionisanja čoveka dešava se zbog četiri ljudske karakteristike, koje su evolucioni instinkti ili urođeni obrasci uma.

Primarna karakteristika koja se nalazi u kolektivnom nesvesnom je naša evoluciona osobina za fizičko preživljavanje, koju nazivam „snaga je u brojevima” instinkt.
Ovaj instinkt je duboko ukorenjen u našem umu i nalazi se u njegovom primitivnom delu, koji je naseljen nekim oblicima evolucionog koda. Ovaj kod je nesvesna potreba za pronalaženjem sigurnosti u velikim grupama, i u relaciji je sa praistorijskim vremenima, kada su lov u grupama i struktura društva poboljšavale šanse primitivnog čoveka da fizički preživi. Taj kod je apsolutno esencijalan za širenje naše vrste. Na nesreću, ovaj instinkt kreira veoma nelogičan, samoodrživi validacioni sistem koji je savršen za širenje iracionalnih uverenja, koncepata i ponašanja, a postaje još čvršći uz pomoć našeg drugog najdominantnijeg ljudskog instinkta.

Ova sekundarna karakteristika koja raspiruje kolektivno nesvesno je nesvesna potreba za potvrdom među vršnjacima i ona je nesvesni misaoni proces kodiranja naše instinktivne potrebe da se uklopimo u neposrednu društvenu strukturu. Ovo je takođe evoluciona osobina smeštena duboko u našem primitivnom centru mozga i povezana je u velikoj meri sa pomenutim primarnim instinktom. Ova karakteristika stvara nesvesnu potrebu da tražimo grupe kojima bismo mogli da se pridružimo, jer nam instinkt govori da su šanse za opstanak bolje ako smo članovi grupe. Međutim, kada smo vođeni nesvesnim željama da se uklopimo, naš um se nesvesno prilagođava principima grupe bez obzira da li vrednosti imaju izvorište zasnovano na logici ili ne.

Treći najdominatniji instinkt koji katalizuje kolektivno nesvesno je evolucioni fiziološki instinkt „Ja hoću to i hoću to odmah“. Ovaj duboko opsesivni nagon nalazi se u gotovo svakom aspektu ljudske psihe. Ova osobina je duboko ugravirana u naše umove i direktno je povezana sa instinktima opstanka kada su hrana, sklonište, voda i bezbednost bile na prvom mestu u „od danas do sutra“ načinu postojanja praistorijskog čoveka. Danas možemo da primetimo da ne samo da je ova osobina evoluciona, već je takođe i naučena i potvrđena modernim svetom gde svi imaju želju da „idu u korak sa drugima“.

Četvrta najdominantija osobina je „majmun koji vidi majmuna“, koja je u osnovi ljudski instinktivni mehanizam učenja. Od rođenja, ljudska bića uče gledajući šta drugi rade, i imitirajući to ponašanje. Ovaj mehanizam učenja se prenosi tokom naših života i koristi se kao sredstvo potvrđivanja u grupnim sredinama. Ako grupa veruje ili deluje na poseban način, onda će i drugi članovi grupe činiti isto, jer to pomaže svakoj osobi u grupi da se uklopi u društvenu strukturu i stoga nesvesno dobije lažnu sigurnost.

Nesvesne, instinktivne ljudske karakteristike, postaju još snažnije i izraženije kako se kolektiv širi. Kada grupa jednom usvoji iracionalni koncept, i nastavi da se širi, tada ljudski um pogrešno gleda na svakog novog člana kao na dokaz tačnosti iracionalne misli ili koncepta – na primer, ljudi gravitiraju iracionalnim konceptima u politici, zato što ideja „kada milioni ljudi veruju u to, mora biti istina“ prevazilazi njihov centar za logiku, i ometa njihove sposobnosti da analiziraju koncepte i informacije racionalno.

Napisao: Charles T. Rentz
Prevod: Marko Maoduš

Ovaj tekst možete čitati i u decembarskom broju magazina Nova Svest