Sudbina DUŠA ~ dr Michael Newton govori o ISKUSTVIMA DUŠE nakon smrti

U trenutku smrti, naša duša uzdiže se iz tela domaćina. Ako je duša starija i ima iskustvo iz mnogih pređašnjih života, odmah zna da je oslobođena i odlazi kući. Tim naprednim dušama nije potrebno da ih neko dočekuje. Međutim, većinu duša s kojima sam radio dočekivali su vodiči neposredno iznad Zemljine astralne ravni. Mlada duša, ili duša deteta koje je umrlo, možda je pomalo dezorjentisana sve dok se neko ne spusti po nju na nižu razinu, bližu Zemlji. Postoje duše koje odluče neko vreme ostati na poprištu smrti. Većina njih želi odmah otići. Vreme nema značenje u duhovnom svetu. Neutelovljeni koji odluče utešiti nekoga ko tuguje, ili imaju druge razloge da neko vreme ostanu u blizini mesta smrti, nemaju osećaj izgubljenog vremena. Vreme za duše postaje sada, za razliku od linearnog vremena.

Kako se udaljavaju od Zemlje, duše imaju osećaj da ih okružuje sve snažnije jarko svetlo. Neki će nakrako videti sivkastu tamu i imati osećaj da prolaze kroz tunel ili portal. Razlike između ta dva fenomena zavise od izlazne brzine duše, a ta brzina zavisi od iskustva duše. Osećaj povlačenja od strane vodiča može biti nežan ili energičan, zavisno od zrelosti duše i sposobnosti za brzu promenu. U ranim fazama izlaska sve se duše susreću s «magličastim oblacima« koji se ubrzo razilaze i omogućuju im pogled u velike daljine. U tom trenutku prosečna duša vidi energiju u obliku duha kako joj se približava. Ti likovi mogu biti jedna ili dve voljene srodne duše, ali češće je reč o našem vodiču. U situaciji kad nas dočeka supružnik ili prijatelj koji je preminuo pre nas, naš vodič je takođe u blizini kako bi preuzeo proces tranzicije. U svim svojim godinama istraživanja još nikada nisam imao niti jednog klijenta kojeg je dočekala važna religijska ličnost poput Isusa ili Buddhe. Ipak, esencija velikih učitelja sa Zemlje nalazi se u ličnim vodičima koji su nam dodeljeni.

U trenutku kad su duše opet usmerene prema mestu koje nazivaju domom, njihova se pojava menja. One više nisu ljudi, u smislu u kojem razmišljamo o ljudskim bićima sa specifičnim emocionalnim, karakternim i fizičkim obeležjima. Na primer, duše ne žale zbog svoje nedavne fizičke smrti na način na koji će žaliti njihovi bližnji. Naše duše čine nas ljudima na Zemlji, ali bez naših tela više nismo homo sapiensi. Duša je neopisivo veličanstvena. Ja o dušama razmišljam kao o inteligentnim svetlosnim oblicima energije. Neposredno nakon smrti, duše se iznenada osećaju drukčije, zato što više nisu sputane telom privremenog domaćina s mozgom i centralnim nervnim sistemom. Nekima je potrebno više vremena da se prilagode.
 

Energija duše može se podeliti na identične delove, poput holograma. Ona može voditi paralelne živote u raznim telima, iako je to mnogo ređe nego što možemo pročitati. Međutim, zahvaljujući dualnoj naravi svih duša, deo naše svetlosne energije uvek ostaje u duhovnom svetu. Zato je moguće videti svoju majku po povratku iz života, iako je ona možda umrla pre trideset zemaljskih godina i opet se inkarnirala. Razdoblje orijentacije s našim vodičima, koje se događa pre spajanja s našom grupom, razlikuje se od duše do duše, kao i između različitih života iste duše. To je mirno vreme za savetovanje, tokom kojeg možemo izbaciti sve frustracije povezane sa životom koji je upravo okončan. Orijentacija bi trebala biti početna seansa iznošenja izveštaja, uz nežno poticanje pronicljivih, brižnih učitelja - vodiča.

Sastanak može biti dug ili kratak, zavisno od toga šta smo postigli ili nismo postigli u odnosu na naš životni ugovor. Pregledaju se i posebna karmička pitanja, iako će se o njima detaljnije raspravljati unutar naše grupe duša. Energija nekih duša neće odmah biti vraćena u grupu duša. To su duše koje su zagađene svojim fizičkim telima i koje su se odale zločinima. Postoji razlika između pogreške bez želje da se nekome naudi i namernog zla. Pažljivo se procenjuju stupnjevi štete nanesene drugima, bilo zbog nestašluka, bilo zbog zle namere.
Duše koje su povezane sa zlom odvode se u posebne centre koje neki klijenti nazivaju «jedinicama intenzivne nege».

Kažu mi da se ovde njihova energija remodeluje kako bi opet postale celovite. Zavisno od oblika prestupa, te se duše mogu vratiti na Zemlju prilično brzo. Mogu izabrati da u sledećem životu budu žrtve tuđih zlodela. No, ukoliko su njihova zlodela dugotrajna i posebno okrutna tokom više života, to ukazuje na obrazac zločinačkog ponašanja. Takve duše mogu provesti duže vreme u samotnom duhovnom životu, možda i preko hiljadu zemaljskih godina. Vodeće pravilo u duhovnom svetu jeste da zločin koji počine duše, bio nameran ili nenameran, mora na neki način biti iskupljen u budućem životu. To se ne smatra kaznom, pa čak ni prekorom, koliko prilikom za karmički rast. Ne postoji pakao za duše, osim možda na Zemlji.

PRIJAVITE SE NA SEMINAR

Regresoterapija po metodi dr MICHAEL NEWTON Instituta

Neki životi tako su teški da se duše vraćaju kući veoma umorne. Uprkos procesu obnove energije koji pokreću naši vodiči kombinujući svoju energiju sa našom, ipak možemo imati umanjeni priliv energije. U tim slučajevima, biće potrebno više odmora i samoće, a manje slavlja. Zapravo, mnoge duše koje žele odmor dobiju ga pre ponovnog ujedinjena sa svojim grupama. Naše grupe duša mogu biti glasne ili tihe, ali iskazuju poštovanje prema onome što smo proživeli tokom inkarnacije. Sve grupe dočekuju svoje prijatelje na vlastiti način, s dubokom ljubavlju i osećajem prijateljstva. Povratak kući radosna je pauza, posebno nakon fizičkog života u kojem nije bilo mnogo karmičkog kontakta sa našim intimnim srodnim dušama. Moji klijenti većinom mi pričaju da ih dočekuju sa smehom, zagrljajima i mnogo humora, što smatram obeležjem života u duhovnom svetu. Stvarno srdačne grupe, koje su planirale velike proslave za dušu koja se vraća, mogu prekinuti sve druge aktivnosti.

Jedan moj klijent ispričao je ovo o svojoj dobrodošlici povratka kući: “Nakon mog posljednjeg života, moja grupa organizovala je ludu zabavu sa muzikom, vinom, plesom i pesmom. Sve su uredili da izgleda kao klasičan rimski festival, sa mermernim dvoranama, togama i egzotičnim nameštajem koji je obeležio mnoge naše zajedničke živote u drevnom svetu. Melissa (primarna srodna duša) čekala me ispred svih, ponovno stvorivši razdoblje iz kojeg je najbolje pamtim. Izgledala je sjajno, kao i uvek.”
 

Broj članova u grupi duša kreće se od tri do dvadeset i pet, a prosečno ih je petnaestak. Postoje situacije u kojima se duše iz obližnjih grupa žele povezati jedne s drugima. U toj aktivnosti često učestvuju stare duše koje imaju mnogo prijatelja u drugim grupama, s kojima su se družile u stotinama prošlih života. Oko deset miliona gledalaca u SAD-u gledalo je 1995. godine TV emisiju Sighrings, u produkciji kompanije Paramount, u kojoj je prikazan jedan deo mog rada. Oni koji su gledali tu emisiju o životu nakon smrti možda se sećaju jedne moje klijentkinje, zvala se Colleen, koja je pričala o našoj zajedničkoj seansi. Opisala je povratak u duhovni svet nakon prošlog života, i kako je zatekla spektakularni bal u odeći iz sedamnaestog veka. Moja klijentkinja videla je preko stotinu ljudi koji su došli da proslave njen povratak. Detaljno su reprodukovali vreme i mesto koje je volela, kako bi mogla u stilu započeti proces obnove.

Dakle, doček povodom povratka događa se u dva okruženja. Jedna mogućnost je da nekoliko duša na vratima nakratko dočeka dušu koja se vraća, a onda je prepuste vodiču, koji je sprovodi kroz početnu orijentaciju. Druga i češća mogućnost jeste da odbor za dobrodošlicu čeka da se duša vrati u svoju duhovnu grupu. Ta grupa može biti izolovana u učionici, okupiti se oko stuba hrama ili sedeti u vrtu, a dušu koja se vraća mogu dočekati i mnoge grupe u atmosferi univerzitetskog predvorja. Duše koje prolaze pored drugih grupa na povratku u svoju, često ističu da ih druge duše s kojima su bile povezane u prošlim životima pozdravljaju osmehom ili mahanjem.

Način na koji klijent promatra okruženje svoje grupe duša temelji se na stupnju razvoja njegove duše. Iako su sećanja na atmosferu školske učionice uvek vrlo jasna, u duhovnom svetu, obrazovni smeštaj zavisi od nivoa razvoja duše. Činjenica da se neka duša inkarnira na Zemlji još od kamenog doba ne garantuje visoka postignuća. U svojim predavanjima često spominjem klijenta kojem je trebalo 4000 godina da napokon savlada ljubomoru. Mogu reći da on danas nije ljubomorna osoba, ali nije mnogo napredovao u borbi protiv vlastite netolerancije.

Nekim učenicima potrebno je više vremena da savladaju određene lekcije, baš kao i u zemaljskim učionicama. S druge strane, sve visoko napredne duše su stare duše na planu znanja i iskustva.

U knjizi “Putovanje duša”, ugrubo sam podelio duše na početničke, srednje razvijene i napredne i dao primere za svaki nivo, objasnivši da među tim kategorijama postoje fine nijanse razvoja. Uopšteno gledano, grupe duša sastoje se od bića na približno istom nivou razvoja, iako imaju svoje zasebne vrline i mane. Te osobine uravnotežuju grupu. Duše pomažu jedne drugima s razumskim aspektima upijanja informacija iz životnih iskustava, kao i sa analiziranjem načina na koje su se nosile sa osećanjima svojih tela povezanih sa tim iskustvima. Analizira se svaki aspekt života, a duše u grupi čak i glume pojedine uloge kako bi pomogle u boljem osvešćivanju situacija. Kada duša dosegne srednji nivo, počinje se specijalizovati za ona područja u kojima je pokazala određene veštine.

Jedan vrlo značajan aspekt mog istraživanja bilo je otkriće boja energije duša u duhovnom svetu. Te boje su povezane sa nivoom razvijenosti duše. Ta informacija, koju sam polako prikupljao tokom mnogo godina, bila mi je pokazatelj nivoa klijentove razvijenosti, a služila mi je i za identifikaciju drugih duša koje moji klijenti vide oko sebe u stanju transa. Otkrio sam da posve bela boja obično označava mladu dušu, a kako duša napreduje, njena energija postaje gušća, pa menja boju u narandžastu, žutu, zelenu i napokon u nijanse plave. Pored tih središnjih aura, u svakoj grupi javljaju se suptilne mešavine boja koje govore o karakternom aspektu svake duše.

PRIJAVITE SE NA SEMINAR

Regresoterapija po metodi dr MICHAEL NEWTON Instituta

U nedostatku boljeg sistema, klasifikovao sam razvoj duša od početničke, prvog nivoa, do majstorske, šestog nivoa. Te vrlo napredne duše su duboke indigo boje. Ne sumnjam u to da postoje i viši nivoi, ali je moja spoznaja o njima ograničena zato što dobijam izveštaje samo od ljudi koji se još inkarniraju. Iskreno, ne sviđa mi se termin «nivo» za identifikaciju razvoja duše, zato što ta etiketa ne otkriva raznolikost razvoja koji duše postižu u svakoj fazi. Uprkos mojim sumnjama, moji klijenti služe se rečju «nivo» da bi opisali gde se nalaze na lestvici učenja. Oni su i vrlo skromni kada je reč o njihovim postignućima. Bez obzira na moju procenu, nijedan klijent neće izjaviti da je napredna duša. Kada izađu iz hipnoze, i kada kontrolu opet preuzme njihov svestan, samozadovoljan um, klijenti su manje skromni.


Dok su u nadsvesnom stanju tokom hipnoze, klijenti mi kažu da se u duhovnom svetu niti na jednu dušu ne gleda kao da je manje vredna od bilo koje druge duše. Svi smo mi u procesu preobražavanja u nešto veće od našeg trenutnog stanja prosvetljenosti. Svako od nas jedinstveno je kvalifikovan da na neki način doprinese celini, bez obzira na to koliko se mučimo sa svojim lekcijama. Kada to ne bi bilo tako, ne bismo ni bili stvoreni.

Izvor: odlomak iz knjige “Sudbina duša”,  Dr. Michael Newton
 

Ovaj tekst možete čitati i u decembarskom broju magazina Nova Svest

SEMINARI & RADIONICE