Izbori i posledice

„Život od tebe ne zahteva da budeš konzistentan, okrutan, strpljiv, pun pomoći za druge, ljut, racionalan, nepromišljen, pun ljubavi, brzoplet, otvorenog uma, neurotičan, oprezan, rigidan, tolerantan, rasipan, bogat, depresivan, nežan, bolestan, obziran, smešan, glup, zdrav, pohlepan, lep, lenj, odgovoran, budalast, da deliš sve s drugima, da si pod pritiskom, da si intiman, hedonističan, poduzetan, manipulativan, da imaš uvid, da si mudar, da si sebičan, da si brižan ili da se žrtvuješ. Život od tebe ne traži ništa od toga. Život pak zahteva da osetiš posledice svojih izbora.“ (Richard Bach, Priručnik za Mesije)

Da osetite posledice svojih izbora - to je jedino što će život od vas očekivati. Ništa od onoga. Nema pravila, nema zakona, nema dobrog ili lošeg. Nema preporuke života, jer životu je svejedno. Setite se – svejedno, jer je sve jedno. Životu je svejedno, jer je sve jedno. I jedino što se od vas očekuje jeste da osetite posledice svojih izbora. Koji god izbor da napraviš, osetićeš posledice. I to je ono za šta život jeste. I taj osećaj posledica je tvoj učitelj. Kad osetiš posledicu, donosiš zaključak kako se ponašati sledeći put, šta ti ne odgovara, a šta ti odgovara.

Ali ako bežiš od posledica svojih delovanja, svojih izbora, ako odgađaš posledice svojih izbora za sledeći život, za sutra, za preksutra, šta ti se dogodi? Dobiješ novo telo i snosiš posledice izbora kojih se ni ne sećaš. I onda se osećaš kao žrtva. Pa onda iskoristi ovu mogućnost da ne odgađaš doživljaje posledica svojih izbora ovog života. Ajde sada završi šta treba unutar ovih godina koje imaš, a život je rastegljiv, jer je i vreme rastegljivo i imaćeš koliko god ti treba - ako ti treba još 50 godina, imaš ih, ako ti treba još 100 godina, možeš ih imati, ako uspeš svoj um uveriti da je telo nesmrtno sa 70, a to nije teško. Imate dovoljno vremena da se uverite.

Kako možeš odgoditi posledice svojih izbora? Kako? Bežiš od njih, to svi radimo svaki dan. Možeš bežati. Vrlo uspešno, ne baveći se nečim, ne želeći odraditi razgovor koji treba, bežeći od odnosa, bežeći od odgovornosti, na taj način odgađamo posledice. Odgađamo da osetimo posledice. To je ključna reč – jedino što život traži jeste da osetiš posledice. One će se događati, ali hoćeš li ti osetiti tu posledicu ili ćeš bežati od doživljaja – e tu je rešenje? Jer kad osetiš, možeš stati i zapitati se – da li mi ovo služi?
Ego će tada reći - jao, ova bol, jadan ja, kako sam grozan, šta sam napravio, i okrivljavaće se celi život tako da te ostavi u tom stanju svesti. A duh, svest, će osetiti posledicu i reći – o, ovo nije za mene, neće uopšte ni biti spomena – vidi kako sam grozan, šta sam napravio, kriv sam, bičujte me, ništa od toga jadan ja.
Samo kaže – ovo se ne radi, idem dalje, sada živim drugačije. To radi svest – svest oseti i odluči šta dalje. Um oseti i deprimira se i onda se okrivljuje još sto godina. Primetite te mehanizme.

Nemojte ništa uzimati dogmatično,
bez zadrške i doslovno.

Bitno je osvešćivati manipulaciju koja je napravljena nad vašom seksualnom energijom. Seksualna energija je jedina energija koja postoji. Postoji samo jedna energija u svemiru, kao što je jedna svest. Postoje vibracije, odnosno frekvencije te jedne svesti. Pa isto tako postoje frekvencije jedne te iste energije, različiti izrazi jedne te iste energije. Ali je jedna energija, nema ih sto, jedna je. Kada se ta energija nalazi na Suncu, ona se naziva sunčeva energija. Kada se nalazi u čoveku, naziva se seksualna energija. Ali to je jedan te isti život, jedna te ista energija, samo zavisi za koji je objekat, za koje je mesto vezana.

Seksualna energija ljudskog tela jeste ista energija kojom Sunce gori, samo što je tamo na Suncu, pa ima malo drugačiji oblik. I ta energija koja je akumulirana u središtu stomaka, leži u energetskom centru tela (u srcu je centar svesti, a u dan tienu je centar energije vašeg tela – jedno je fizičko, a drugo je vezano za nefizičku svest). To nije druga čakra, iako je druga čakra vezana za seksualnost. I taj energetski centar, dan tien u stomaku (ispod pupka, iznad druge čakre) – tačka je iz koje se u svim smerovima širi energija, to je fizičko središte tvog tela, to je središte tvog jajeta, jer ti si zlatno jaje, tako vaše energetsko telo izgleda. Ispod zlatnog jajeta, mogu ići razne boje do fizičkog tela. To je fizički i energetski centar.

Ta seksualna energija je kreativna, stvaralačka energija, i ona može ići u više smerova. Jedan smer u kom može ići je na polne organe, drugi smer je prema srcu i gore da probije kroz glavu prema izvoru kreacije. Jedan smer se izražava putem seksualnosti, odnosno seksualnih odnosa, sam sa sobom ili sa drugim ljudima. Drugi smer se izražava putem spoznaje, širenja svesti ili putem kreativnog izražaja tebe kao umetnika na bilo koji način. Možeš biti pekar i umetnik. Možeš biti pilot umetnik, i ima takvih. Ti si umetnik kad god si vrhunski u nečemu što radiš. Kad god je neko umetnik u nečemu što radi, onda ga svi izrazito cene. I možete biti sigurni da ti ljudi koriste seksualnu energiju da bi bili umetnici. I ako pogledate kroz istoriju najveće ljude koji su ostavili traga u našoj civilizaciji i doneli nam neverovatan napredak, bilo tehnološki, energetski, kulturni, umetnički, naučni, ili bilo koji drugi, i pročitate njihove biografije, videćete da su oni svoju seksualnu energiju usmeravali u kreativni izražaj. Jer to je moćno, s tom energijom je stvoren svemir, vi možete stvoriti svemir sa njom.

Zamislite kolika je snaga nuklearne, atomske energije, i koliku količinu energije oslobodi cepanje atoma. Pa znate li koliko atoma ima u vašem telu? Pa da vi eksplodirate, razneli bi pola planete koliko atoma ima u vašem telu. To je ogromna moć u svakom biću. Pogotovo što vi sa svojom svešću imate sposobnost kontrole ili upravljanja osnovnim elementima. Zaboravili smo to, ali sa svesnošću idemo prema tamo. Zašto imamo tu sposobnost? Svest je stvorila um, a um je stvorio zvuk iz kojeg je stvorena materija. Svest je stvorila um, um je stvorio zvuk i materiju. Što znači da ako ti kao svest uspeš povratiti kontrolu nad vlastitim umom, ti tada sa vlastitim umom možeš povratiti kontrolu nad elementima koji tvore fizički, pojavni svet, možeš povratiti kontrolu nad svojim fizičkim postojanjem. Dok god um vlada tobom kao svešću, ti to ne možeš. I zato nisi sposoban živeti svoje veličanstvo. Niko od nas kada um vlada našim životima nema sposobnost uticaja na osnovne elemente koji čine svemir.

Ko može od nas pretvoriti vodu u vino? Ne možemo, jer nema majstorstva nad umom. Jer um vlada ovim ovde životima. Kada svest nadvlada, tada povrati vlastiti uticaj na um, kojeg je ona sama stvorila, i onda putem uma može da upravlja osnovnim elementima. Ne ide obratno, i zato se vi nećete odreći svoga uma, vi nećete uništiti svoj um, vi ćete samo osvestiti ko je tu gazda, a ko je sluga. Ko je tu koga stvorio, ko tu sa kim upravlja. I onda putem uma imaš uticaj na vlastito telo. I kada postaneš majstor vlastitog tela, tek onda možeš biti majstor elemenata u prirodi oko sebe. Jer dok nemaš kontrolu nad vlastitim telom, dok god smatraš da moraš svaki dan jesti da bi preživeo, da moraš spavati 8 sati, da moraš toliko vode piti, da moraš ovo, da moraš ono, nemaš kontrolu nad telom, onda telo tobom upravlja, telo ti kaže “Ako ne jedem 3 puta dnevno, ja sam nervozan.”

Ko je tu onda gazda? Ako ne spavam toliko, nisam ni za šta. Ko tu kontroliše koga, ti telo ili telo tvoj život? Samo primetimo koliko smo udaljeni od majstorstva nad vlastitim bićem. I nećemo majstorstvo postići nasilnim putem ili tako da idemo u teretanu, već tako da ojačamo svest. Kada svest ojača, ona sama preuzme kontrolu. Ona ne želi oslabiti um i ne želi oslabiti telo. Svest želi snažno telo i snažan um, ali i snažnu sebe. Snažniju od njih, jer zna da što je snažniji i moćniji um, to je moćnija manifestacija u fizičkoj stvarnosti. I svest nikada neće ići da poništava um koji drži ovaj svet u postojanju. Jer njoj je u interesu da taj um bude snažan, ali da je ona snažnija od njega, a ne obratno.

Naravno, u ovim našim procesima, s obzirom da je um jako, jako snažan, koristi nam da se on oslabi u nekom trenutku, da ti dobiješ motivaciju, da dobiješ podsticaj da se osnažiš, ti kao svest. Kada se ti osnažiš, onda ponovo počneš da osnažuješ i svoj um. Seksualna energija je fizički izražaj, ona nije duhovna, ona je opipljiva, ona je merljiva, ona je stvarna, ona postoji unutar stvorenog svemira, i u njemu leži. Njena svrha je da se penje prema gore, da probije u solarni pleksus, da probije u srčanu čakru, da probije u petu, u šestu, u sedmu čakru, da prožme celo biće, da se popne uz taj stub, da se zmija digne uz taj štap, jer ona se metaforički prikazuje kao kobra koja je sklupčana i diže se prema gore. Kada ona padne prema dole, dakle ide prema polnim organima, ta energija se troši za nešto za šta originalno nije bila napravljena. Ali to ne znači da je to greh. To nije nešto što ti Bog, koji ne postoji, zamera. Nema Boga, jer kada bi Bog postojao, znači da bi bilo nešto što nije Bog. A to ne postoji. Ako bi postojalo nešto što je Bog, to znači da postoji nešto što nije Bog, a toga nema. Ako ima belo, znači da imaju i druge boje. Kada kažeš Bog, odmah se pojavljuje i zaključak ima nešto što to nije. Zato ga nema, nema starca, nema bića, nema lika. Ima samo to stanje bivanja, hajdemo ga zvati božansko, svest. Božansko je stanje, Bog bi bio lik.

Dakle, greha nema. I ako čujete tu reč, nemojte je uzimati biblijski, hrišćanski, uzimajte je kao nešto što te odvlači od samog sebe, nešto što te odvlači od vlastitog cilja. A ta reč je namerno tako teška kako bi te naterala da to ne radiš, jer je bolno iskustvo odvajanje od samoga sebe, jer je bolno ići suprotno svome putu, bolno je.

Napisao: Ivan Bavčević
www.centarsvesti.com
www.facebook.com/bavcevic
Obrada sa hrvatskog na srpski: Milan Bojić