Ko je zaista bio Bruno Groning?

„Činim samo svoju dužnost i stojim na mestu na koje me je Bog postavio
i ne dopuštam ni jednom čoveku da me sa njega odvede.“
Bruno Groning
(1906 - 1959)

Čudotvorni doktor iz Hertforda, najveći duhovni iscelitelj 20. veka, koji je pedesetih godina delovao u Nemačkoj, i na masovnim okupljanjima tražilaca pomoći u Traberhofu isceljivao i po 30.000 ljudi odjednom tako da je to podsećalo na Biblijske scene, sa nepokretnima koji ustaju iz svojih invalidskih kolica za koja su bili prikovani godinama, odbacuju ih i počinju da hodaju, hromima koji odbacuju svoje štake, gluvima koji pročuju, slepima koji progledaju – samo od snage vere utkane u reči jednog malog čoveka koji se usudio da kaže: „Neisceljivo ne postoji. Najveći lekar je naš Gospod Bog. Ne lečim ja, već Božja snaga kroz mene. (...) Uzdaj se i veruj da Božja snaga pomaže i isceljuje... Ja sam samo običan, mali transformator te snage kako biste je vi mogli primiti...“

Čovek koji je imao vere i nade za ceo svet, za sve one koji su ih izgubili u patnjama i užasima I i II svetskog rata... Čovek koji nikada nije naplaćivao svoja čudesna dela isceljivanja, govoreći da ne namerava da trguje Božjim darom koji mu je dat za sve ljude, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost.

„Ja isceljenje niti kupujem, niti ga prodajem.“

Čovek protiv koga se digao sav medicinski establišment i pravosudni sistem posleratne Nemačke da bi ga ućutkali, tačnije – da bi ućutkali, za njih neprijatnu istinu, da vera u Boga leči neizlečivo, i da jedan mali čovek, snagom svoje vere čini čuda, tamo gde zvanična medicina nije mogla ništa osim da prizna svoju nemoć. Čovek koji je napustio svoje zemaljsko telo 1959. godine, posle operacije koja je nad njim urađena u Parizu, i koja je pokazala strašno unutrašnje razaranje njegovog organizma do koga je došlo zbog sudske zabrane njegovog isceliteljskog delovanja izrečene koju godinu ranije. Čovek, koji je neposredno pred smrt rekao: „Ja neću još dugo biti sa vama. Ali neću vas napustiti. Dovoljno je da me pozovete u duhu... i biću tu da vam pomognem.“ To obećanje je ispunio, tako što je ono, kao seme bačeno na plodno tle, dovelo do stvaranja Kruga prijatelja Bruno Groninga, organizacije koja danas povezuje tražioce pomoći iz celog sveta, i gde se, uz svedočenja medicinsko-naučne stručne grupe sačinjene od nekoliko hiljada lekara zapadne medicine sa svih meridijana, beleže i prikazuju svi slučajevi iseljenja za koje zvanična medicina nema nikakvo objašnjenje. A ta isceljenja, koja bi se mogla okarakterisati kao čuda vere, dešavaju se u nesmanjenom obimu, i danas, 55 godina od smrti „čudotvornog doktora iz Herforda“...

To su, ukratko, poznate nam činjenice. Ali, ko je zaista bio, i jeste – Bruno Groning? Samo mali transformator božanske snage, kako je u svojoj skromnosti govorio za sebe, majstor svesti ili nešto nemerljivo više? Odgovor je: I jedno i drugo.

Sin Božiji
„Ja sam samo posrednik Božije snage, jedino vera može sve...“, govorio je Bruno Groning, svestan Tvorca, Izvora života i svog mesta u Božjoj promisli. „Svi smo mi deca Božija“, stalno je na to podsećao ljude, ali kao da je samo on bio stvarno svestan značenja tih reči i svoje uloge, uloge Sina Božijeg u ovoj kreaciji. Kada mi mislimo o sebi kao o deci Božijoj, o sinovima i kćerima Božjim, mi mislimo da smo od Boga odvojeni i tako živimo naše odvojene živote. Ne živimo svakodnevno sa Bogom, prisno, iz trenutka u trenutak, već živimo u bogozaboravu koji je samozaborav, prisećajući se, tek tu i tamo, u velikoj muci, nekog moćnog, od nas odvojenog entiteta, koji bi mogao u nevolji da nam pomogne, ispuni želju, pruži utehu i zaštitu... Izgubili smo kontakt sa Izvorom, sa Ocem.

Bruno Groning taj kontakt nikad nije izgubio, oduvek ga je bio svestan i zato je bio svestan i svoje uloge i odgovornosti Sina. U toj svesnosti, u Njegovoj probuđenosti i našoj usnulosti - je sva razlika između Njega i nas. Tu gde mi vidimo odvojenost, on je video, osećao i živeo Jedinstvo svakim atomom svoga Bića! Istinu Jedinstva koju mi previđamo jer smo se od nje odvojili, on je živeo potpuno.
Ako kažete: „Pa dobro, Bruno Groning je bio probuđeni Sin Božiji, ni prvi ni poslednji, i šta sad?“ – u opasnosti ste da učinite drugu grešku. Ne posmatrajte Sina odvojeno od Oca! Jer pogrešićete ako tako učinite. Otac i Sin su Jedno. Sin nije sve, ali jeste od Svega. Sin je samo prerušeni Bog koji nam se ukazuje u vremenu, na način na koji možemo da ga vidimo, čujemo, dodirnemo, pojmimo i da mu poverujemo. Jer sve ono što dolazi kroz Sina, dolazi od Oca: telo je prolazno, Poruka je večna. Duh je večan iza tog prolaznog tela i te Poruke rečene u vremenu. Zato je Sin kapija ka Ocu, široko otvorena za sve koji su spremni da Mu se predaju bez ostatka. Vera u Sina je put ka Ocu koji nas kroz Sina doziva i prima u zagrljaj večni, u Život Večni. Onaj ko poveruje Sinu i preda mu svoje srce – postaje Jedno sa Ocem, kao što je to i Sin Božiji, bio i zauvek jeste. To je poziv i put Jedinstva, put povratka Domu. Sin je uvek poziv na Put Povratka u Jedinstvo – jer ono što je u svesti potpuno Jedno sa Izvorom, jedno je sa svima koji Mu se predaju. Svaki probuđeni Sin i Kći Božja je Kapija ka tom Jedinstvu koje zovemo Ocem, Izvorom, Životom Večnim, Apsolutom, Taom, Jednim, Bogom. Prepoznavši Jedno iza oblika Sina, prepoznavši Jedno iza svih oblika – vraćamo se onome što smo oduvek bili pre pada u iluziju odvojenosti: vraćamo se Jedinstvu u nama koje je probuđeni Bog u čoveku – iza svakog oblika.

Molitvenik koji poziva na molitvu
Kroz traženje i primanje isceljenja i svake druge pomoći, Bruno Groning nas je vraćao i još uvek vraća veri i molitvi. Zašto? Zašto je vera toliko važna? (Na to pitanje, odgovor ćete naći na kraju ovog teksta.) Zašto je molitva toliko važna? I kome se molimo? Bruni Groningu, ili sili koja stoji iza njega, kao i sveg života? Jer, i Bruno je rekao da je on samo posrednik, kanal kroz koji se izliva Božanska snaga i ljubav na ljude i sav živi svet, da ne isceljuje on, već Bog kroz njega.

Moleći se Sinu – molimo se Ocu. Moleći se Hristu, Budi, Bruni Groningu, svecima, ikonama, Majci Prirodi – molimo se Ocu. Jer ono što određuje ishod naše molitve, nije sam oblik kome se molimo, već čistota naše molitve, čistota srca iz koga je ona izašla. To je ono što Bog čuje, a ne adresu na koju je molitva upućena. Bog je u svemu i on čuje i odgovara na snagu naše vere i čistotu srca unetog u molitvu. Oblici kojima se u molitvi obraćamo su samo, manje ili više pogodni Prolazi za uzdizanje naše molitve u Jedinstvo, od našeg srca u Srce Sveta - Postojanja –Života, odnosno Večno Živog Boga u svemu. Koliko otvorimo srce – toliko možemo da se u molitvi predamo. Koliko sebe predamo – toliko milosti od Oca primimo. I ne zato što je inače ne dobijamo – Otac uvek daje – tražili mi ili ne. Sam život je milost. Naša otvorenost i predaja su važni jer određuju koliko od te Božanske milosti koja stalno pritiče možemo da primimo. Potpunom predajom mi ulazimo u Carstvo Božije i zato nam je Sin Božiji poslat kao Kapija: da bismo mu poverovali i mogli da se kroz oblik Sina predamo onom bezobličnom, večnom, koje stoji iza njega. Tolika je milost Božija.

Glasnik i Poslanik u misiji

„Ako kažem: „Ja verujem“ – to su samo reči. Dela govore kada se nešto izvrši.“

Bruno Groning je bio Božji glasnik i poslanik, Božjom promišlju poslan u ovaj svet u telu koje možemo videti, doživeti, i u koje možemo poverovati. Svaki isceljeni čovek postaje svedok Božjeg čuda, čuda Božje svemoći i ljubavi. Primivši milost, osvedočivši se u sebi, okreće se veri, postaje vernik. Beskrajna je Očeva mudrost i milost. Poslao je svog Sina, po ko zna koji put, da nas, zabludele ljudske ovčice vrati na put Istinske Vere, da nam pokaže put povratka Domu, Očevom zagrljaju, kroz primer ljudske dobrote, požrtvovanosti, milosrđa, služenja i davanja, snage vere – zapravo Božje milosti i snage koja se kroz fizički oblik Brune Groninga izlivala na ljude i svet. On je bio u ovom svetu, među nama, ali ne od ovog sveta. Došao je da nam pokaže ko smo, da nam pokaže put povratka sebi, tačnije - Bogu u nama.

Ko je to učinio - Bruno Groning ili Bog? Bez Boga i Božije snage, da li bi Bruno Groning išta mogao učiniti? Znate odgovor.

Bruno Groning je izraz Božje milosti, materijalizovana promisao Oca Večnog, poslata u svet da nas vrati na Put Istine i izbavi od zla. Kroz lik i delo Brune Groninga, obraćao nam se Bog lično, dozivajući nas sebi, našoj sopstvenoj božanskoj prirodi. Kako?

Zamislite da imate Sunce i papir, i želite da zapalite papir da bi postao što sličniji Suncu. Izložite papir sunčevim zracima koliko god hoćete, i ma koliko jako sunce bilo – papir se neće zapaliti. Ali stavite lupu (uveličavajuće stako) između sunca i papira, podesite udaljenost, i lupa će sabrati, fokusirati sunčev zrak u tačku dovoljno vrelu da zapali papir. Ako je Sunce Bog, kao što oduvek govore drevne religije, a taj papir - čovek, Bruno Groning je lupa koja sabira Božju snagu u tačku dovoljne vreline da zapali iskru Božansku u čoveku.

Eto ko je bio Bruno Groning. Bog je, u svojoj milosti, poslao svog Sina u ovaj svet, znajući da će biti žrtvovan i žrtvujući ga opet za nas, žrtvujući sebe, da bi nas, decu svoju, poučio i okrenuo na put Istine, Ispravnosti, Vere i Božje Ljubavi. A tek to je – zdravlje!

Sve je od Boga – i ono što nam može izgledati kao udarac sudbine, bolest, nesreća i gubitak... Jer, najveći gubitak nas više nego išta okreće i vraća Bogu, Istini ko smo i zašto smo. Suočeni sa gubitkom zdravlja koja nagoveštava mogućnost gubitka života, spoznajemo šta je najvrednije u ovom životu – a to je život sam – i vraćamo se upravo tome: životu u nama koji je Bog otelovljeni.
Zato kada molimo Bruna za pomoć, ili mu predajemo svoja opterećenja – mi to predajemo Bogu samom, koji nam je ostavio svoje uveličavajuće staklo, nešto u šta možemo gledati i u njega poverovati, paleći plamen u našim srcima! Jer, nije ličnost Brune Groninga lečila i činila čuda, on je bio samo Sin Božiji u službi na zemlji i Njegov izraz u telu, već je to činila i dalje čini Božja milost koja se izliva na svaki vapaj za pomoć dece Njegove.

Ogledalo naših duša
Kako mi ulepšavamo svoju fizičku pojavnost? Tako što stanemo pred neko ogledalo i doterujemo ono što je u neredu. Kako dole – tako i gore. Kako u fizičkoj ravni – tako i u duhovnoj. Kada svoju dušu želimo da ogledamo i uzdignemo u lepotu i sklad - tada treba da stanemo pred neko Duhovno ogledalo, ogledalo Duše. Ono će nam odraziti ko smo sada, ko uistinu jesmo i ko možemo biti. Takvo ogledalo Duše je bio Bruno Groning.
Bruno Groning nam svojim primerom otvara srca za iskrenost i poniznost, da bismo mogli poverovati i primiti Boga i Božju snagu u sebe, da bismo ponovo postali nevini, jednostavni, čisti i „blaženi nišči duhom“.

Učitelj
Šta su stubovi učenja Bruna Groninga? Ukratko: Vera i Zajedništvo kao dva noseća stuba.

Vera u Dobro, u Boga kao izvor životne snage i sveg stvaranja. A iz te vere, kao njen izraz, poniznost i predaja Bogu, Ocu – što je povratak Domu. „Za mene je najveća plata u tome kad ljudi ponovo dolaze k meni i to zbog toga što zahvaljujući meni opet mogu verovati.“ „Čoveku koji je stvarno čovek, koji u sebi ima veru u Boga, koji živi po toj veri ili je spreman primiti je u sebe – tom čoveku je pomognuto za sva vremena.“

Zajedništvo u srcu, kao izraz Jedinstva u Ocu, u Bogu. A iz tog Zajedništva i Jedinstva u Bogu – Ljubav za sav život. Iz te ljubavi i kao izraz tog zajedništva - ovaj Krug prijatelja koji obuhvata celu Planetu.
A iz te vere i zajedništva - Davanje kao treći potporni stub, kao podrška materijalizaciji, stvaranju i održavanju zajednica u ovoj materijalnoj stvarnosti. To je davanje od srca očuvanju i uzdizanju Duha Zajedništva u zajednicama prijatelja na Zemlji. To je služenje u Krugu prijatelja.

Onaj koji nas poziva da se vratimo Prirodi
„Čovek mora da zna zbog čega sme da provede ovde na ovoj božanskoj Zemlji ceo život i za šta mu je Bog dodelio njegovo telo“, reči su Brune Groninga. A kako koristimo naša tela i čula – savršene instrumente spoznaje? Za spoznaju Istine o tome ko smo i zašto smo ovde, ili za zloupotrebu i otupljivanje čulnim zadovoljstvima? Poštujemo li i volimo li naše telo? Pročišćavamo li i izoštravamo naša čula za viđenje, oset, kušanje, mirisanje, slušanje... – ili ih zamagljujemo i otupljujemo zatrpavajući ih veštačkim, neprirodnim stimulansima i preterivanjima svake vrste kroz: hranu, narkotike, seksualna zadovoljstva, audio-vizuelne senzacije, nesvarljivo obilje informacija, intenzivne i neosvešćene emocije, zloupotrebu reči...?

Šta činimo sa savršenim Božjim instrumentom - ovim telom, i darom nad darovima - životom od Boga datim? Jesmo li svesni zloupotrebe i trošenja ovog života u telu koji nam je dat? Život Duha je večan, ali ovo telo i život u ovom, baš ovakvom telu, je poseban, samo jedan i neponovljiv. Šta radimo sa njim? Prepoznajemo li njegovu svetost, poštujemo li svetost baš ovog, našeg tela i života u telu?
Bruno Groning je na ovo stalno ukazivao u svojim govorima pred tražiteljima pomoći, želeći da nas vrati svesti o važnosti tela i našoj izgubljenoj prirodnosti: „Čovek je zbog napretka civilizacije zaboravio da je sposoban da se prirodno ponaša i da iskoristi i mobiliše snage koje su u njemu. Ko je bio prvi lekar i šta je bila prva medicina? Priroda. (...) Nazad prema prirodi, znači nazad prema Bogu.(...) Osećam kao svoju obavezu da čoveku vratim ravnotežu i da ga tako osposobim da može vladati materijom.“

Snaga vere u Dobro
Neobjašnjiva isceljenja i razne vrste pomoći dešavaju se i dalje. Pojavljuje se pitanje: Gde je Bruno Gronig sada, 55 godina od napuštanja svog zemaljskog tela?

Kao mačka oko vruće kaše, obilazimo oko Istine: Bruno Groning je u nama, Hrist je u nama, Bog je u nama! Kome god da se molimo, molimo se najdubljoj Istini u nama. Jer ako je ono što nas razboljeva u nama samima, može li lek biti izvan nas? Ne. Zaborav naše Božanske prirode i sumnja u Boga nas razboljevaju, a sećanje i vera u Boga nas vraćaju zdravlju. Bruno Groning, od Boga poslat, došao je da nas podseti na to snagom svoje vere i bogosluženja kroz služenje čovečanstvu. Jer, šta govori više od hiljadu reči? Dela i čuda istinske vere. To je ono što nas nadahnjuje, ostavlja bez daha, ispunjava istinskom zahvalnošću, dira u srce, to je primer kome se možemo pokloniti i koga možemo slediti.

„Verujte, dragi moji prijatelji, da ja nisam ništa drugo već samo Božiji sluga – što i Vi možete biti, samo ako želite, samo ako činite. Bez vere nema života.“, govorio je.

Reč izgovorena bez vere je nemoćna. Reč izgovorena sa verom je svemoćna. Reč Brune Groninga je bila toliko ispunjena verom, da je mogla da leči i pomera planine. I ona je, nadahnuta Duhom Svetim, to i činila i bila inspiracija stotinama hiljada ljudi širom sveta koji su se na sebi i drugima osvedočili u njenu delotvornost. Jer, tek sa verom izgovorene Reči postaju Dela. Snagom njegove vere, i Reč Bruno Groninga je postala Delo. To Delo je ovo Učenje koje sledimo jer smo se u njegovo dobro osvedočili.

„Moje jasne reči koje sam govorio pred okupljenim tražiocima pomoći, bile su ispunjene tako prodornom snagom, da je kod mnogih prisutnih, koji su s lekarskog stanovišta bili proglašeni neisceljivima, došlo do isceljenja.“

Kada je Reč ispunjena i nadahnuta verom? Onda kada dolazi iz Istine u koju smo se osvedočili i u koju ne sumnjamo. Naše srce zna, najčešće i bez reči, bez pojmovnog razumevanja – ono prosto zna. Istina srca je nad svakom drugom istinom. Ona je živa, za razliku od intelektualnog znanja koje je lišeno soka života. Istina srca je jednostavna i ne traži puno ili nimalo reči da bi se izrazila i izlila u svet. Jer je ukorenjena u Jedinstvu, jer je na Izvoru pre razdvajanja na bezbroj odvojenih stvari i pojmova – ta Istina - Istina Srca, ne može se izraziti rečima i pojmiti umom – već samo srcem, otvorenim da je primi. Svojim delima koja su bila žive Reči Istine, i svojim Rečima koje su bile Dela Istinske Vere, Bruno Groning je otvarao i otvara i danas naša srca da čujemo i primimo tu jednostavnu Istinu u sebe, i tako izlečimo svoje Duše, a zatim i tela. Ta jednostavna istina je Istina Jedinstva, Istina o tome ko smo i zašto smo ovde, u ovom životu. Svojim primerom služenja, požrtvovanošću, nesebičnošću, skromnošću, dobrotom, snagom vere, ljubavlju i saosećanjem - svojim životom - Bruno Groning nam je dao sliku, jasan primer i odraz toga ko smo i zašto smo ovde, ko možemo biti kada ostavimo za sobom držanje za zlo i vratimo se na put Dobrog – Istine – Boga u nama, na božanski put koji nam je rođenjem i božanskom promišlju određen.
Kome god ili čemu god da se iskreno molimo, molimo se Sili Života koja iza svega stoji, bilo da se ona manifestuje kao Buda, Isus Hrist, Muhamed ili Bruno Groning. Božjom promišlju i milošću, po odlasku Brune Groninga iz njegovog smrtnog tela, ostala je Kapija široko otvorena, za sve koji iskreno, u Njegovo ime, zatraže pomoć i milost, baš kao i 2000 godina ranije, kada je Sin Božiji nosio drugo ime i drugo telo. Mi sada znamo ko je to bio.

-------------------------------------------------------------------------
Napomena:
Krug prijatelja Brune Groninga postoji u Srbiji od 2001. godine. Svakog meseca u prostorijama Kruga prijatelja u Đušinoj 10 u Beogradu, prikazije se dokumentarni film: „Fenomen Bruno Groning – Tragovima čudotvornog iscelitelja“.

Više informacija potražite na adresi:
http://www.bruno-groening.org/srpski/
serbia@bruno-groening.org

Autor: Petar Šumski, tišinar
www.ekologijasvesti.com