Muđi - Prepoznavanje Sopstva

Muđi, da li bi mogao da objasniš šta je samoispitivanje? Kako da ga započnem u praksi?

Počni sa ovim: ja jesam, ja postojim. To je najprirodnije potvrđivanje i znanje. Osećaj postojanja spontano je prisutan u tebi kao ‘ja jesam’. Tome te niko nije naučio. Budi svestan tog jednostavnog intuitivnog osećaja i ne povezuj ga sa drugim mislima. Oseti kako je to biti naprosto prisutan u ovom trenutku, bez zadržavanja ikakve težnje ili namere. Ni ne pomišljaj da radiš nešto posebno. Ostani miran iznutra. Ako iznenada naiđe talas misli, ne paniči. Nema potrebe da ih kontrolišeš ili potiskuješ. Samo ih pusti da se kreću bez tvog učešća. Posmatraj ih nepristrasno. Ostani bez ikakve namere. Budi tih.

Zamisli da stojiš na peronu železničke stanice. Jedan za drugim, vozovi dolaze – zaustavljaju se, vrata se otvaraju, zatvaraju, vozovi kreću dalje. Ti ne moraš da uđeš. Slično tome, jednostavno posmatraj aktivnost misli koje se pojavljuju na ekranu svesti bez uključivanja. Ne unosi se. Videćeš kako se misli i utisci sami od sebe kreću dalje, bez ikakve prinude. Ostani neutralan. Budi sa svešću kao sama svest. Oseti kako dah teče bez napora, bez volje i naprezanja. Prati kako funkcionišu čula, osećaj unutarnjeg i spoljnog; svaka pojava se dešava sama od sebe, neplanirana i bez prinude.

Sve što se javi kao misao, osećanje, kretnja ili utisak biva mirno primećeno, samo sada sa manje interesovanja, sa manje privlačnosti. Sve se pojavljuje, a tvoje sopstvo se ne uzbuđuje. Mirno i sa lakoćom posmatraš sve to. Čak i svest o sebi, osećanje ‘ja jesam’, pojavljuje se unutar svesti. Ne ulaži veći napor nego što je potrebno. Ovde si. Ono što niti dela niti poništava, niti upravlja aktivnošću niti aktivnost utiče na njega, što je bez napora svesno a ipak spokojno i nepristrasno, to je tvoje istinsko biće. Ni iza ni ispred, ni iznad ni ispod, jer ono nije samo još jedna pojava. Ono je nesmešteno, nerođeno, beskrajno svest-sopstvo.

A sada, posmatraj posmatrača: “Ko sam ja?” Ispituj u sebi, ali ostani miran i pažljiv. Ne skupljaj nikakve odgovore ni zaključke; svaki odgovor će biti, i može da bude, samo jedno mišljenje, ideja ili još jedan koncept. Ne vezuj se ni za kakav koncept. Odvrati pažnju od objekata i usmeri je na posmatranje subjekta. Šta je i gde je posmatrač? Ostani nem i neutralan. Posmatranje sada treba da se odlikuje sve većom usredsređenošću.

Zatim ponovo prati osećanje ‘ja jesam’. Šta je ‘ja’? Odakle se pojavljuje? Motri. Šta pronalaziš?

ucitelj mudji

Ono ne može da se pronađe. Ono ne postoji!

Ne može da se pronađe objektivno. Pa ipak, taj osećaj ‘ja’, ili intuicija, i dalje je prisutan. To nepronalaženje ‘ja’ u pojavnom smislu predstavlja dokaz njegovog neobjektivnog, tj. nepredmetnog postojanja.

Otkriva se da ‘ja’ ili ‘ja jesam’ nema oblika i da je to intuicija koja izranja iz praznine, u praznini i kao praznina. Bez usredsređenog ispitivanja, čini se da je ‘ja’ entitet koji se sastoji od tela i uslovljenog uma. Kad se za njim traga kao za formom, zapaža se da je to samo misao; forma, 'ja’ je misao. Bez oblika, ono izranja iz praznine kao intuitivno osećanje subjektivnog prisustva.

Sad kada je utvrđeno da je ‘ja’ prisustvo bez oblika, šta je ono što to uviđa? Da li to poseduje oblik? Tako istražuj.

Hvala ti, Muđi.

Bilo mi je zadovoljstvo.

Muđi, nisam u stanju da se skoncentrišem na istraživanje, lako gubim usredsređenost.

Da, ti bi radije pešačio do meseca nego istraživao samog sebe!

Moj problem je to…

Tvoj problem nije problem. Mi volimo svoje probleme i ne možemo da podnesemo da smo bez njih. Oni su naša nezakonita deca, koja traže mnogo pažnje i mi im je spremno pružamo. Valjda bi nam bilo dosadno bez njih. Ko ste vi bez svojih problema?
Um pravi svu tu galamu. Vi niste ni um ni njegove aktivnosti.

Kako da zaustavim um?

Ne zaustavljaj um, pusti ga da postoji. Zanemari ga i ostani kao Sopstvo.

Neće mi dozvoliti.

Slušaj sad ovo:
Neki čovek je uzimao časove vožnje i sada može da se otisne na magistralu. Jednog jutra vozi on autoputem sa instruktorom do sebe, kad počne da pada kiša.
Instruktor ga savetuje da uključi brisače, ali čim su se brisači pokrenuli vozačeva pažnja je počela da ih prati, pa su se kola zanosila s kraja na kraj druma. Drugi vozači su počeli da mu trube misleći da je pijan!

mudji

“Možemo li da isključimo brisače? Skreću mi pažnju”, pita učenik.
“Samo ti ne odvajaj oči od puta pa ti brisači neće smetati”, upućuje ga instruktor.
“Mislim da bi bar trebalo da pređem u traku za sporija vozila.

“Ne”, odlučno kaže instruktor, “samo se usredsredi na put.”
“Pa, ne mogu!”, kaže čovek ogorčeno. “I protiv svoje volje očima pratim kretanje brisača. Možemo li da ih isključimo?”
“Ne. Moraš da naučiš da voziš dok rade”, izjavljuje instruktor. “Usredsredi se isključivo na put.”
“Ali, suviše je opasno! Ne mogu da držim pravac!”, uzvikuje čovek.
“Ne, ne. Ostani usredsređen samo na put, ne obaziri se na brisače.”
“Suviše je opasno! Skršiću se!”, viče čovek.
Ostali vozači već viču na čoveka i psuju ga: “Miči se s puta, pijanduro!”
Kiša sad lije kao iz kabla, pa instruktor stavlja brisače u najveću brzinu.
“Naprosto usmeri pažnju isključivo na put. Opusti se.”

Iako vrlo uznemiren, vozač veruje instruktorovom staloženom glasu. Auto se malo-pomalo ispravlja, a vozač nekako biva sposoban da zadrži pažnju na putu uprkos tome što brisači šibaju? u punoj brzini. Vozač se opušta; više nema pometnje ni rasejanosti izazvane kretanjem brisača.

Ista stvar je ovde sa tobom. Usredsredi se na put znači da ostaneš usredsređen kao nepristrasni posmatrač, a ne da budeš okupiran mislima, prilikama u svom okruženju ili prividnim problemima. Ostani kao posmatrač. Nemoj da slediš tok uma. Ti nisi taj tok uma. Zadrži pažnju unutar svesti.

Kakav divan primer!

Vozač nije naučio da se usredsredi tako što je usvojio neku tehniku, pojao mantre ili upražnjavao jogu i meditaciju.
Samo je verovao savetu učitelja, primenio ga i naprosto postao usredsređen. Isprva su neophodni poverenje, napor i milost da bi pažnja ostala uronjena u Sopstvu. A sada nastavi tako što ćeš i sam postupiti na isti način.

U kojem god pravcu da pođeš,
igla na kompasu
uvek pokazuje sever.
Tako treba da bude i s tobom.
Šta god da radiš
i gde god da ideš,
neka tvoj um ostane
unutar tvog Srca.