Žana Poliakov – žena sa krilima

Jaka, samostalna, lucidna i otvorena. Sa ove četiri reči opisao bih možda delić ličnosti Žane Poliakov, autentične srpske pionirke. Kada kažem pionirka ne mislim na titoistične momente naše zemlje, već na osobinu da se predvodi, hoda smelo u nepoznato, istražuje, iskušava, i vodi svojim primerom.

Žana je u mnogo toga prva u ovoj našoj zemljici. Mnogi je zbog toga vole, mnogi opet ne vole. Njen kosmopolitski otvoreni um ne trpi ograničenja, verovatno je za mnoge zbog toga neuhvatljiva i neshvatljiva. Ali who cares, kako bi ona to rekla. U čemu je to Žana prva, pitaće se pojedinci. Pa, izguglajte malo.. ja stvarno ne znam odakle da počnem.

Ove reči pišem u prvom licu, iako to nije u skladu sa novinarskom objektivnošću, ali potreba da iskažem svoju zahvalnost ženi koja me je i uvela u novinarstvo, nadjačava pravila.

Žana kralju, sa tobom do pobede!

Ko zna kakve prošle živote smo delili Žana i ja, ali osećaj da sam nekada služio u njenoj vojsci od početka me pratio. Karma nije voda, to sigurno. Možda najveći kvalitet koji svaki vođa treba da poseduje jeste doslednost. Živi ono što propovedaš, u suprotnom, ne foliraj. Doslednost misli, reči i dela. Retko sam to sretao u svom životu, a među tim retkim, sjajnim pojedincima, Žana će uvek imati posebno mesto.

Intervju koji sledi osvetliće samo maleni deo energije i duha prve srpske sajber kuvarice. Uživajte u čitanju!

Kako je počeo tvoj proces unutrašnje transformacije koji isijava i kroz tvoje knjige?

Proces počinje kad se rodiš. Život je konstantna promena i transformacija, međutim ono što sam primetila sa dolaskom na ovaj svet je da ljudi žive po nekim pravilima i konceptima i da više životare nego što žive. Uvek me radovalo kad sretnem osobu kojoj oči sijaju, koja vibrira onako živa. Znala sam da ja hoću tako, te kad god mi je život davao patnju smišljala sam načine kako da je transformišem u radost. Spletom okolnosti sam to i zapisivala, pa sve to imamo zapisano u mojim knjigama.

zana sa krilima

Šta te trenutno inspiriše?

Ništa. Trenutno sam opsednuta sa out of nothing comes everything. Da je ništa zapravo sve.

Da imaš super moć šta bi promenila u ljudima i na planeti? Da li bi uopšte nešto menjala? :)

Ništa ne bih menjala, planeta je u savršenom redu. Svako je ovde došao da obavi nešto svoje, da prođe kroz svoj proces i svako se njime bavi na svoj način. Sve ono što nam izgleda kao raspadanje i urušavanje zapravo je samo balansiranje Zemlje. Priroda ima načina kako da sve reši, mnogo bolje nego bilo koje moje supermoći.

Jedna tvoja knjiga nosi naziv "Ona zna". Šta je to što "Ona zna"?

Knjiga “Ona zna” je kraj moje trilogije o zbunjenosti. Prva je bila LOVEMARKS ( bila sam u ranama od ljubavi ), onda je došla I AM LOVE ( shvatila sam da sam ja ljubav u stvari ) i evo sad ONA ZNA, jer verujem da je ženski princip u nama svima onaj koji zna. U međuvremenu su moje knjige postale kao neki istraživačko - spiritualni - avanturistički romani, te je jednako zabavno i korisno čitati ih. Svi se u njima prepoznaju, danas nema čoveka niti žene na planeti da nije zbunjen. Što je najzanimljivije, ovo nisu knjige koje pročitaš i zaboraviš, nego ih sve čitaš ponovo i ponovo, i uvek nešto novo otkriješ. Otvoriš knjigu i uđeš u avanturu, a onda ona nastavi da živi u tebi.

Mnogi ljudi koji prate tvoj rad znaju uglavnom sve o tebi. Neki te osuđuju, drugi te uzdižu u zvezde zbog tvojih izjava, stila pisanja, načina života, itd. Tebi je izgleda sve ok. Šta bi nekadašnja, neiskusnija Žana Poliakov rekla o sadašnjoj, mudroj Žani?

Mislim da niko ništa ne zna o meni, svako ima svoje mišljenje jer ga gleda kroz svoju prizmu. Ali mišljenje nije istina. To je samo ono što mislimo da mislimo. A i to što ja mislim o sebi je podložno svakodnevnim promenama i moj veseli um se igra sa mnom svakog dana. To je večito pozorište u kući :)

Nakon dugogodišnjeg života u prestonici, uspešne poslovne karijere i kosmopolitskog stila življenja, odlučila si da sviješ gnezdo u kući van grada, uzgajaš baštu i provodiš vreme u prirodi. Pišeš, putuješ, uživaš... Da li si sebe oduvek videla u takvom izdanju ili si dozvolila da te život iznenadi?

Ja uvek pitam sebe šta zapravo želim? Kad sam se preselila u London, shvatila sam da je život u velikim gradovima super ali da ja više ne uživam u tome, a nauživala sam se propisno ( ništa nisam propustila), nego da bih radije da živim negde u prirodi ili negde na moru. Ujutru sam se probudila i shvatila da kuću u prirodi već imam i da samo treba malo da je sredim i prilagodim sebi.

Uživala sam u tom procesu renoviranja jednako kao što sad uživam u bašti, te sam tako otkrila da imam još neke sposobnosti i strasti. Kad god sam putovala na neke fascinantne destinacije gde je priroda dominatna i božanstvena, uvek se ispostavilo da je tu bio neki umetnik, pre svih. Mi sasvim prirodno inkliniramo ka prirodi. Ona nas isceljuje, hrani, podržava i obožava.

zana u parku

Isto tako sam pronašla i svoj dom na moru i konačno sam prestala da se opirem tome da je Indija moj dom. Topla je preko zime, velika voda je tu, veliki international community ljudi koji su zapravo New Earth, sretni ljudi stvarno žive na Goi, to nigde pre nisam videla. Tamo je mesto gde i ja plešem. A možda zato što ni sama nisam bila spremna za to. Mada kad se takve stvari dese, ima elemenata iznenađenja, ali isto tako mislim da nešto u meni već zna. I kaže – well, well, well, this is it.

Podeli sa nama poslednju mudrost koju si pročitala i nad kojom si se dobro zamislila?

"Eliminate what is unreal, and all that remains will be real. It’s a simple but ruthless approach, since there are so many things we accept as real which are in fact merely symbolic: “… thoughts, ideas, and words are ‘coins’ for real things. They are not those things.” Why, then, write books at all? Because words can point in the right direction; they can highlight overlooked flashes of insight; they can ignite the flame of discontent."

Deo iz knjige Alana Watts-a “Wisdom of Insecurity".

Čitava knjiga “Mudrost nesigurnosti“ je fantastična i za citiranje kao i to da ne možeš niti željom, niti molitvom, niti da prosiš, niti silom, niti meditacijom da se probudiš. Čak i da primetiš da spavaš to je već dovoljno teško. It will happen of itself – onda se stvarno opustiš i uživaš u životu svakog dana, svakog sata, svakog trena, sada. As it is.