Lažno Sebstvo - U potrazi za Bogom

Lažno Sebstvo izvire iz nesvesnog bića, nesvesnog bivanja. To je fragmentisana mešavina mnogo sebstava slabašno povezanih fasadom normalnosti. To je podeljena kuća izgrađena na zamišljenom temelju, ptica slomljenih krila koja ne može leteti.
Lažno Sebstvo je najveća prepreka (a sve prepreke su zamišljene naravno) ka realizaciji našeg pravog identiteta univerzalnog bića (bića=bivanja=biti=bitka).

Lažno Sebstvo je zapravo psihološki proces koji se pojavljuje u umu, proces koji organizuje, prevodi i pravi smisao (često besmislice) iz svih podataka koje dobija preko čula. Kada se ovaj psihološki proces pomeša sa samorefleksivnim pokretom svesnosti, tada se stvara osećaj sebstva. Taj osećaj sebstva onda prožima svest poput kakvog parfema koji navodi um da vidi ono što je inače samo psihološki proces, kao stvarni odvojeni entitet nazvan nečijim Sebstvom. Ova pogreška u zaključku da postoje posebna odvojena sebstva, događa se jako rano u životu na više ili manje automatski i nesvestan način.

U identifikovanju sa posebnim imenom koje pripada određenom telu i umu, Sebstvo započinje sa procesom stvaranja odvojenog identiteta. U taj sistem dodajmo još hrpu ideja, verovanja i mišljenja, zajedno sa probranim i često bolnim uspomenama sa kojima se stvara prošlost sa kojom se može identifikovati, kao i malo sirove emocionalne energije koja će sve to držati na okupu, i pre nego što znaš, pred tobom stoji potpuno uverljivo posebno odvojeno Sebstvo, zasebni identitet.

Ovo naravno ne znači da u razvoju ljudskog bića lažno Sebstvo nema svrhu ili namenu, ali činjenica je da njegovo postojanje završava izvan uma. Sebstvo se razvija kako bismo mogli dobiti zdrav osećaj individuacije i autonomije koja nam pomaže da plovimo kroz život na način koji je koristan za naše preživljavanje i dobrobit. Problem je u tome što vrlo malen broj ljudi uopšte i razvije pravu psihološku autonomiju, a čak i oni koji razviju su toliko opčarani lažnim sebstvom da nikad ne shvate njegovu iluziornu prirodu ili ono što počiva iza nje.

No, jednom kada je prava autonomija razvijena, to Sebstvo više nije potrebno, u istom smislu u kojem ni rano detinjstvo više nije potrebno jednom kada narastemo u odraslu osobu. Zato bi se moglo reći puno tačnije da je ono što je važno zapravo autonomnost, i da je lažno Sebstvo zapravo izmišljeni nusprodukt svesti koja se samoreflektuje sa beskrajnim plesom uslovljenog razmišljanja.

Sebstva za koja smo uvereni da su prava, zapravo su samo utvare koje postoje kao apstrakcije u našim umovima – animirane sa sukobljavajućim emocionalnim energijama odvajanja. To je zapravo stvarno kao i sinoćni san. Kada prestanemo da zamišljamo to Sebstvo kao stvarnost, njegovo postojanje prestaje. To je objašnjenje zašto je lažno – što pokreće pitanje, ko ili šta je pravo ja?

U srži lažnog sebstva je nedostatak, osećaj neispunjenosti koji je nastao od ignorisanja vlastite božanstvenosti - ili kroz naš prirodni razvoj, ili očaj, ili jednostavno kroz hipnozu sveta sa svim njegovim maskama prevare i nametnute obaveze da se konformiramo njegovom ludilu. Lažno Sebstvo kruži oko ovog bezizražajnog ponora u srži, kroz tihi teror njegove bezimene, bezlične pretnje za zaboravom.

Lažno Sebstvo je istovremeno prepreka i prolaz kroz koji se mora proći na putu ka buđenju u dimenziju bivanja. Kako se prolazi kroz shvatanje nepostojanja lažnog sebstva, identifikacija sa Sebstvom umire, ili privremeno ili stalno, i onda se pokazuje identitet koji je zasnovan na prisutnosti - identitet dakle biva ponovo rođen kao prisutnost (osećaj postojanja u nama). Prisutnost nije Sebstvo u konvencionalnom smislu. Ono nema naličje ni oblik, nema starost ili pol. Ono je izražaj univerzalnog bića, bezoblične supstance postojanja. Prisutnost se ne rađa ili umire, ona nije iz sveta „stvari“. Ona je svetlost i zračenje svesti u kojem ceo svet počinje i završava svoju predstavu.

Kao što je prisutnost izražaj bića, tako je i biće izražaj Beskonačnosti. Beskonačno je krajnja Stvarnost i to je iznad svih koncepata i iskustava. To je krajnji temelj svih bića, svog postojanja, svih dimenzija i svih percepcija. Ono transcendira sve kategorije, sve opise, sva zamišljanja. Ono je iznad ega, sebstva, prisutnosti, bića (i ne-bića), i jedinstva, ali nije ni nešto suprotno od svega navedenog. Niti se može pojmiti niti iskusiti. Beskonačno zna sebe kroz jednostavno intuitivno motrenje kojim promatra sebe u svakom aspektu sebe. Dakle, jedino što uviđa Beskonačno jeste Beskonačnost. I jedino takav uvid donosi kraj nemirnoj potrazi uma za Bogom, Istinom i smislom.
 

Autor: Adyashanti (The Way of Liberation)
 

Prevod: Saša Iris Pavan

  Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.

SEMINARI & RADIONICE