Zarastanje rana Balkana

Karma balkanskog područja je vrlo zanimljiva. Zamislite sve narode koji su na ovom području obitavali, sve sukobe koji su se događali – osećamo to i danas, vidimo ako želimo videti, koliko imamo još mnogo nesvarene boli i mržnje.
Oni koji žele videti sav taj mrak u njima, otvaraju predivnu prilku karmi ovog prostora da zatvori svoj krug, da se izleči. Dosta je gnojiva bilo bačeno, dosta je hladnih i mračnih zima prošlo, proleće ovog prostora započinje kišnim suzama i sunčanim spoznajama.

Oko istine, oko svesti koje je spremno rasvetliti mrak u svakom pojedincu zna ono što prvo vidi, dok to nije transformisano samim neutralnim viđenjem.
Nije ni čudo koliko je još nezaraslih rana na ovim prostorima. One se iskazuju u obliku mržnje suseda prema susedu, sela prema selu, regiji prema regiji, naroda prema narodu i onda celokupnog područja udruženih naroda prema nekom drugom području. Ujedinjeni smo samo kada smo protiv nekog drugog. Uvek protiv. Zašto je to tako? Vidi odgovor na to u svom životu! Uoči sad kako i čitajući ovaj tekst možda postoji tendencija da počneš iskazivati negodovanje prema tome „kakvi smo“ – „joj pa grozni smo“ - stalni otpor ili mržnja prema sebi ili tuđem, drugačijem – što je jedno te isto. Ta stalna arogancija koja nameće ideju „ja znam najbolje, a oni drugi su maloumni“. Po tom našem starom receptu ostajemo sami, odvajamo se na sve manje deliće, izgubljeni kolektivno i individualno, usamljeni i tužni, zbog arogancije i neuvažavanja drugog ili sebe –ista stvar.

Sve ima svoj smisao, pa tako i sva bol koja je ostala potisnuta nakon toliko prolivene krvi i silovanih majki na ovom području. Balkan je prostor na kojem su davno živela razna plemena u različitim područjima, međusobno se udruživala i razdvajala, područje gde su stalno dolazili neki novi narodi i nove kutlure, ugnjetavali plemena ili narode koji su se već naselili, ovi se njima opirali i tako mnogo puta. Ima nas toliko različitih, čak je i svaki pojedinac jedinstvena smesa raznih predaka. Balkan je poznat kao stanica uznemirenih, glasnih i strastvenih putnika kojima je toplo i negoduju jer voz kasni.

kosti balkana

E pa dragi moji, voz je stigao! Oni koji nisu prezauzeti vikom, naguravanjem i negodovanjem videće ga i ukrcati se. On mirno stoji. Voz je prilika da na sebi lično – TI, da, TI - zalečiš svu bol i mržnju koju osećaš prema nekom ili nečem drugačijem ili prema sebi bliskom. Vidi zašto tvoja mržnja postoji, šta želiš njome dokazati? Želiš potvrdu? Daj potvrdu! Želiš prihvatanje, ljubav? Zašto misliš da je nemaš? Koliko je daješ sebi i drugima? Preuzmi odgovornost! Mržnja i bol se neće zalečiti potiskivanjem ili negiranjem. Mržnja i bol žele biti viđene, žele biti osećane potpuno. Daj im tu priliku tako da sedneš s njima i osetiš ih u potpunosti. One nisu loša deca koju treba kazniti, one su povređena deca, deca koju nisu razumeli, deca koju nisu odobrili. Oseti ih u svojoj tišini koja otvara ruke svemu.

Na nama je da sav taj otpor prema ljubavi koji smo stvorili napokon otpustimo – mržnja i jeste ništa drugo nego otpor prema ljubavi, ljubavi koju nevino ti oseća prema svemu. Seti se svog deteta u sebi, koga je ono mrzilo? Muslimana? Homoseksualca? Ženu? Starca? Srpkinju? Makedonca? Suseda? Onog što prodaje nešto što ti se ne sviđa? Onu što govori svoje viđenje nečeg koje se tebi ne sviđa? Onu što je stavila na glavu nešto što ti nikad ne bi stavila? Onog šta tebe mrzi pa ćeš i ti njega? Sav otpor je naučen, pa tako i mržnja. Tvoja prava priroda nije da mrziš. Ali budi iskren i vidi gde još uvek mržnja u tebi stanuje. Shvati je, upitaj je koji je njezin smisao, vidi je očima neutralnosti, očima svesti, majčinskim očima koje svemu dopuštaju da bude.

Ovo je prilika da napokon uvidimo da su različitosti i posebnosti te koje nas obogaćuju, ovo je prilika da učimo jedni od drugih ono što nismo mogli doživeti ili shvatiti svako pojedinačno, vreme da slušamo jedni druge sve više i više, da delimo i dopuštamo svakome da živi na svoj način, da budemo ruke koje su sebi dale toliko ljubavi da je imaju i za druge. Vreme je da Balkan procveta – u tvom Srcu! Strasti i posebnosti naših raznolikih mentaliteta tada mogu poprimiti nove, kreativnije i radosnije oblike izražavanja!

Autor: Saša Iris Pavan

Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.