SLOBODA od samog SEBE

Nastavljajući se na prethodni tekst o pravoj slobodi, kao što je već rečeno u njemu - postoji jedan jedini izbor u ovoj igri slobodne volje - prepustiti život ličnom, ograničenom, zamišljenom umu u kombinaciji sa potisnutim emocijama, ili univerzalnom umu u kombinaciji sa kreativnom energijom.
Jedan način nazivamo život po egu, dualnost, trud i razočaranja, a drugi život po principu istinitog integrisanog Jastva.

Jedan način je život muka i površnih užitaka, truda i razočaranja, dok je drugi način život koji se odvija sam od sebe – prepuštanje toku, bivanje u trenutku, ili kako god to nazvali.
Život u sadašnjem trenutku ili život integrisanog Jastva jeste život ispunjenosti same po sebi i trajnog zadovoljstva koje zavisi samo od vlastitog sebstva – bivanja. Dakle, prava bezuslovna ljubav – ona koja ne zavisi od uslova. To znači biti svet/sveta – u smislu da se bude celovit, potpuno doživljavanje onoga što se već odvija, percipira se celovit pojavni svet ispred sebe.

( eng. holy = wholly – od whole, potpun ).

Trajno zadovoljstvo se otkriva tek kada se shvati um, pa se potpuno odbaci kontrola intelekta i psihe, te kada se prožive sve potisnute emocije.

Intelekt onda može biti korišćen u vrlo praktične svrhe i on više ne vlada životom, nego biva korišćen u životu pod svetlom svesti. Kada svest ili pravo JA shvati da nije ono što percipira, otpadaju sve iluzije zamišljenog ega ili osećaja odvojenog bića koje mora nešto činiti, postići, živeti.

Svest je tu da samo gleda, da bude, i pod njenim svetlom se onda ceo sistem tela koje čini, uma koji doživljava, i protoka energije, odvija sam od sebe, kao što se odvija i u bilo kojem drugom biću. Odvija se i u stanju kada ego vlada, ali postoje razlike.

Razlika je ta da kada ego vlada, iluzija uma koji je odgovoran za život mora da se održava stalnim zamišljanjem i promišljanjem identiteta ili tzv. „osobe“. Od svake percipirane misli, doživljene senzacije i činjenja, zamišlja se nekakav odvojeni entitet, odnosno ono što se naziva „osoba“.

Osoba je ništa drugo do sistem potisnute neproživljene energije, odnosno emocija, u kombinaciji sa konceptima i idejama o životu, te identifikacija sa telom i iskustvom. Sve ono što se stvorilo kada je Svest postala opčinjena onim što posmatra i kada je videla svoj odraz osećaja bivanja na onome što posmatra.

zivot je reka

Osoba jeste otpor – glavni problem nezadovoljstva. Nezadovoljstvo ili neispunjenost je samo pokazatelj neusklađenosti percepcije sa prirodom stvari, percepcijom sebstva, ili duha, ili više inteligencije, ili unutarnjeg bića, ili kako god to nazovemo. Odnosno neispunjenost je blokiranje prirodnog protoka energije kroz sistem koji nazivamo ljudsko biće – tu nastaju sve priče o nekakvim emocijama, o nekakvoj negativnoj i pozitivnoj energiji i ostalim dualnim pogledima na stvarnost.

Razbiti taj ciklus znači promeniti dimenziju načina postojanja, odnosno percepciju.
Promena dimenzije ostvaruje se prvobitno uz pomoć učitelja, gurua koji se može pojaviti u raznim oblicima ili ne oblicima, kroz radikalna demistifikovanja uma, proživljavanje svih emocija, i kroz potpuno posvećivanje želji za oslobođenjem.

Postoje različiti putevi i na svakom je pojedincu da odluči sam šta za njega paše – a paše ono što je egu upravo neugodno. Načini su dostupni i postaju očiti kad čovek čvrsto donese odluku.

Prakse promena percepcija iz dualnosti u dimenziju jedinstva se razlikuju.

Jako emocionalni ego-umovi biraju puteve pobožnosti, pa se tako mole guruima, svecima, bogovima, odnosno traže „Boga“.

Više promišljajući ego-umovi hodaju putevima znanja, pa se tako koriste metodama samoispitivanja uma, propitkuju se o tome ko su, odnosno traže „sebe“.

Kombinacija pobožnosti i preispitivanja onoga što čovek smatra stvarnošću daje brže rezultate. Egu mora biti neugodno da bi se oslabio. Kada oslabi uvideće da postoji tok stvari i sebstvo će polako biti oslobođeno od vlastite iluzije, prepustiće se toku, odnosno sebstvo će biti u prirodnoj poziciji samog bivanja.

Percepcija jedinstva, odnosno promena dimenzije postignuta je onda kada ne postoji više iluzija odvojenog jastva, odnosno kada više ne postoji odnos osoba i ostalo, ja i bog, ili opet, kako god to nazvali – nazivi su samo to – nazivi, imena.

Za one koji su već neko vrijeme na putevima traženja sebe, istine, smisla, boga, sreće ili kako god to imenovali, citiram nešto što je rečeno kroz Nisargadattu Maharaja:

„Zaboravi Gurua, zaboravi učenja, samo ostani u Sebstvu koje je portal ka Apsolutu. Zaboravi učenja, samo ostani u svesnosti i tvoj jedinstveni put će ti biti pokazan.“

ego nestaje

I tu dolazimo do glavnog razloga zašto se čovek uopšte okrene duhovnosti ili filozofiji. Sva duhovnost ili filozofsko promišljanje započelo je radi ove jedne stvari.

Sve meditacije, duhovni ili lični rast, sve ideje napretka vodile su ka ovome – odbacivanju svakog otpora prema toku života, odbacivanju svakog mentalnog i emocionalnog otpora prema sadašnjem trenutku.

„Meditiranje“ na osećaju „ja jesam“ ili osećaju bivanja jeste najbrži put. Oni koji su već čvrsto odlučili da su siti starog načina života, te da nisu više zainteresovani za razne puteve i prakse, mogu se odlučiti na ovaj radikalni potez. Zahteva se potpuno odbacivanje otpora putem razmišljanja i držanja za koncepte i ideje, dakle mora se prestati sa izbegavanjem sadašnjeg trenutka takvog kakav jeste. Koncentracija neka bude potpuno usmerena na osećaj bivanja koji je sveprisutan, i sve će biti demistifikovano.

Ne, nije onako kako zamišljamo, nego je još lakše i slobodnije. Reka teče, teško je hvatati se za granje i kamenje, teško je plivati uzvodno, pružati otpor. Tok reke je blaženstvo, tok reke je bivanje u prirodnom stanju. Sloboda jeste ljubav na koju ne utiču uslovi, a uslovi trenutka su zabavni i zanimljivi kada su pogledani očima koje su čiste – očima slobodne svesti.

Autor: Saša Iris Pavan

Sveprisutno nitko i ništa, koje se odražava kao djevojka od 22 godine, porijeklom iz Hrvatske. Prevođenje i pisanje neke su od ekspresija koje se spontano izražavaju kroz Iris.