BUĐENJE Ljubavi i Put LJUBAVI

Ni viši stepen inteligencije, ni znanje, ni mašta ne čine genija. Ljubav, ljubav, ljubav - to je duša genija. ~ Wolfgang Amadeus Mozart


 

Grupa od tridesetak ljudi, spremnih da dožive transformaciju i duboko poniranje u svoje biće, okupila se u sali jednog beogradskog teatra. Svi su odavali utisak smirenosti i sa blagim osmesima posmatrali su ljude i prostor oko sebe. Sala „Dah“ teatra bila je posebno upriličena za ovaj događaj: po uglovima su gorele mirišljave sveće, svetlo je bilo prigušeno, ukrasi u obliku srca prekrivali su zidove, a na stolicama pripremljenim za učesnike čekao je svakoga po jedan cvet. Muzika u pozadini bojila je vazduh prijatnim tonovima, a pogledi voditelja i asistenata seminara „Buđenje ljubavi“ činili su da se osećamo kao u nekom spokojnom, drevnom hramu.

Svaki detalj bio je brižljivo uklopljen sa namerom da se stvori intimna atmosfera, puna podrške i prihvatanja za ljude koji su odlučili da se suoče sa istinom svog srca. Biti potpuno iskren prema sebi i odgovoriti iskreno na svako pitanje koje neko može postaviti, prepustiti svoj pogled drugoj osobi i dozvoliti da njene ili njegove oči postanu deo tebe, otvoriti se, igrati, skakati, vikati, iskazati sebe, grliti se sa nepoznatim ljudima... Mislite li da je lako upustiti se u takvo putovanje? Verujte da nije. Ali je vredno svakog napora.

Program „Buđenje ljubavi“ je intenzivan trodnevni seminar koji je osmišljen tako da skine prašinu sa vašeg srca i uzdrma dizgine krutog, racionalnog uma. Ovaj program je posvećen otkrivanju autentičnosti i iskrenosti svake osobe, što nas dalje vodi ka povezivanju sa dubljim delovima sebe, ali i sa drugim ljudima, na način koji kreira radost i zadovoljstvo.
To je seminar za one koji zaista žele da promene svoj život.
 

Način na koji se to postiže je kroz iskreno i brižno izlaganje sebe drugim učesnicima u atmosferi prihvatanja i podrške. Svi mi imamo žudnju da budemo viđeni i saslušani. Kada se to zaista i dogodi u pravom trenutku na pravom mestu, mi onda dobijemo novu snagu i osnažimo svoju pravu vrednost. Da bi se taj proces potpomogao koriste se, između ostalog, jedinstvene meditacije i vežbe koje je osmislio prosvetljeni učitelj Ošo. Ovakav pristup – kombinacija terapeutskog i duhovnog rada, pokazao se zaista delotvornim. Treba napomenuti i to da je „Buđenje ljubavi“ samo uvodni seminar za još snažniji i temeljniji program koji se naziva „Put ljubavi“ - traje sedam dana i održava se širom sveta.

Seminar “Buđenje ljubavi” Srbiji je podarila Žana Borisavljević, prvi sertifikovani voditelj tog programa na ovim prostorima. Žanina prerana smrt, u decembru 2013. godine, ostavila je veliku prazninu u krugu ljudi koji se zalažu za obrazovano društvo i negovanje ljudskih vrednosti. Njeni prijatelji i saradnici uspeli su da nastave misiju kojoj je bila posvećena, a jedan od njih je i Praful Saracino iz Italije, voditelj ovogodišnjeg programa “Buđenje ljubavi” u Beogradu.

Praful Saracino vodi seminare po čitavom svetu i u svom radu veoma uspešno kombinuje životna iskustva koja je stekao kroz uloge prijatelja, supruga, oca, putnika i meditanta, sa terapeutskim pristupima veština poput Trauma Healing, Porodične konstelacije Bert Hellinger-a, Terapija disanjem, Geštalt terapije, NLP, Bioenergija, itd.

Gospodin Praful je u razgovoru koji sledi uspeo da objasni šta je to što čini suštinu programa koje vodi i na koji način se kroz njih postiže lična transformacija.

 

Možete li reći nešto više o počecima programa “Put ljubavi” i “Buđenje ljubavi”? Ko je stvorio ove seminare, na koji način, kada?

„Put ljubavi“ je nastao od jednog seminara koji se zvao „Čudo ljubavi“. Taj seminar se održavao mnogo godina i verovatno se još uvek organizuje ponegde. Bio je to veoma uspešan međunarodni program, potpuno duhovno orijentisan. U određenom trenutku, kada je prosvetljeni učitelj Ošo napustio svet, mnogi njegovi sledbenici su se osećali izgubljeno i napušteno. Tada je jedan broj ljudi iz Ošove zajednice odlučio da pohađa seminar „Čudo ljubavi“, kako bi nastavili sa radom na sebi. Treba napomenuti da program „Čudo ljubavi“ nije vođen od strane nekog prosvetljenog učitelja, ali je bio veoma prosvetljujući sam po sebi.

Nakon što su određeni ljudi iz Ošove zajednice prošli kroz taj seminar, shvatili sa da je to izvanredan program i odlučili su da ga predstave u svojoj komuni koja se nalazila u Puni, u Indiji. Naravno, to je urađeno uz saglasnost ljudi koji su vodili „Čudo ljubavi“, i format izvornog seminara je zadržan, ali je u određenim delovima prilagođen i obogaćen Ošovim meditacijama. Taj novonastali program je nazvan „Put ljubavi“, a mislim da se sve to odigralo pre oko 20 godina.
Pre otprilike 10 ili 12 godina, program „Put ljubavi“ je izašao iz okvira Ošove komune i proširio se po čitavom svetu.


Kako ste se Vi uključili u „Put ljubavi“ i na koji način Vas je to transformisalo?

Ja spadam u ona radoznala bića koja pohađaju mnoge kurseve i ulaze u razne organizacije. Sve vreme sam osećao neku nepoznatu žudnju, i nakon brojnih radionica i seminara, otkrio sam „Put ljubavi“. Na ličnom planu sam u tom periodu prolazio kroz težak period jer sam napustio posao stjuarda u italijanskoj avio kompaniji i istovremeno se razboleo od tromboze, zbog čega nisam mogao da radim dve godine. Tada sam odlučio da je došlo vreme da uplovim u neko novo iskustvo koje podržava moju žudnju za ličnim razvojem.

Čim sam došao na program osetio sam da je to to. Moje srce mi je govorilo da sam na pravom mestu. Shvatio sam da je u pitanju velika stvar, sve je naravno bilo veoma poverljivo i intimno, i jednostavno sam iskoristio priliku da počistim svoj unutrašnji prostor. Tokom tih nekoliko dana osetio sam jaku potrebu da odgovorim svom unutrašnjem pozivu koji je prerastao u istinsku molitvu za buđenjem mog duhovnog srca.
 

Upravo je glavni cilj seminara koji smo imali priliku da prođemo u Beogradu, buđenje ljubavi u našem srcu. I sam naziv seminara to govori - „Buđenje ljubavi”. Iz Vašeg iskustva kao voditelja ovog programa, koje su glavne prepreke koje nam onemogućavaju da vodimo život ispunjen ljubavlju?

To je veliko i važno pitanje. Iz svog ugla mogu reći da je ono što ometa potpuno buđenje i življenje ljubavi, zabrana ispoljavanja osećanja i osobina koje su sakrivene u našoj nižoj prirodi. Neophodno je ispoljiti se u potpunosti kako bismo sagledali i prihvatili sebe, ali i kako bismo bili viđeni i prihvaćeni od strane drugih. Mi živimo veoma užurbane živote i sve vreme brinemo o poslu, o stvarima koje treba da obavimo, itd... To je sve naravno važno, ali na kraju dana, kada dođemo iscrpljeni i umorni svojoj kući, shvatimo da smo zaboravili da otvorimo oči ka pravoj lepoti – nekom cvetu, plavom nebu, nečijem osmehu...

Takođe, ono što sprečava ljude da probude ljubav u svom srcu je strah od povezivanja i povređivanja. To je velika prepreka koja mora da se savlada. Mi se plašimo ranjivosti, plašimo se da  razotkrijemo sebe pred drugima. Ja sam lično prošao kroz iskustva gde sam bio kažnjavan i neprihvatan kada bih se u potpunosti otvorio prema drugima. Svi mi prolazimo kroz slične situacije skoro svakodnevno, ali moramo naučiti da izađemo iz njih sa više ljubavi u sebi.


Možemo li govoriti o bezuslovnoj ljubavi? Koliko je ona daleko od onoga što mi smatramo da je ljubav?

Kada kažemo bezuslovna ljubav, to znači da mislimo na ljubav koja je bez uslovljavanja i ograničenja. Što više oslobodimo sebe od raznih vrsta uslovljenosti i tame koja se krije negde duboko, što pre prihvatimo sopstvena ograničenja i odbacimo prosuđivanje i osuđivanje, što više odbacimo etikete koje smo sebi nadenuli, uverenja i ideje, to ćemo lakše i brže dostići stanje u kom postojimo bez uslovljavanja. Što više oslobodim sebe od svega što me ograničava i uslovljava, to će  više bezuslovne ljubavi da izbije na površinu. Ipak, uzevši sve rečeno u obzir, za mene je ljubav uvek ljubav bez uslova. Ako postoji ljubav, onda je to ljubav, nema potrebe da je označavamo dalje.
 

U Vašim programima koristi se dosta muzike i ritmova, možemo čuti bubnjeve, frule i razne druge instrumente. Koji je značaj muzike i ritma u procesu otvaranja srca?

Melodija i muzika utiču na naš vibratorni nivo tako da nas mogu otvoriti mnogo više i jače nego neke reči. Muzika je suptilna i prodire u sve naše ćelije i organe, istovetno kao i priroda. U programima „Put ljubavi” i  „Buđenje ljubavi” mi koristimo muziku jako puno jer ona omogućava ljudima da pristupe delovima sebe kojima inače ne bi bili u stanju da priđu uz pomoć reči. Istovremeno, dok se naše telo kreće u ritmu, mi spontano ulazimo u stanje otpuštanja starih i nepotrebnih emocija. Igranje i plesanje su drevni jezici koji će uvek biti u upotrebi, gde god da odemo, igra i ples nas povezuju sa našim unutrašnjim bićem i donose radost i sreću. Šta je to što može više da otvori srce od lepote i umetnosti izraženih kroz muziku? Zvuk prodire veoma duboko, zvuk je stvorio sve.


Možete li nam opisati neke od alata koje koristite na seminarima i reći nešto više o nivoima obuke koji postoje?

„Put ljubavi“ je dubinski proces i on traje sedam dana. To je delom terapeutski a delom duhovni rad koji se, što je više moguće, bazira na čišćenju sopstvenog unutrašnjeg prostora. Ovaj rad se zasniva na tri glavna principa:

I   Prvo nastojimo da otkrijemo svoju najdublju žudnju. To je onaj glas koji nam šapuće naše srce.

II  Nakon što stupimo u kontakt sa glasom našeg srca, onda prelazimo na deo razotkrivanja i ogoljavanja sebe, tako što ćemo govoriti samo istinu o sebi i osetiti se prihvaćenim od strane drugih zbog toga.

III Treći ključni princip sa kojim radimo kasnije je molitva. Molitva ima magičnu moć i mi je obilato koristimo tokom tih sedam dana.

„Buđenje ljubavi“ je pripremni rad koji traje samo tri dana i predstavlja uvod u ozbiljniji program Put ljubavi. Iako se koriste identične metode na oba programa, postoji razlika u dubini do koje se ide, kao i naravno u samoj dužini programa.

***
 

Nakon prolaženja kroz brojne vežbe na seminaru „Buđenje ljubavi“, kojima se razbija ljudski ego i osnažuje srce, osećanja koja ostanu u čoveku su jednostavna i čista. Ljubav, mir, razumevanje i prihvatanje – prema sebi kao i prema drugima. Ne postoji drugi način da dođemo do takvog stanja, osim suočavanja sa preprekama koje nam to stanje onemogućavaju. Samo hrabro, oslobodite svoje srce!

 

Naš najdublji strah nije da smo neadekvatni.
Naš najdublji strah je da smo moćni preko mere.
Naša je svetlost a ne naša tama ono što nas najviše plaši.
Pitamo se: Ko sam ja da budem brilijantna, prelepa, talentovana, fantastična?
U stvari, kako se usuđuješ da to ne budeš?
Ti si Božje dete.
To što sebe umanjuješ ne služi ovom svetu.
Sudbina svih nas je da sijamo kao što sijaju deca.
Rođeni smo da prikažemo slavu Boga u svakom od nas.
Ona nije samo u nekima od nas; ona je u svakome.
I kada dopustimo sopstvenom svetlu da sija, mi nesvesno dajemo i drugima dozvolu da učine isto. Kada se oslobodimo sopstvenog straha, naše prisustvo automatski oslobađa druge.

Marianne Williamson
 

Milan Bojić za magazin Sensa

SEMINARI & RADIONICE