Ceremonije Perua ~ Kambo, Biofotonska, Ajahuaska

Evo da se oglasim i pustim pisanu reč u elektronski etar povodom ceremonija koje sam obavio u Peruu u protekla četiri meseca. Stavio bih akcenat na podatak da sam u svim ceremonijama bio aktivni učesnik, dakle uneo sam u telesni sistem napitak, toksin ili elektronsku informaciju, u zavisnosti koja se ceremonija radila, tako da pišem iz prve ruke i prenosim moja lična iskustva. 

Još više bih naglasio da nama klincima koji se šunjamo  i istražujemo u spiritualnom svetu (nemanifestovanom) dobro je poznato da plasiranje lažnih ili fabrikovanih informacija dovodi do žešćih komplikacija na duhovnom putu jer ne postoji foliranje (u tzv. višim nivoma svesti ne postoji opcija laganja jer se informacije i razgovori vode sa svemogućim Izvorom) te želim da izbrišem bilo koji komercijalni motiv ovog teksta, sem prenosa i podele iskustava sa drugom zainteresovanom dečurlijom koja igraju školice na stazi duhovnosti!

Primećujem da na internet forumima i u pojedinim spiritualnim časopisima ima dosta nagađanja i špekulacija od znalaca koji nikada nisu prisustvovali ceremonijama, ali su jel tako, svo znanje o efektima ceremonija stekli putem elektronskih ili pisanih medija, ili su im instrukcije preneli ovlašćeni spiritualni lideri organizovanih religija, ili gurui koji najčešće prate spise sa indijskog subkontinenta i koji su glavni protivnici unošenja bilo kakvih psihoaktivnih supstanci u telo.

Po mom ličnom mišljenju, od Boga ovlašćena lica, koja nikad nisu prisustvovala niti jednoj od ceremonija o kojima ću pisati, a advokati su protiv tih istih ceremonija, su indoktrinirani teorijama da su religijski, vedantski, jogi put, vipasana ili drugi oblici meditacije, prirodni pročišćivači duha i tela, i kao takvi jedino nas oni mogu odvesti do kranjeg cilja, a to je: samospoznaja!

Na početku mog spiritualnog traganja i ja sam bio zadojen doktrinama straha i okamenjenim dogmama koje furaju organizovane religije, tako da mi je nekoliko godina trebalo da skupim mošnice i kao pravoslavac probam vežbe joge! Bojažljivo odradih jogu i tap, sačekam par dana i ništa se loše nije dogodilo. čak naprotiv; raspoloženje posle časa joge vidno se popravilo a sutrašnji osećaj utegnutosti tela je rečima neobjašnjiv.

Onda je bilo idemoooo! Kao gladna godina navalih da istražujem po raznim stilovima joge. Bikram, hata, vinjasa, aštanga i udri! Osećaj spič: manje spavam, manje jedem, više poleta za rad i želja za životom nemerljiva. Ali ubrzo stiže prvo hop - svi učitelji joge bili su isključivi da stil joge koji on/ona predaje jedini je ispravni put, i pomalo sa omalovažavanjem govorili su  o drugim jogističkim stilovima. Ma nemože bit' da je ovde ista priča kao i u organizovanoj religiji, sećam se da sam pomislio.

I tako jednog dana pitam tadašnju maestru aštanga joge u Buneos Airesu da pođe sa mnom i proba Bikram jogu. Kulturno se zahvalila i jogistički smireno reče: "Ja kad kopam bunar kopam na jednom mestu jer ću tako brze doći do Izvora!"
 

Aaaa, ova je dobra, razmišljao sam u sebi.

Primih se kao mladunac i počeh da kopam po aštangi - aštanga odlična tu zbora nema! Međutim, baš u to vreme počela sezona putovanja, a ja mlad i zelen u jogi, još nisam bio spreman da radim sam, i kako džipom stignem u naseljeno mesto u kome ću boraviti nekoliko dana, bacam se u potragu za aštanga studijom. U većim gradovima lagano sam pronalazio moj bunar, ali u manjim mestima samo je postojala hata joga. Par puta kažem sebi neću, ostajem dosledan svom stilu kopanja, međutim od dugih sati sedenja u džipu kičma poče da zateže i ubrzo dođe momenat - Šinko špašavaj še.

Uđem u jedan jogi centar u malom mestu na severu Argentine, počnem da radim hatu ali se sve nekako osećam nekomforno, baš kao izdajnik bunara svog. I onda, kao i uvek do sad, na scenu života stupa istinski jogi, koji je na pola časa primetio tužnu grimasu na mom liku te me upita šta se dešava?!

Ja mu ukratko objasnih da ne bih trebao da budem na času hate, jer sam pobornik aštange, ali su me bolovi u kičmi naterali da budem tu gde jesam.

On se blago nasmeja i reče:
"Meditacija je Jedina burgija koja buši rupu ka Izvoru, a ne stil joge, ishrana, ili Guru. Izbor duhovno inteligentnih telesnih kretnji (joga, tai-či, pilates, aikido…) koje stimulišu spiritualne organe (pinelana žlezda, amigdale, tiroidna žlezda…), i učvršćuju i ispravljaju kičmeni stub, slobodan su izbor svakog od nas, prema afinitetu i karakteru. Telesne vežbe pomažu na duhovnom putu ali nisu krucijalne u postizanju gola!"

Bože hvala ti pomislih, i oslobođen mentalne kočnice odradih hatu kao da sam izravni potomak jogija Sutmarame. Posle sam skužio da se isti princip može primeniti na ishranu i u pronalaženju gurua.

Dakle pronaći adekvatnu ishranu prema sopstvenim afinitetima i potrebama, i pri izboru jelovnika obratiti naročitu pažnju na činjenicu koja vrsta hrane ometa meditaciju i nju eliminisati kao suvišnu. U većini slučajeva to je crveno meso, mlečni proizvodi i beli šećer, ali opet, upoznao sam duhovne tragaoce koji imaju alergijske reakcije na pojedino voće i povrće, ili imaju jaku telesnu potrebu za unošenjem mesa, koja nije bazirana na pukoj adikciji na ukus, te su svoje dijete izbalansirali tako da unose životinjske namirnice (uključujući i crveno meso) i nalaze se na zavidnim nivoima spiritualnog rasta!

Dakle pravila nema, niti može biti robovanja konceptima i etiketiranju tipa veganizma, vegetarijanizma, frutarijanizma, raw fudizma, itd… jer su oni jedni od najčešćih saplitača u duhovnosti.
Dakle balansirana ishrana pomaže, ali nije krucijalna!

Prisustvo gurua je ključ na duhovnom putu tragaoca, ali samo na početku. Guru se obično pojavi kad je učenik sazreo da se susretne sa njim, i guruova uloga je da upali plamen (svest) sveće (telo) i posmatra u tišini dok plamen ne istopi sveću, odnosno dok u učeniku ne sagori ideja identifikacije sa telom. Guru je tu i da pruži indikacije, zatim obavi neophodne inicijacije, obeleži par saobraćajnih znakova na oštrim krivinama spiritualnog autoputa, a potom se povlači i samim svojim postojanjem pomaže sledbeniku tokom putešestvija, sve do trenutka dok potonji ne provali da su Učitelj i on jedno. Spoljni maestro je samo telesna manifestacija unutrašnjeg gurua (sadgurua), kojeg svi pripadnici ljudskog roda nosimo u sebi.

I sa guruima sam se "kurvao" jedno vreme, baš kao i sa jogom, i tavorio sam nekoliko godina pod presom uma da sam kao takav neiskreni folirant, ali mi je samo jednom rečenicom peruanski šaman otklonio sumnju u sebe.

Rekao je: "Budi srećan što poznaješ četvoricu ljudi kojima potpuno veruješ i kojima bi prepustio dušu! Pokupi od svakog najbolje što nudi i pronađi svoju putanju!"

Dakle guru istinski pomaže i neophodan je na početku traganja sve dok učenik ne nauči sam da"hoda".

E sad hajde da se vratimo na temu našeg teksta - peruanske ceremonije:

Da li je u životu neophodno zavrnuti rukave na bicepsu i dozvoliti nekom nepoznatom liku da ti užarenom strelom progori mišić na pet mesta i potom u ranice utrlja toksin amazonske žabe kambo?!

Da li je potrebno da sedneš na stolicu kod Švajcarca izbeglice u Pisku (selo 40km od Kuska, Peru) koji ti gura dve katode u ruke,  zatim ti stavlja staklenu ploču pod noge i potom uključuje mašinu veoma čudnog zvuka!?

Ima li svrhe ući u zamračenu prostoriju u sumnjivom delu Kuska kod čoveka čudnog lika koji nosi titulu šaman, i iz njegove ruke popiti napitak najodvratnijeg mogućeg ukusa na svetu, koji se zove ajahuaska?!
 

Kambo (fyllomedusa bicolor)

Da ne bih objašnjavao hemijski sastav žabljeg tokisina kambo, oni iole zainteresovani mogu izguglati milion činjenica i podataka vezanih za fyllomedusu bicolor.
Ja ću pokušati da rečima dočaram telesne senzacije tokom ceremonije, prenesem priče koje sam čuo vezane za kambo i o post efektima medicine.

Prvoj kambo ceremoniji sam prisustvovao pre 13 godina u amazonskoj džungli, a da pojma nisam imao šta su mi indijanci Maxes u stvari dali pri ulasku u njihovo pleme. Vodič sa kojim sam pregurao deset predugih dana pešadije kroz amazonsku džunglu, mi je na samom ulasku u selo bojažljivo rekao da moram da se podvrgnem standardnom ritualu pročišćenja pre nego što me Maxesi puste u njihovo selo.
Ma nek rade šta im je volja, daj samo da se dokopam kreveta i neke normalne hrane, odgovorio sam.

I tako, te večeri mi je poglavica Maxesa iz sve snage dunuo sirovi duvan iz džungle u jednu, pa zatim u drugu nozdrvu, i umalo mu instinktivno opalih šljagu koliko su me očne duplje zabolele i koji je potok suza instantno izleteo iz mojih beonjača. Ali to je tek bilo zagrevanje za istinsku smehotresnu olimpijadu; ubrzo se pojavio baja iz šume, istetoviran po celom telu ko mardeljaš iz Zabele, i sa još dvojicom pajtosa opasno mi se približio sa užarenom strelom.

Seli su pored mene, nekoliko minuta pevali neke pesmice i izgovarali meni nerazumljive reči, a onda su mi užarenom strelom progoreli desni biceps na 4-5 mesta, a zatim mi je jedan od njih parčetom drveta naneo neku lepljivu masu u novonastale ranice. Smejah se ponosito ko tulipan desetak minuta jer se ništa nije dešavalo, a onda počinje rad nad radovima i smehu dolazi kraj.

Svest mi se u deliću sekunde suzila u crnu tačku, iznenadna vrelina u žlezdama iza ušiju i ispod pazuha je poterala suze niz moje oči, a slapovi ekstremno oštrog znoja spustiše se niz moja bedra. Krf ti jebem šta je ovo, pomislih, sad će da me ziguju indijanci ko poslednjeg papka.

Celo selo se skupilo oko mene skvrčenog u fetus i smejaše se kao u cirkusu.
Boje ispred očiju se zatim izmešaše, potom je mučnina podigla dijafragmu, bacih prvu peglu a posle pola minuta odmah i drugu. Na tren osetih olakšanje, ali je već sledećeg trenutka potok fekalija krenuo na drugu rupu, te sam spretno kao kurva sa Kopakabane brzo odreagovao i smaknuh prstićima gaće sa prepona, natrtih se na stranu i ponudih prvu čakru na izvolte, ali srećom nikome od komančerosa to nije bilo erotično, te je potok fekalija nesmetano potekao iz mene.

Šta radiš od sebe dečače, razmišljao sam u sebi, dok se iza mene prolamao kikot indijanaca koji su me u stopu pratili. Sećam se da sam se i ja malko smejao, jer mi je odnekud sletelo pitanje - Ko je u ovoj priči pravi indijanac?! Ma idi…

Ali nema veze, idemo dalje. I tako posle šesnaeste gomile fekalija koju sam ostavio iza sebe, onako nutelisanog odnesoše me do obližnjeg potoka, zaprahu me krpama ko nedonošče i tako poluživog odnesoše u vigvam na kunt!

Ne sećam se šta se tokom noći dalje dešavalo, ali se narednog jutra sećam kao da je jutros bilo:

Vodič me probudio u pola šest sabajle i odveo me na proplanak ispod koga se prostirala džungla. Sunce je krenulo da krvari na horizontu a moja čula su se tako izoštrila da sam bukvalno video kapljicu vode kako se presijava na palminom listu sedamdesetak metara udaljenog od mesta gde sam stajao. Ušne školjke su dobile novi stereo dolbi saraund sistem, te se jutarnji poj amazonskih ptica čuo kao u najboljoj londonskoj diskoteci. A slatki miris zrelog ananasa vetrić je ko zna odakle dofurao.

 Autor teksta na kambo ceremoniji

Plavokosa i plavooka Španjolka mi je pre tri meseca, tokom ceremonije koju ona vodi u Pisku (Peru), objasnila koji se zapravo procesi dešavaju u telu kada žablji otrov uđe u krvotok.

U kratkim crtama: instant reakcija tela je podizanje imunološkog sistema i kreće ekspresno čišćenje; suze, dijareja, povraćanje. Imunološki sistem prvo "napada" organe koji su najugroženiji tako da sam ja povraćao žutu tekućinu jer jetra je organ na koji treba da pripazim, a devojka pored mene povraćala je zeleni likvid jer je tako zahtevala njena žučna kesa. Norvežanin koji je radio ceremoniju sa nama, bacio je crvenu peglu jer ima smetnji na plućima.

Efekat otrova na ceremoniji u Pisku je trajao isto kao i na ceremoniji u džungli, dakle oko dvadesetak minuta, samo što je Španjolka svoju kuću potpuno adaptirala za ceremonije te je klonja nestvarno čista, a u sobi u kojoj se rade ceremonije nisu se osećali tragovi prošlih ceremonija. Nije bilo neprijatnih mirisa, niti tragova fekalija ni bilo kakvih sumnjivih fleka. Španjolkin dečko Irac je bio svakog trenutka pored nas, zapet ko puška da nas odvede do klonje ili doda vlažne maramice ili toalet papir. Super profesionalno odrađena ceremonija, koja mora da se zakaže nekoliko dana unapred.

Ceremonijama prisustvuju ljudi sa najtežim telesnim oboljenima, od raznih vrsta kancera koji nisu metastazirali, do pacijenata sa multipla sklerozom, bolesnika sa stomačnim virusima, parazitima, kandidama, heliko bakterijama, pacijenti sa bubrežnim problemima, oboleli od side, čak sam čuo da je bio i stariji čovek sa Parkinsonovom bolešću.
Gore navedene bolesnike i njihove medicinske kartone lično nisam pregledao, ali po zauzetosti i profesionalnosti Španjolke, ukapirao sam da se radi o ozbiljnom biznisu.

Kambo otrov je prastara medicina malo poznata u Evropi, ali veoma rasprostranjena na Južnom kontinentu, i od ne malog broja ljudi tokom mojih putovanja sam slušao o neverovatnim efektima i kurativnim svojstvima kambo medicine. Naravno da je kambo privukao svemoguće Amerikance i sistematične Japance da pokušaju da ekstraktuju kambo toksin i primene ga u konvencionalnoj medicini, ali su ubrzo shvatili da kambo žaba prestaje sa lučenjem toksina kad se nađe u zarobljeništvu.

Legenda dalje govori da se iz tog razloga upalila farmaceutska ratna mašina, sa svojim legijama plaćenih eksperata koji su glavni zagovarači da je kambo medicina u stvari obično šarlatanstvo i vradžbina južnoameričkih šamana kojima zanose neobrazovanu masa lakovernika i glupana.

Moje lično iskustvo: kambo mi je pomogao da samo jednim tretmanom proteram stomačne gljivice sa kojima sam se konvencinalnom medicinom ganjao šest meseci.

Suma sumarum: Da li je potrebno unositi kambo otrov u sistem?
Svako prema sopstvenim afinitetima i karakteru; pomaže ali nije krucijalno!

 

Biofotonska terapija

Kako zbori sam naziv, biofotonska terapija nije ceremonija i tokom tretmana ne pevaju se pesmice, nema recitala, dima, zvižduka i ostalih zvučnih i svetlosnih efekata. Biofotonska terapija je avanzovana naučna terapija koja je bazirana na kvantnoj fizici i oni zaista zainteresovani mogu na youtubu ili na googlu pronaći zillion informacija i veoma poučnih intervjua. Terapija kojoj sam ja prisustvoao u Kusku bazira se na učenju dr medicine Johana Boswinkela, i lečenje je obavljao simpatični Švajcarac koji je pre desetak godina zapalio iz super razvijene Švice u ekonomsko zakržljali Peru.

Švajcarac je naizgled napravio opasno nelogičan potez, ali kad biste videli idiličnu kućicu u kojoj živi i održava ceremonije, dvoje klinaca koji trčkaraju oko njegovih nogu, osmeh i svetlosni žar na njegovom licu dok leči ljude tokom terapije, odmah bi vam bilo jasno da je napravio najinteligentniji potez života.

Da ne bih prepričavao intervjue sa youtuba, napisaću kako sam ja shvatio priču vezanu za biofotonsku terpiju:

Biofotonska terapija u osnovi služi da se pomogne ljudskom organizmu da se oslobodi štetnih dejstava vakcina kojima su nas izboli u najranijem detinjstvu, a najviše od svega da nas oslobodi pogubnog dejstva vakcine protiv dečije paralize (polio), koja uistinu štiti čoveka od telesne paralize, ali ga istovremeno programira na duhovnog paralitika, i prisustvo polio vakcine u telu znatno otežava duhovno buđenje.

Zašto bi roditelji na prvom mestu dali svom detetu tako nešto?
Pa zato što su i oni kao i svi ostali popušili priču konvencionalne medicine da je vakcina neophodna i da nema potrebe da se rizikuje zdravlje voljenog mladunčeta zbog tamo nekih diletantskih teorija o štetnosti vakcina, koje su počele da se pojavljuju u javnosti.
 
Pretpostavljam da ova priča zvuči kao još jedna iz plejade teorija zavere kojima su ljudi sa Balkana naročito skloni, ali svi smo svedoci da svako malo počinju da curkaju priče iz naučnih krugova o štetnosti pojedinih lekova i GMO hrane, koja je dok sam ja bio u osnovnoj i srednjoj školi, predstavljana kao spasilac čovečanstva i čudo savremene nauke.

Da skratim priču; zemljacima u centrima moći (masoni, iluminati, Washington, Vatikan, Moskva, Pravoslavna patrijaršija) ne ide u korist da se masa ljudi duhovno probudi jer to znači oslobađanje od veoma suptilnog vida ropstva koje se dešava danas i kome svedočimo svi, tako da su kroz mas medije ufurane priče o neophodnosti vakcinacije protiv dečije paralize, koja se prima posle nekoliko meseci po rođenju i koja tokom godina pravi kamenac oko pinealne žlezde, da se ovako plastično izrazim, i programira mladunče na mainstream priču: tv, film, čips, pivo, olimpijske igre, svečana otvaranja, fudbalska finala, odmori - dve nedelje zima, dve nedelje leto, kredit, auto, crkva, džamija, sinagoga, i sve što izlazi iz tih okvira je izloženo najgorim osudama.

Šta se desava tokom biofotonske terapije: kroz katode koje se drže u obe šake, ljudsko telo prima informacije o reprogramiranju mainstream koda, i vremenom kamenac oko pinealne žlezde počinje da se "kruni" i žlezda ponovo zaživi i počinje da curka DMT (spiritualni molekul) koji JE treće oko, i polako se sinhronizuje strujanje energije kroz sedam čakri.
 

Dešava se buđenje ljudskog bića, koje nimalo nije prijatan proces, jer počinju da otpadaju suvišne misli, ubeđenja, predrasude, navike, a to veoma boli onog koji se budi, ali najviše boli okolinu.

Druga jako bitna uloga biofotonske terapije je lečenje najtežih bolesti, uključujući sve vrste kancera koji nisu metastazirali. Zamislimo da je ljudski mozak radio predajnik koji preko misli emituje program koji slušaju sve ćelije tela, i ako u jednom delu tela dođe do lošeg prijema, šumova ili smetnji, ćelije krenu da primaju pogrešne informacije i počinju da vode zaseban život u odnosu na ostatak tela.

Svi oblici kancera nastaju kada iz  nekog razloga, ili mozak počne da emituje negativnu muziku pa ćelijima tela ne preostaje ništa drugo već da plešu u tom ritmu, ili mozak emituje pozitivnu muziku ali je iz nekog razloga na putu od predajnika do prijemnika došlo do šuma, smetnje, zakrčenja, tako da ćelije tog dela tela dobijaju pogrešne informacije i počnu da se ponašaju prema tom obrascu.
 
Biofotonska terapija dakle potpomaže korigovanje pogrešnih informacija, pospešuje usaglašavanje signala između predajnika i prijemnika, i potom prepusti ćelijama da pronađu svoj savršeni ples.

Biofotonska mašina je veoma složena sprava i krucijalno u celom procesu je kome se predajete u ruke da oslušne muziku vašeg tela, i potom pronađe lekovitu vibraciju koja će zalečiti organizam. Švajcarac kod koga sam bio na tretmanu rekao je da je četiri godine pohađao intenzivnu školu, i u momentu dok sam držao katode u rukama, dodao je da je posle 5 godina prakse koliko radi tretmane, ukapirao oko 60 odsto mogućnosti biofotonske sprave.

Tokom i posle terapije nema nikakvih promena u svesti niti bilo kojih nus pojava, tipa proliv, vrtoglavića, mučnina!

Moje lično iskustvo: odradio sam terapiju eliminaciju štetnog uticaja vakcina i zaista ne mogu reći da li osećam efekte?! Hajde da kažemo da verujem u biofotonsku terapiju i mislim da me radi!

Prejak podatak je da Švajcarac svake subote u trajanju od četiri sata leči lokalno stanovništvo besplatno!
I kod njega se tretmani zakazuju po nekoliko dana unapred i od Švajcarske mu je srećom ostala samo vrhunska profesionalnost i preciznost!

Suma sumarum: Da li je potrebno podvrgnuti se biofotonskoj terapiji?
Svako prema sopstvenim afinitetima i karakteru; pomaže ali nije krucijalno!
 

Ajahuaska

I evo nas konačno kod kraljice južnoameričkih ceremonija - ajahuaske! Kao jedan od pionira ajahiskacije u Srbiji, jer sam prvu ceremoniju odradio pre 13 godina u amazonskoj džungli (to je bilo tako “impaktantno” iskustvo da nisam imao mošnice da uradim sledeću ceremoniju narednih sedam godina) imam posebnu obavezu da posle petnaeste odrađene ceremonije ispravim greške u pristupu ajahuaski i rasteram zablude i mitove vezane za ovu svetu biljku.

Dakle, ceremonija ajahuske je prava ceremonija, nebitno da li se radi u većim grupama ljudi ili jedan na jedan sa šamanom. Prvo se pevaju pesmice, zatim sledi zvižduk kojim šaman doziva svoju vojsku elemenata i duhova biljaka sa kojima radi. Posle toga se ispija napitak ekstremno odvratnog ukusa (sad mi se povraća dok pišem) i počinje uvodna priča sa šamanom. Posle pola sata, četrdeset minuta, počinju prvi efekti, gasi se svetlo u prostoriji i zaranja se u sebe…

Dve velike greške koje pristalice ove ceremonije prave su ili preterani strah od ceremonije ili fantastična očekivanja od ajahuaske!

Ceremonija ajahuaske ima jednu najvažniju ulogu a to je pročišćenje duha i tela, i tokom transa indukovanog biljkom zaista se dešavaju duboki uvidi i dobijaju određene informacije, ali svi ostali prikazi, vizije, zvukovi, anđeli, jednorozi, zmajevi, đavli, zmije, itd… dešavaju se u astralnom svetu u kome ima duhovnosti kao ispod mog nokta!

Kad čujete nekog da strastveno priča o ceremoniji ajahuaske odmah možete znati da je potpuni noviča u celoj priči. Zašto? Pa zato što priča o sopstvenim vizijama koje su samo puki produkt semenki u đubrivu koji su roditelji, društvo, filmovi, knjige, novine, muzika, posejali u njegovoj svesti i ništa drugo.

Ako ste pripadnik islamske vere sigurno će vam se ukazati Allah, islamski svetitelji, čućete reči sufi mudraca i muslimanskih skolara. Hrišćani pak pričaju sa arhanđelom Gabrijelom, svetom Majkom, Isusom i ostalim svecima u koje veruju. Isto važi za budiste i Jevreje, što nedvosmisleno govori da to što je posađeno u vašoj svesti sigurno će i proklijati uz pomoć svete biljke ajahuaske. Nikad se do sad ni na jednoj ceremoniji nije desilo da musliman priča sa Isusom, niti hrišćanin sa Budom!

Dakle, ne ide se u suštinu već se čeprka po naslagama relativnog znanja.

Ajahuaska je izvanredan medij, naravno uz prisustvo pravog vodiča (šamana), da se prvenstveno očisti um i telo od naslaga svakolikih prljavština, a oni koji su poduže u meditaciji u spiritulanim krugovima mogu sopstvenom svešću da započnu kurativne procese na sebi i to je čista kvantna medicina. Ajahuaska služi i za krstarenje kroz univerzum, prošlost i budućnost, da se porazgovara iskreno sa samim sobom, bez opcije foliranja, jer u višim stanjima svesti nestaje svaka opcija laganja, jer nema ko da laže koga!

Konzumenti ajahuaske kojima se biljka obraćala po njihovom imenu i prezimenu su daleko odlutali od puta, jer su i dalje u igri sopstvenog ega koji se pali na ideju o personalnosti. Ako se tokom ceremonije ne uoči jednost celog postojanja onda sve ostaje u domenu umne zajebancije.

Prijatne i neprijatne telesne senzacije tokom ceremonije izlaze iz istog izvora, tako da nema sumnje da se radi o suptilnoj igranki uma, koja sada više nije na svojim površnim nivoima (toplo-hladno, gore-dole, crno-belo) već se zamače dublje u polje uma i um sad dobija na težini biranja, ali ovog puta se radi o svetoj životinji, ličnom anđelu, razgovoru sa duhovima ili mrtvim precima itd.

Ma koliko se prikazi tokom ceremonije činili stvarnim i realnim, oni su samo lutke astralnog pozorišta i mogu biti ogroman kamen spoticanja na daljem duhovnom putu. Svako zadržavanje na njima i pridavanje bilo kog značaja je povratak u duhovno obdainšte.
Kao što već rekoh, tokom ceremonija se dešavaju momenti primanja dubinskih informacija od unutrašnjeg gurua, ali i sa tim informacijama treba biti veoma oprezan i pratiti unutrašnji osećaj stomaka a ne uma, jer u ajahuaska transovima osećaj potpune sreće, zadovoljstva i ljubavi (kao kod MDM-a ili ekstazija) ima moć da od ometajuće informacije, pravi zvezdu vodilju.

Posao šamana je krucijalan tokom ceremonije i njegov posao je da svojom pesmom zviždukom, duvanskim dimom, stvara pozitivni ambijent u prostoriji gde se rade ceremonije, a sve ostalo što konzumenti ajahuaske pripisuju šamanu su puke projekcije njihovog sopstvenog uma. Svako ko je imao iole pristojnog i iskrenog šamana će svima koje bude sreo posle ceremonije preporučiti baš svog šamana, savršeno ubeđen da je njegov šaman najbolji na svetu!

Meni lično, vipasana meditacija je enormno pomogla tokom ceremonija, jer nisam obraćao pažnju na lutkarsko pozorište astralnog sveta, jer su svi koji su završili vipasana desetodnevni kurs savladali gradivo da sve što se u jednom trenutku pojavi, u nekom narednom će sigurno nestati, tako da sam pažnju usmerio u dubine sopstvenog bića ne obazirući se na prikaze koje me golicaju ili plaše!

Dakle, ako se već radi ceremonija, treba iskoristiti moć ajahuaske i pokušati doći do tačke odakle izvire sve, pa čak i sama ajahuaska. Meni se desilo da sam u jednoj od poslednjih ceremonija tokom transa ležao na podu sobe, i u trenutku mi je ajahuaska naredila da se ispravim, što sam i učinio, te mi kao majka detetu reče: “Sine vreme je da kreneš sam na put. Dosta je bilo moje pomoći!”

Posle toga sam ajahuasku uzeo još jedared i imao sam jako dobar efekat biljke ali sam baš tokom te ceremonije shvatio da ayu ne treba spuštati u domen droge, zato što ona to nije!

Čak je i čuveni maestro Miguel, sa kojim radim već pet godina, i koji je, jel tako, najbolji na svetu, priznao tokom poslednje ceremonije, da će od naredne godine prestati sa ceremonijama jer mu se mentalni vid otvara samo dok je transu a ne pri budnom stanju, što nema nikakvu bitniju ulogu u istinskom svetu duhovnosti.

Ajahuaska je predivna stvar da pokaže tragaocu da se sve dešava u svakolikom polju svesti, da primi uvide i informacije kojih se treba pridržavati u svesnom stanju, i očisti sopstveni um i telo od naslaga nečistoća, pogrešnih ideja i teških predrasuda i ubeđenja. Nije loše promuvati se po prošlosti ili budućnosti čovečanstva i planete, ali tu se ulazi u polje žestokog rizika za vezivanje na sopstvenu inteligenciju.

Svi ostali prikazi, slike, zvukovi, kreature su dimna zavesa i ne treba im pridavati na značaju!
 

Suma sumarum: Da li treba probati ajahuasku?
Upoznao sam likove kojima je aya odmogla više nego što im je pomogla, znam ogroman broj onih kojima je neizmerno pomogla da donesu važne životne odluke, a znam i milion njih koji je koriste za spiritualni turizam koji ima dodirnih tačaka sa duhovnošću kao i vizije konzumenata opojnih droga.

Aya pomaže žestoko, ali se ples obavlja na veoma klizavom terenu.
Dakle, po sopstvenom izboru i afinitetima!

 

Buenos Aires
8.12.2015.



Autor: Aleksandar Bilanović, pisac i life coach
www.latinoffroad.com

 

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Emocionalna teretana

V.I.P - assana: Savršenstvo aktivne neaktivnosti

Monah u CIVILU

Droge i RAZVOJ SVESTI

Ishrana i svest

Vipassana

Podsvest, Svesnost, Prosvetljenje

PUTOVANJE I RAZVOJ SVESNOSTI

SEMINARI & RADIONICE