Da li su vegetarijanci VANZEMALJCI?

Da li su vegetarijanci sa druge planete? Da li su to neki čudaci koji ne vole dobro da jedu?

To su stereotipi koji prate vegetarijanski životni stil. U velikoj većini slučajeva, na učtivu molbu u restoranu da vam donesu nešto pristojno za jelo, poslužiće vas po sistemu „što gore, to bolje“ ubeđeni da ste neki ludak koji baš uživa da jede bezukusnu i bljutavu hranu…

Jasno – pomodarstvo, potraga za eliksirom večne mladosti i lepote, pomama za svekolikim dijetama još više doprinose konfuziji i stavljaju u drugi plan ono najvažnije, a to je etički stav.
Zato sam odlučila da napravim jedan mali osvrt na to zaista bitno pitanje – da li su vegetarjanci nekakvi vanzemaljci, koliko dugo planiraju još da ne jedu meso i kako će preživeti bez proteina.
Ako nekome, ko živi u uobičajenom sistemu vrednosti, kažete da ne jedete meso godinama, izraz lica osobe sa kojom razgovarate verovatno će biti isti kao da ste, naprimer, izgovorili da niste disali isto toliko vremena…

Izbegavanje mesa, ribe, mlečnih proizvoda i jaja u tanjiru nije znak da neko ne uživa istinski u jelu – naprotiv. To je samo životna odluka da se izbegava sve što je vezano za eksploataiju, mučenje i ubijanje živih, osećajnih bića, i sledstveno, podrazumeva i drugačije izbore kada je moda u pitanju – nema kožnih cipela, tašni, kaiševa, bundi od prirodnog krzna…

Dakle, HRANA

Vegetarijanska kuhinja je kuhinja koja slavi život, i stoga je prepuna ukusa, boja, mirisa, maštovitih jela. Ta jela najverovatnije neće sadržati ni svu silu veštačkih aroma, aditiva i štetnih dodataka koji se najčešće „serviraju“ u tzv. „normalnim“ obrocima. Kada vam neko ko u tanjiru najčešće prepoznaje samo kombinaciju krompir i meso, jaja i sir, a od salata najviše voli rusku salatu, postavi pitanje „Pa šta ti, ustvari, jedeš?“, dobiće odgovor – sve ostalo: povrće, voće, semenke, orašaste plodove, zeleno lisnato povrće, samonikle biljke, mahunarke, gljive, hladnoceđena ulja, celovite žitarice, prirodne začine i začinsko bilje…

„A zašto to radiš, i kako se nosiš sa nedostatkom proteina, vitamina B12 i gvožđa?“
Radim to, zato što tako ne podupirem industriju smrti, jer ne dajem svoj novac da bi neko drugi za mene ubio, mučio. Umesto toga, silno uživam u ukusnoj hrani, fantastičnim jelima uz čašu dobrog vina, što da ne. Usput, ne unosim u svoj organizam otrove, hormone, antibiotike, ne opterećujem svoju jetru teškim mastima životinjskog porekla i veoma sam dobrog zdravlja.

MODA – cipele i odeća?

Slalom izbegavanja odevnih predmeta sa kožom i kožne obuće po radnjama nije uopšte neka nemoguća misija. Sasvim je izvodljivo, za kupoholičare može biti i zabavno – iziskuje samo malo truda, ali generalno, izbor odeće, obuće, i stvari za kuću (jorgani, jastuci bez perja i vune) je zaista velik, tako da nema razloga ni za brigu, a ni za pronalaženje izgovora. Slična situacije je i sa kozmetikom i svim potrepštinama koje su ženama važne za negu lepote.

I na kraju, za mene veoma bitno – ovakvim životnim stilom šalje se jasna poruka da smo protiv rasipanja hrane, bahatog ponašanja koje je dovelo do gladi u svetu; ako ste žena i težite rodnoj ravnopravnosti, pomislite da je veoma nečasno i licemerno tražiti pravdu za žrtve nasilja i neravnopravnosti dok u isto vreme nabadate viljukom delove nečijeg tela ko je ubijen i mučen upravo zato što je bio slabiji.

vanzemaljac vegetarijanac

Često smo zatočenici tamnice koju smo sami sebi izgradili… tužni sužnji konformističkih navika, potrošačkog mentalita, nastojanja da se „uklopimo“ u društveno prihvaćene obrasce ponašanja, zavedeni ekonomsko-propagandnim programom i manipulacijama.

Pomislite samo, kako bi bilo lepo porušiti te zidove. Sledeće što se može, a verovatno će se i dogoditi jeste da počnete da težite prirodnijem i jednostavnijem životu, da promenite kompletno vizuru kada su u pitanju vaši stavovi o društvenom uređenju, eksploataciji, neravnopravnosti, suživotu sa drugim vrstama na ovoj našoj planeti.

Želim da vas podstaknem da obratite pažnju na to šta se nalazi u vašem tanjiru i da vas uputim da promislite da to nije samo „stvar izbora“ nego mnogo, mnogo više. Možda se tako i sami transformišete u vegetarijanca, pardon vanzemaljca.

Autor: Olivera Rosić