Jutarnja kafica sa BOGOM

Ovog jutra sam se probudio u potpunom miru i odlučio da u skladu sa tim provedem svoj dan. Skuvao sam kafu, potom seo u fotelju i iz sobe sa predivnim pogledom, posmatrao Dunav, nebo, krovove zgrada, drveće koje se njiše na vetru, fasadu koja je oštećena, ali baš na takav način da u njoj primećujem veliko srce, ptice koje slobodno kruže nebom... Zahvaljivao sam se na svakom detalju koji vidim, potpuno spontano. Znao sam da nikud ne moram da žurim i da je sve u savršenom redu. Osećaj velike slobode. Kada imamo taj osećaj, onda sa lakoćom volimo, zahvaljujemo se, u miru smo sa samima sobom i čitavim Univerzumom. To je ono za čim zapravo svi tragamo.

Odjednom se pojavilo pitanje u meni – Da li bih mogao na efikasniji način da prenesem tu poruku? Zatvorio sam oči i obratio se najmudrijem delu sebe kroz neku vrstu svoje molitve. Osećao sam da je to ono što Nil Donald Volš naziva „razgovorima sa Bogom“.

Ujutro i uveče smo nekako najmirniji i najspremniji za takvu vrstu komunikacije, jer se još nismo upleli u svakodnevnu jurnjavu. Spontano sam izgovarao reči koje su mi padale na um i zahvaljivao se najmudrijem delu sebe na vođstvu i divnim idejama koje su me dovele do ovog stanja. Zatim sam postavio i to pitanje na neki svoj način.

beograd panorama

Ispio sam prvi gutljaj kafe i u narednom trenu setio se slike koju sam video prošle nedelje sa semenkom i stablom džinovske sekvoje, najvišeg stabla na planeti. Istog trena sam se nasmejao, jer sam znao da se nisam ja „setio“, već je savršeni odgovor munjevito stigao. Pošto su svi odgovori u nama, oni ne putuju, zato su i brži od svetlosti, pitanje je samo koliko smo u stanju da ih „čujemo“.

Od jedne sićušne semenke koja je nešto veća od glave čiode, vremenom nastaje impozantno, najviše stablo na planeti, koje jednostavno zadivljuje. Shvatio sam da je potrebno da budem strpljiv i da se sve razvija svojim, harmoničnim tempom. Osećaj radosti me je ispunio što sam još jednom razumeo odgovor, pa sam, pošto sam shvatio da sam u pravom stanju, odmah postavio pitanje: „A šta je sa novim tekstom koji pišem?“, da bi drugi deo mene odmah odgovorio: „A da prvo na miru popiješ tu kafu?“

Još jednom sam se nasmejao samom sebi. Naš najmudriji deo često biva duhovit i umesto odgovora postavlja pitanje, koje ima zadatak da nas uputi na najvažniji trenutak u našem životu – SADA.

Suština ispijanja toplog napitka u jutarnjim satima za mene ustvari predstavlja period kada svesno radim samo jednu stvar. Tada me preplavljuje mir, zahvalnost, sloboda, ljubav prema čitavom Univerzumu... Veoma je važno početi dan na najbolji način za nas, jer nije slučajna ona izreka „Po jutru se dan poznaje.“

Autor: Marko Maoduš, Follow Yout Heart Coaching Marko Maoduš

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Kako ostati motivisan i negovati motivaciju?

Deca u sadašnjem trenutku

Moć navike: Kako se osloboditi?

Život počinje izvan komforne zone

Kako najbolje organizovati sebe?

Kako da vodimo nadahnut život?

Priča o neuvredljivom čoveku

Priča o kralju i prijatelju
Živeti kao kanal Univerzuma
Kako napuniti cediljku vodom - poučna priča
Jedan od načina da rešimo svaki problem

Kako je jedan skijaški vikend postao duhovno putovanje

Još malo o ZASLUŽIVANJU