Postoje ljudi koji vam nisu prijatelji na Fejsbuku

Oni ne koriste internet. Za njih je to nešto što ljudima troši vreme i uzima dušu. U njihovom prisustvu se osećate zaštićeno i smireno, kao da su vas obavili sjajnim omotačem. Dotaknu te svojom dobrotom i energijom koju zrače.

Ostao bi tako čitav dan, u uho se pretvorio i upijao svaku izgovorenu reč i smisao rečenog. Bez razmišljanja o prolaznosti vremena uživao bi u tom sadašnjem trenutku.
Postoje ljudi koji samo svojom pojavom govore i za druge su čudni jer su svoji i posebni. "Jer ja sam ja."

Ukore te blago za tvoje ovozemaljske gluposti koje činiš. "Ljudi se smeju drugima zbog ovoga, onoga, a ne shvataju da će im to isto čemu su se smejali, zakucati na vrata."

Pitaju te imaš li brige? I tada shvatis sav besmisao prolaznih i nebitnih sitnica.

"Svaki je dan savršen dan stvaranja."

Postoje takvi ljudi koji su tu da vas podsete gde se nalazite i da vas podese na pozitivne koordinate. Dodirnu vasu dušu, usele toplinu u srce, razbude i probude. Takvi susreti nisu česti ali su vam dati onoliko koliko su vam potrebni. Od njih dobijete onoliko koliko umete da ponesete, zahvalni.

Ti ljudi žive u zakonu sa sobom i u skladu sa prirodom. Posle susreta sa njima upijaš reči koje želiš duboko da urežeš u svom umu, opijen susretom i onim što je izgovoreno i neizgovoreno.

Dugo boravis u tišini, sklupčan u svom miru, osluškuješ svoje srce i odgovore koji iz njega sami izviru...

Autor: Vesna Vujić