Život je DUHOVNO PUTOVANJE

Naš život je duhovno putovanje, bili mi toga svesni ili ne, sviđalo nam se to ili ne. Tokom putovanja, naše duše prolaze kroz različita iskustva, koja mi procenjujemo kao dobra ili loša, lepa ili manje lepa, korisna ili potpuno beskorisna…

Ipak, sve dok smo na putu, ne možemo jasno da ih sagledamo, prosto zato što smo uronjeni u njih i ne znamo kuda će nas odvesti sledeći korak, niti šta nas čeka iza nekog ugla. Zato je važno da naučimo da podjednako cenimo sva svoja iskustva, ne procenjujući ih, prosto ih prihvatajući i uživajući u njima koliko god je to moguće.

Iskustva koja doživljavamo na svom putu, za svakoga od nas sasvim su različita, iako se mogu prepoznati neki opšti obrasci, odnosno prekretnice zajedničke svim ljudima, slično kao kod odrastanja i sazrevanja. I baš kao što je slučaj sa roditeljima, koji često požele da svoju decu zaštite od nekih iskustava kroz koja su sami prošli, a bila su im bolna, postoje osobe koje žele da druge zaštite od iskustava za koja misle da su im nepotrebna na putu duhovnog sazrevanja.

putovanje Ovi ljudi su vrlo dobronamerni, ali jasno je da ne mogu znati da li su određena iskustva potrebna nekoj osobi, kao što ne znaju ni kako će se ona sa njima nositi, niti kuda će je odvesti.

Dakle, svi mi moramo da naučimo da pustimo druge ljude da dožive svoja iskustva, jer to im u stvari olakšava duhovni razvoj. Ono što možemo da uradimo za druge, ako već želimo da im pomognemo da prođu kroz neke teške situacije (čak i one koje mi smatramo nepotrebnim), jeste da im pružimo podršku, odnosno da budemo tu za njih, ne mešajući se u njihova iskustva ili izbore.