Ja takav?! Nemoguće!

Evo situacije - neko je rekao nešto o nama što se ne uklapa u našu sliku sebe. Ne daj Bože da nam da neki savet! IJAO!! Nastaje drama! Akcija! Kung fu film! Ili bolje prekid filma.

Ego skače, um divlja, stomak nam se steže, neki se pravdaju:  “Takve su okolnosti, nisam ja takav ali si me upoznao u tim situacijama pa zato to misliš”, neki zapene pa napadaju, “Nemaš ti pojma jer ne znaš kroz šta prolazim”, “A ti? Ti da mi kažeš? Zašto ti onda?”, i prebacuju lopticu na onog drugog.

A neki naizgled mirno prime takvu stvar, pa onda sa malo prezrive distance prokomentrišu da ipak niste dobro videli ili razumeli i da nije tako kako mislite o njima iliti „ja valjda najbolje znam i svestan sam svega što prolazim“ model. To su sad varijacije, svi imamo neku od ovakvih reakcija ili sve tri, zavisno od okolnosti, ali ono što je zajedničko jeste da predstavljaju odbranu.

Počnemo da se branimo, tj. da branimo finu sliku o sebi koju smo iskonstruisali, koju nosimo sa sobom i kao ponosni vlasnik pokazujemo svima.

Suočite se - da nije istina ne bi vas pogodilo.

I to istina koju niste prihvatili.
   
Ako se stomak steže i mozak vrti i bira najbolje argumente kojim će gađati onog preko puta, znajte da u tome što ste čuli ima istine. Možda nije sve istinito ali neki deo u vama je baš takav, a vi ne prihvatate to.

To je uobičajeno, posebno za one koji rade na sebi. U procesu ste, osećate kako se menjaju stvari oko vas, jer ste vi prvobitno promenili poziciju posmatranja, reakciju ili model koji ste godinama praktikovali, ali ostane nekad neki rep koji treba da se počisti.

I onda vam život pošalje pokazatelje da se nešto vuče za vama i da, iako ste mislili da ste se nečeg oslobodili ili ste rešili, okolina bolje vidi.
 

Dopustite drugima da vam budu znak.

Većina  nas se nekad pitala: Zašto mi govore šta da radim i savetuju me svi non - stop. E, pa možda jer emitujemo upravo takvu energiju - da ne znamo ni kuda, ni kako, ni zašto idemo. Iako mislimo da je jasno, da smo aktivni, nešto u nama se dvoumi, stoji i čeka.  Onda se pojavi prijatelj, poznanik, brat, neko drugi ko nam ukaže na nešto.

Nekad to doživimo kao da nas neko protrese, a nekad kao neočekivani šamar, u svakom slučaju je buđenje.  I to potrebno.
Iako mi negde verujemo u svoj put, i u procesu smo ( i znamo kuda smo se uputili ),nekad se pojavi neko i kaže nam nešto, kako vidi naš proces i gde se nalazimo. Dopustite to. Slušajte. Jer ljudi govore ono što vide da mi jesmo, i ne možemo se ljutiti na nekog zbog toga.

Reagujte iz sebe, nemojte se ustručavati, jer tako opet gurate pod tepih neki deo koji nam se ne čini društveno prihvatljiv, ali izbegavajte da ubeđujete druge šta u stvari treba da vide. 

Ako se desi da preterate, izvinite se, objasnite i srediće se sve. Zatim sedite sa sobom i vidite, osluškujte se, posmatrajte u kojoj meri je istina to što ste čuli. Budite iskreni i dajte sebi vremena.

Da, izdržite sve faze - svađate se sa tom osobom u glavi par dana posle toga, raspravljate se, dajete za i protiv, negirate, pa prihvatite, pa umislite da je gore nego što jeste, pa se opet malo svađate, pa se umirite. Dišite i pustite procesu da se desi.

Ne mora sve odmah da se reši. I ne može. Nekad je prebrzo prihvatanje nečega isto način da se izvučemo iz neprijatne situacije i gurnemo pod tepih ono što nam se ne dopada. Pazite zato na zamke. Iskreno i strpljivo sa sobom. Najbitnije je osvestiti model ponašanja i onda se lampica pali uvek pri takvoj reakciji.
 
Odgovori će vam doći, kao i promena obrasca. Kad prihvatimo istinu, promene se već dešavaju, jer se sve dešava na dubljem nivou nego što je racionalni. Zato kad vam se desi znak, proučite ga i pustite. Osetićete kako se više to ne ponavlja i bićete lakši. Nešto ste otpustili. Nešto što vas je kočilo. Nešto što je trebalo da ode.

I zato budimo zahvalni na svima koje uđu u naš život jer oni su naša ogledala i čine da se oslobodimo onoga što nismo mi. Pomažu nam da spoznamo Sebe, u potpunosti. Ogoljene, u ljubavi i svetlosti.

Kako budete osvešćivali sopstveni proces biće vam jasniji tuđi, videćete da i drugi prolaze iste faze, i razumećete. Svi prolazimo kroz isto, samo je pitanje trenutka i intenziteta. A kao što znate, svakome je njegov trenutak najosetljiviji, zato polako i sa ljubavlju, kada drugima predstavljate znak.

Autor: Danijela Vida
Fejsbuk stranica Dođi Sebi

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

DRAMSKE RADIONICE za odrasle

Izlaz iz LIMBA

Oslobađanje potisnutog JA

SEMINARI & RADIONICE