Tereza Avilska ~ SVETOST i OSREDNJOST

Stalno imajte na umu kako je sve ispraznost i kako brzo sve stiže svome kraju. To nam pomaže da se odvratimo od svoje vezanosti za bezvredne stvari i usmerimo prema onome što nikada neće završiti.

*Tereza Avilska

Pre više od četiri stotine godina, nedugo nakon što je Kolumbo učinio epohalne plovidbe u Novi Svet, i dok je Mirabai u Indiji pevala svoje pesme ljubavi prema Krišni, još jedna žena-svetac živela je u Španiji.

Nakon stupanja u manastir (samostan) Tereza nije odmah postala svetica. Daleko od toga. Ona je čak 18 godina provela u osrednjosti. Samostan Utelovljenja u Avili imao je doduše 120–180 sestara karmelićanki, ali je u njemu bilo takvo ozračje koje nije mnogo poticalo na Savršenost i Svetost.

Onaj ko se ipak želeo posvetiti, morao je to činiti na vlastitu inicijativu, uz rizik da bude ismejan, šikaniran i onemogućavan.

Lakše je bilo provoditi u samostanu jedan udobniji život u onoj »blaženoj« osrednjosti, prema načelu: »Ne quid nimis!« – bez prevelikog zalaganja i naprezanja, što se danas može videti na svakom koraku. Crkve su se venčale za državu i donacije, umesto za Boga i podvige.

Tereza Avilska, opisujući život u manastiru (samostanu) tih godina, pokazuje sve njegove slabosti, sene i nedostatke. To je i nju strahovito razočaralo, a u duši je sve jasnije i življe osećala zov da se iz svega toga izdigne. U jednom je viđenju videla mesto u paklu, koje joj je pripravljeno, ako ne krene drugim, boljim i savršenijim putem.

Bilo joj je tada 40 godina. Ona se energično odlučila za reformu Karmela.

Rodio se novi, idealni Karmel, nama dobro poznate bosonoge karmelićanke, dostojne kćeri velike majke Tereze od Isusa...

Izvor: Božidar Stavrić facebook profil