Put do NULE i natrag

Već nekoliko godina, svestan sam da našim životima u svakom trenutku diriguju podsvesna uverenja ili programi. Ona odlučuju umesto nas, a da mi o tome nemamo pojma i sve vreme nam se čini da je naš intelekt „glavni“. Postoji i knjiga o tome čiji bismo naslov mogli da prevedemo kao „Iluzija korisnika“. Ona govori o naučnim eksperimentima koji su potvrdili da u naš svesni um u svakom trenutku misli dolaze iz podsvesti, a mi verujemo da smo ih mi upravo „pomislili“. Imamo iluziju da smo misao izabrali, a zapravo nam je stigla!

Sada mi je kristalno jasno – ovi programi nastaju tako što događaju koji opažamo i koji je po svojoj prirodi uvek neutralan, MI damo značenje. Istog časa kada mu damo značenje, mi mu dodajemo i emociju, a zatim se u skladu sa njom i ponašamo.

Na primer kada smo bili dete, igrali smo se, rastrčali po kući i razbili vazu. Možda je potom roditelj došao do nas i malo vikao, možda nam i rekao da nismo bili dobri. Mi smo događaj posmatrali i potpuno nesvesno mu dali značenje koje bi verovatno i većina dece, npr. kada se igram, ne vole me. Stoga, ne mogu da se osećam dobro zbog toga. Kada sledeći put uradimo nešto što se npr. nekom odraslom koga posmatramo kao uzor ne dopada i on viče na nas, mi u sebi pojačamo to uverenje, a uz njega ide i ona emocija. Iz dana u dan se dešavaju takve situacije, manje ili više dramatične, ali nam nakon nekog vremena više ne treba niko drugi da nas kritikuje.

Naš unutrašnji sudija je već naučio kada zaslužujemo da se osećamo dobro, a kada ne. Zatim nastavljamo da živimo živote sa tim u skladu, ne znajući da se uzrok nalazi u nama. A programi se jednostavno ponavljaju kako bi nam dali još jednu priliku da budu oslobođeni. Zapravo, kao i mi, svaki drugi oblik energije u ovom Univerzumu želi da bude slobodan.
Ali, mi ne moramo živeti na taj stari, dobro uhodani način. Dakle, kada se uznemirite, obratite pažnju na događaj koji je to izazvao, jer kako kaže Džo Vitale: “Značenje koje ste dali događaju je uverenje koje ga je privuklo!”

sunce

Možda vam u ovom trenutku deluje da je prosto normalno da će se svako osećati loše kada neko viče na njega, ali imao sam priliku da svedočim situacijama da neko kritikuje i viče na drugu osobu svom silom, a ona ostaje u potpunom miru i nakon toga kaže: “Bilo mi je veoma zanimljivo da posmatram kako ta osoba nije našla ništa lepo u onome što sam radila i videla je samo loše.”

Zamislite, na ovom svetu žive i ljudi na koje niko nije vikao kada su bili deca, pa kada naiđu na ovakve situacije, jednostavno budu radoznali.

Ako jednog dana postanemo svesni te “Iluzije korisnika” i shvatimo da našim osećanjima diriguju lažne misli u koje verujemo – drugačijim značenjem koje damo događaju, možemo promeniti i emocije koje osećamo (za čime svi i tragamo). Dakle možemo izabrati da budemo mirni, srećni itd, šta god da se oko nas dešava, BUKVALNO u svakom slučaju.

Jedno vreme nisam verovao da je to moguće npr. kada neko premine, ali sam vrlo brzo naišao na podatak da su Indijanci bukvalno slavili kada neko napusti svoje telo. Oni su tom događaju dali značenje “ovaj čovek se vraća Svetom duhu” i radovali se što on odlazi na “bolje mesto”. Viktor Frankl je na neki svoj način to uspeo u koncentracionom logoru! Da li su oni bili u pravu ili ne, nije ni važno, ali definitivno su njihove emocije zavisile od značenja koje su dali događaju.

Pre samo nekoliko dana imao sam priliku da ovo primenim na izuzetno zanimljiv način, u nečemu što mi je delovalo kao izazovna situacija. Sledeći svoj osećaj, odlučio sam da organizujem vođenu meditaciju za ljude koji su već učestvovali na mojim radionicama. Ali, prijavilo ih se samo nekoliko i ne mogu reći da mi je bilo drago. Ipak, znao sam da nešto u meni to izaziva, nastojao sam da to prihvatim i – nastavljao da čistim.

Tokom dana jedna osoba je otkazala dolazak. Desetak minuta pre samog početka meditacije, imao sam snažan utisak da se baš niko drugi neće pojaviti. Seo sam u stolicu i osećao se prilično razočarano. Pitanja su dolazila iz sećanja: “Pa šta je ovo – eto, sledim svoje srce, dajem sve od sebe i kako mi vraćaš?” – moja sećanja su isplivala na površinu i očigledno su pokušavala da okrive nekoga van mene – život, Boga, ljude, šta god... ali su mi dala i novu priliku da prihvatim 100 posto odgovornosti za svoj život i istrajem u čišćenju.

To je momenat kada možemo zastati i primetiti da mi NISMO te misli i emocije koje osećamo, te da za nas više ne moraju da važe ta stara pravila. Danas postoji more načina na koje možemo menjati svoja uverenja ili sećanja. Neko će pokušati da posmatra svoje misli kao svedok, neko će probati da pokaže sebi da je ta misao lažna koristeći proces Bajron Kejti, neko će koristiti afirmaciju koja govori suprotno... Svako može izabrati ono što mu najviše prija. Za mene, to je Ho’oponopono.

U ovom učenju je prelepo to što kada čistimo sećanja iz sebe, ona nestaju i iz svih podsvesnih umova sa kojima delimo to sećanje. Tako umovi širom sveta mogu biti inspirisani, a da i ne znaju zašto se to dešava!

Jednom prilikom Hu Lenu je gospođa postavila pitanje: “Znate, desilo se nekoliko puta da sam imala određene planove i odjednom osetila poriv da uradim nešto potpuno drugo i sve je ispalo savršeno. Po svemu sudeći to je bila inspiracija. Kako je to moglo da se desi, a tada nisam ni znala za ovo čišćenje?”
Odgovor Hu Lena je bio veoma zanimljiv: “Znate, neko na Havajima čisti već hiljadama godina.”

Naravno, kao ni bilo šta drugo, ni dolazak ovog čišćenja u moj život nije bio slučajan. Moja želja kada sam bio dete bila je “mir u svetu”. Kroz godine, shvatio sam da je zapravo to moja misija na ovoj planeti, baš kao što je to slučaj sa Hu Lenom, Mabel Kac i Džoom Vitaleom. Samo, sada znam da je put do “mira u svetu” zapravo unutrašnji mir.

No, da se vratimo procesu u mom umu. Posle višegodišnje prakse, sada mi je mnogo lakše da primetim kada se neka neprijatna misao pojavi i najčešće joj ne dozvoljavam da se razmaše, te sam nastavio sa “volim te, volim te...”

I odjednom stiže rečenica: “Sad radi sve kako si i želeo, kao da je tu milion ljudi, jer ionako to radiš za svoje srce.”

pomoc

Još uvek ne baš lepo raspoložen, sednem ja u stolicu i utonem u meditaciju koju sam verovao da ću raditi sa grupom. Uz zahvalnost sam lagano otpuštao sećanja koja su govorila da eto, sad ne mogu da se osećam dobro, bez obzira na okolnosti. U jednom trenu u umu se pojavilo pitanje “Ko je taj ko kaže da ne mogu da budem savršeno miran i srećan upravo u ovim okolnostima?”
Bio je to znak da se približavam mestu u kome je sve moguće.

Nastavio sam sa procesom otpuštanja i vodio sebe kroz specifičnu meditaciju u kojoj se oslobađamo jednog po jednog sećanja... I u jednom trenutku stižemo do dela u kome nema više nijednog. Šta se dešava kada u nama nema više sećanja - tada nema misli, ni emocija, ni dela. Ali MI i dalje postojimo, tj. još uvek smo tu. U tom trenutku sledi pitanje “Ko sam ja?”

U tom času, iz Nule je savršeno jasno stiglo pitanje: “Podučavaš ljude da mi dajemo značenje događaju i da od toga zavise naše emocije, zar ne? Pa hajde, koje značenje bi TI SADA odabrao da daš ovom događaju?”

Istog časa je stigao i odgovor – “To je dobro!” – što za mene ima značenje da je sve što se događa savršeno, u skladu sa planom bezuslovne ljubavi.

Neverovatan osmeh se razvukao mojim licem, neopisivi mir se ponovo vratio. Istog časa, moje emocije o događaju i moje ponašanje su postali potpuno suprotni! Kristalno jasno sam mogao da vidim kako proces zaista funkcioniše i da naša “slobodna volja” zapravo postoji samo u tom mestu, u Nuli. Na tom mestu u našem umu, sva su čuda moguća. Zaista! U Nuli smo u stanju da primimo inspiraciju i potom je sprovedemo u delo i učinimo nešto potpuno novo, nešto što se nikada nije desilo u istoriji Univerzuma. Tada delujemo kao produžena ruka Ljubavi, koja se ispoljava na novi, nikada doživljeni način!

sport Sada punog srca i sa velikom radošću mogu da kažem da je taj događaj bio apsolutno savršen i jedan od najsnažnijih doživljaja onoga što zaista jesam. A desio se kada na događaj koji sam zakazao, nije došao niko – osim mene! Savršena prilika za susret sa Sobom, zar ne?

Dan nakon toga, održao sam radionicu pred oko 130 ljudi u organizaciji “Nove Svesti”. Nošen inspiracijom, gotovo da nisam imao pojma šta ću izgovoriti u sledećoj sekundi, pričao sam o stvarima koje su i mene samog iznenadile. Na samom kraju, vodio sam ljude upravo kroz pomenutu meditaciju, potpuno neočekivano. Na završno pitanje “Ko sam ja?”, ljudi su došli do fenomenalnih odgovora, javljali se sa ogromnom radošću koja ih je preplavila i govorili “Čista svetlost”, “Ljubav”, “Savršeni mir”, “Praznina”... Stajao sam u čudesnom stanju zadivljenosti.

Kroz um su prostrujale reči Hu Lena “Kada si ti u Nuli, svi ostali su u Nuli.”

Na kraju, nagrađen sam neverovatnom salvom aplauza, pogledima i rečima punih topline i ljubavi.

Narednog dana održao sam radionicu koju sam samo dvanaest sati pred početak proglasio besplatnom, jer je moje srce bilo toliko puno da sam jednostavno želeo to da podelim sa što većim brojem ljudi. Posle izuzetno snažne radionice, ljudi su poželeli da plate. Bilo je to za mene božansko čudo, koje je bilo posledica savršenog spleta okolnosti.

Naime, prethodna nedelja je za mene bila u znaku poslednje lekcije apsolutno fenomenalne radionice Siniše Ubovića, u kojoj sam dozvoljavao Sebi da sijam svojim punim sjajem. Takođe, u istoj nedelji, pojavio se online program Džoa Vitalea “Probuđeni milioner”, koji mi je omogućio da konačno i u svojoj podsvesti prestanem da verujem da je novac nešto loše, da nas novac onemogućuje da se duhovno razvijamo i da dubinski poverujem da je zapravo suprotno. Jer zašto bismo govorili da je sve Ljubav, osim novca?

No sada, kada su moja uverenja bila drugačija, moj svet je prosto morao savršeno da reflektuje ono u šta ja dubinski verujem. On to radi nepogrešivo u svakom trenutku, pa ni sada nije omanuo. U skladu sa tim moja zarada od radionice koja je bila besplatna, bila je najveća od svih mojih dosadašnjih radionica! A to volim da radim svim srcem! Ali, ako verujemo u čuda, čuda se dešavaju, zar ne?

skok

Naravno, ti čarobni trenuci dođu, ali i prođu. Planine i okeani sećanja su u nama i ona čekaju da budu oslobođena. Kratko vreme provedemo u Nuli, osetimo apsolutnu ljubav, dobijemo neke savršene ideje i onda – ponovo nailazi planina sećanja. Naravno, mnogo je lakše ne prihvatiti odgovornost i kriviti druge, ali ako zaista želimo da izmenimo svoj svet, potrebno je da razumemo da je bukvalno sve što opažamo naše ogledalo. Ako želimo lepšu sliku u ogledalu – potrebno je da čistimo, čistimo i čistimo...

Voli vas, Marko!

Autor: Marko Maoduš, Follow Yout Heart Coaching Marko Maoduš

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Kako ostati motivisan i negovati motivaciju?

Deca u sadašnjem trenutku

Moć navike: Kako se osloboditi?

Život počinje izvan komforne zone

Kako najbolje organizovati sebe?

Kako da vodimo nadahnut život?

Priča o neuvredljivom čoveku

Priča o kralju i prijatelju
Živeti kao kanal Univerzuma
Kako napuniti cediljku vodom - poučna priča
Jedan od načina da rešimo svaki problem

Kako je jedan skijaški vikend postao duhovno putovanje

Još malo o ZASLUŽIVANJU