Kako da se OTVORIMO ZA ŽIVOT?

Kada pričamo o otvorenosti ili radimo na tome da se otvorimo, i oslobodimo nekih inhibicija ili stega, znači da smo zatvoreni. Zarobljeni raznim okolnostima, emocijama ili situacijama. Sami u začaranom krugu, usamljeni. Nekad tužni i povučeni, depresivni, drugi put ljuti što je život „takav“, što svi oko nas žive, a mi stojimo sa strane.

Nekad kivni na ljude koji dišu punim plućima jer mi, tako skrajnuti, uzimamo vazduh tek da bismo preživeli. Zatim stvaramo negativno polje oko sebe, svi su nam krivi, sve nam smeta, a u isto vreme osećamo krivicu jer umemo da budemo grubi ili neprijatni prema drugima. Pošto  osećaj krivice smanjuje vrednovanje sebe, povlačimo se sve više i odgurujemo ljude svojom ljutnjom i negativnom energijom. A grč raste svakog dana. Tako prođu nekad godine, pa se od prijatnih ljudi možemo pretvoriti u „ teške“.

A u stvari smo samo jako usamljeni. Ne živimo Sebe, sputani smo i zato nezadovoljni. Takvi smo svi kad smo zatvoreni. U redu je da se povučemo na kratko, kako bismo nešto proradili, ostali sami sa Sobom, potražili mir ili prikupili snagu za dalje, ali ako nam to postane manir za izbegavanje života, onda to dovodi do potpunog otuđenja od Sebe. Jer život nam je dat da bismo spoznali Sebe. I što vreme više prolazi u toj zatvorenosti, teže je naći izlaz iz vrteške u koju smo se smestili. Kako se ponovo otvoriti?

Pitajte se - Ko me zatvorio? Je l’ mi neko pretio, zaključao me i branio mi da se otvorim?

Ne. JA ZATVARAM SAMOG SEBE. Kad to osvestite, prihvatite i budite blagi prema sebi, volite sebe u svakom trenutku. Jer u suprotnom,u vrtešku ćete ubaciti i kažnjavanje sebe pa će se zatvorenost samo pojačati.

Kako se zatvaram? To dolazi postepeno. Korak po korak. Odbacijemo deo po deo sebe, ne reagujemo kako osećamo nego se sputavamo, gutamo. Bilo da su u pitanju reči, osećanja, reakcije ili talenti koje nosimo u sebi. Mi ih ignorišemo i sklonimo sa strane kao da nisu naši. Time se odričemo Sebe. Obično uz to ide – Ok, reći ću sledeći put, kad budu bolje okolnosti reći ću šta mislim, uradiću šta želim drugi put, baviću se onim čime želim kad se namesti... i sve varijante.

Prepoznaćete model, svima su poznate takve situacije. To ne znači da moramo uvek da reagujemo, ali nekad, kad ne odregujemo a u nama i dalje živi misao, znači da je trebalo i treba nešto da kažemo ili uradimo. Ono što jeste važno kod ovih situacija jeste da se izrazite slobodno ma kakav ishod bio. Jer naše je da u trenutku u kome jesmo budemo ono što jesmo. Izrazimo se i pustimo. To je onda završena priča. A kada prećutimo Sebe, mi skladištimo i zadržavamo u sebi nepotrebne stvari, koje prevrćemo po mislima, stalno im se vraćajući jer ih nismo proživeli, krivimo i ganjamo sebe što nismo bili iskreni, i onda postajemo ogorčeni jer nismo odreagovali.

Mi smo sputali Sebe. Čak kažemo - Ma nije to toliko ni bitno sad... a u stvari od malih stvari krenemo, sitnica, da bi nam se model ustalio kao uobičajen u svakoj situaciji, u kojoj se bojimo da odreagujemo. I onda ne progovaramo više.

Ne iz Sebe. Već pričamo opšta mesta, stvari koje ljudi žele da čuju, floskule koje su prihvatljive, pravdanja i izgovore. Ovde su najjači argumenti kojima opravdavamo svoje ponašanje. Racionalizacijom situacije se spasavamo od gušenja. Ubeđujući druge ljude mi ubeđujemo sebe. I kako vreme prolazi sve smo nesigurniji da progovorimo pa se rado latimo naše maske.

Pitajte se - Zašto se zatvaram?

Jako je bitno da osvestite zašto to radite. Razlozi su razni - biću odbačen, ismejan, kritikovan; nisam bitan da govorim svoje mišljenje, niko mi nije tražio mišljenje, ne znam kako će okolina reagovati, neću da talasam i najvažnije - neću da pravim NEPRIJATNU situaciju.

Svaka situacija se preživi pa i neprijatna. Uostalom, ako delate iz ljubavi, neće nastati neprijatna situacija, a iako nastane, sve se da rešiti. U korenu svakog ovog razloga stoji NESIGURNOST. U Sebe!
Postanemo nesigurni u svoje Biće, jer smo se udaljili od njega i ne damo mu više da izađe. Nesigurni smo u njegovu vrednost, kako će nas drugi videti kad ga ogolimo, mislimo da smo nedovoljni. Zato uzimamo maske gordosti, preterane samouverenosti, intelektualnog snobizma, postajemo cinični, zajedljivi, „ teški“ i sebi i drugima.

Pošto prihvatite da ste vi zatvorili Sebe, biće vam jasno da jedino vi možete i da otvorite Sebe. Niko drugi. I počnite. Polako, iz ljubavi, korak po korak. Počnite od malih stvari. Budite ono što jeste, reagujte iskreno. Ako vam se nešto ne sviđa slobodno i otvoreno recite, ako vam se nešto dopada recite. Jedostavno izražavajte ono što mislite i osećate. Kad krenete u otvaranje, budite spremni na izazove, jer život će vas izazivati jasnim ili – ili situacijama ( povući se ili živeti Sebe).

Ako vam se otme neka nekontrolisana reakcija, “neprimerena” situaciji, pustite je. Izrazite je u potpunosti, vaša je. Ona je samo dokaz da ste nešto jako dugo držali u sebi i samo je izletela. Izvinite se, objasnite, ljudi će vas razumeti. Videćete, divan je osećaj kad pobedite strah i ponovo progovorite Sebe. Osetićete kako vam raste samopouzdanje svakim danom, svakom situacijom.

I budite blagi prema sebi, dajte sebi vremena, nekad neće ići lako, ali ne odustajte. Jer, setite se, mesecima i godinama ste se zatvarali, ne možete očekivati da ćete se otvoriti za dan ili nedelju, ali vremenom će ići sve lakše. Većina vas će se začuditi posle nekog vremena - ja jesam iskreno svojom otvorenošću (a bila sam poprilično zatvorena i  to godinama) i brzinom kojom je život počeo da se dešava, i  gde su se situacije i događaju nadovezivali i proisticali jedni iz drugih.

Zato, samo iskreno i hrabro. Verujte mi, zapitaćete se posle nekog vremena - Kad sam postao ovoliko otvoren? Što je dobro! Znači da dišete Sebe punim plućima i ne stižete, živeći život, da se pitate kad, kako i zašto. Jer ste Ovde i Sada.

Autor: Danijela Vida
Fejsbuk stranica Dođi Sebi

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

DRAMSKE RADIONICE za odrasle

Izlaz iz LIMBA

Oslobađanje potisnutog JA

Ja takav?! Nemoguće!

SEMINARI & RADIONICE