Svami Satjananda - PROLAZAK kroz ZASTOR

Na određenom nivou moje prakse uvek bih se suočavao sa ogromnim zastorom kroz koji nisam mogao da prođem i nastavim dalje. Izgledalo je kao da su moja iskustva uvek završavala u ćorsokaku. Nisam znao šta da radim i tražio sam savet od mnogih ljudi.

Kada sam sreo Svami Šivanandu to je bilo prvo pitanje koje sam mu postavio.

Rekao mi je da ostanem u ašramu, da vredno radim i na taj način da se pročistim. Odmah sam počeo da radim, Čistio sam posude za kuvanje, nosio vodu iz Gange na vrh brda, donosio ugalj i drva za vatru, kucao na mašini, radio na građevini, pešačio pet milja do pijace, kupovao povrće i nosio ga natrag na glavi.

U to doba sam svakodnevno radio do devet sati uveče. A onda bih odlazio do Gange i započinjao meditaciju posle kupanja.Vežbao sam mantru, a moj unutrašnji prostor je uvek bio osvetljen.

Nije bilo nikakvih misli ili impresija, nije bilo ni prošlosti ni budućnosti. Nisam čak ni postojao, postojala je samo mantra. Sve je bilo kao neki san. Pre nego što bih postao svestan, već je bilo tri ili četiri ujutru. Nisam uopšte spavao. Tako sam živeo nekoliko meseci bez svesti o tome da ne spavam.

U Upanišadama je rečeno: "Ne spavajte noću jer noću životinje iz džungle dolaze i uništavaju sve što ste u bašti posejali tokom dana."

Šta predstavljaju ove životinje koje dolaze noću? Prva životinja je želja, druga životinja je uznemirenost, a treća životinja je privlačnost prema čulnom uživanju.

Kada sada mislim o tom periodu, sve mi to izgleda neverovatno.

Znam da nisam bio lud, ali kako sam mogao da svaku noć provodim u padmasani ne spavajući kada sam po ceo dan teško radio? Živeli smo na minimalnoj količini hrane. U ašramu je bilo samo onoliko hrane koliko je dovoljno da se utoli glad i ništa više.

Nije bilo nikakvih minerala, vitamina i proteina, ali moja fizička energija je bila toliko veličanstvena da sam mogao, ako je bilo potrebno, da trčim i sto kilometara.

Autor: Svami Satjananda
Izvor: Božidar Stavrić facebook profil