Username |
|
Lozinka |
|
Lozinka |
|
Lozinka |
|
Naziv linka: |
|
URL: |
|
Naziv: |
|
Link: |
|
Naziv: |
|
Datum: |
|
Opis: |
|
PRVI SRPSKI PORTAL ZA RAZVOJ SVESTI
Za detalje o svim vidovima oglašavanja preuzmite PDF prezentaciju ili pogledajte stranicu Marketing
U svakom trenutku možete nam pisati na novasvest@gmail.com
U podnožju Sinajske gore, leži jedna od najvećih hrišćanskih svetinja i najstariji kontinuirano naseljen manastir na svetu - Manastir Svete Katarine. Ono što retko ko zna jeste da je ovaj manastir opstao više od 1.500 godina u srcu Sinaja zahvaljujući drevnom i veoma kontroverznom sporazumu.
Sinajska gora predstavlja svetinju u sve tri avramovske vere - judaizmu, hrišćanstvu i islamu. Na njoj je navodno Mojsije dobio božje zapovesti, zbog čega se u islamu planina i naziva Mojsijeva planina.
Priča manastira Svete Katarine počinje u 4. veku kada je Carica Jelena, majka Konstantina Velikog, naložila da se na mestu gde je Mojsije naišao na takozvanu nesagoirivu kupinu sagradi kapela. Ova građevina je i danas središte i najsvetije mesto manastira.
Kada su se Rimljani povukli sa Sinaja u 4. veku, čitav region je zahvatilo bezakonje. Manastirski velikodostojnici tražili su pomoć vizantijskog cara, i tako je u 6. veku Justinijan izgradio zid oko manastira, kako bi mogao lakše da se brani od eventualnog napada. Osim toga, zidine su bile pogodne i za osiguravanje puta od Akabe do Sueca.
Samo vek posle Justinijana, nova vera pojavila se na arabljanskom poluostrvu - islam. Arapsko osvajanje dovelo je do nestanka hrišćanstva u Egiptu, a do 9. veka u manastiru je živelo samo 30 monaha.
Ipak, manastir je opstao. Kako? Odgovor je dokument na slici ispod.
Prema predanju, monasi manastira tražili su zaštitu lično od proroka Muhameda, koji je navodno posmatrao hrišćane kao braću. Muhamed je pozitivno odgovorio na zahtev i 623. godine lično je potpisao, odnosno pečatirao dokment nazvan "Muhamedov zavet".
Prema ovom sporazumu, monasi Svete Katarine bili su pošteđeni poreza i vojne službe, a muslimani u regionu bili su obavezni da brane manastir. Kako bi uzvratili istom merom, tokom perioda Fatimida, monasi su dozvolili da se krstaška crkva u okviru manastirksih zidina pretvori u džamiju.
Izvor: newsweek.rs