U čitavom UNIVERZUMU – Samo TI JESI

„Ovo telo je potrošno parče mesa, isto kao i tvoje. Kada god skandalizuješ, kritikuješ, osuđuješ nekoga ili širiš mržnju (gnev) prema nekome, budi načisto sa činjenicom da i ti bivaš uprljan/a. Tvoj unutrašnji prostor postaje đavolja radionica. Ti povređuješ sam sebe mnogo više nego osobu koju si hteo povrediti. Tvoj unutrašnji Guru, tvoja pokretačka energija, tada pati. Tvoja svest se umanjuje.

Ti dodaješ još patnje na dugi put svoje duše, dodaješ sebi živote agonije. No sa svakim činom dobrote krećeš se u suprotnom, pravom smeru. Stoga izaberi nežnost i saosećanje umesto mržnje. Ja nisam ni najmanje povređen tvojim negativnim mišljenjem o meni. Ali ti jesi. Ko još želi život ispunjen kajanjem i mržnjom? Život je vredan življenja samo ako je ispunjen srećom i ljubavlju.

Nijedan Guru ne može spasiti onoga ko sam sebe nastavlja da truje negativnostima. Bolje sprečiti nego lečiti. Živi disciplinovan i uredan život bez tračeva i negativnosti. Takav život će te sam po sebi odvesti u duhovno oslobođenje.“ (Mohanđi)

 

Um (priča u Ošovoj interpretaciji)

“Da biste se promenili važna je spremnost da prihvatite odgovornost za sve ono što radite u svom životu: bes ili radost, dobro ili loše, raj ili pakao. Kada shvatite da ste vi uzrok onoga što vam se dešava, tada je ta odgovornost osvešćena i prihvaćena – misli počinju da se menjaju. Budite otvoreni za nove mogućnosti!

Evo jedne poznate priče:

– Jedan čovek je putovao i iznenada dospeo u raj. U Indiji, koncept raja je drvo ispunjenja želja. Kad se sedne ispod tog drveta, svaka želja se trenutno ostvaruje. Nema kašnjenja, nema vremenskog razmaka između želje i ostvarivanja željenog.

Čovek je bio umoran, i legao je da spava ispod takvog drveta. Kada se probudio, osetio je veliku glad i pomislio:
– Gladan sam. Kad bi odnekud bilo malo hrane...
I odmah niotkuda pojavila se hrana. Kroz vazduh je letela, veoma ukusna hrana. On je bio toliko gladan da nije ni mislio odakle je došla (kada ste gladni, vi ne razmišljate). Odmah je počeo da jede, a hrana je bila tako ukusna…

Zatim, kada je utolio glad, pogledao je oko sebe. Sada je osetio zadovoljstvo. Pojavila mu se još jedna misao:
– Kad bi bilo još nešto i za popiti…
U raju nema zabrana, odmah se pojavilo dobro vino. Ležeći u hladu drveta spokojno pijuckajući vino, rashlađen pirkanjem povetarca, on je počeo da se pita:
– Šta se dešava? Šta se ovo događa? Možda sanjam? Da li ovde postoje neki demoni koji zbijaju šegu sa mnom?
I demoni su se pojavili. Bili su užasni, surovi i odvratni – tačno onakvi kakvim ih je zamišljao.
Zadrhtao je i pomislio:
– Sad će me ubiti…
I ubiše ga.
 

Ova priča puna je smisla. Tvoj um je to drvo ispunjenja želja, i bez obzira šta da pomisliš, pre ili kasnije to će se obistiniti. Ponekad je vremenski interval takav da si potpuno zaboravio da si to hteo, i ne možeš da pronađeš uzrok od čega je sve počelo. Ali ako pogledaš dublje, videćeš da tvoje misli stvaraju tvoj život. One stvaraju tvoj raj, one stvaraju tvoj pakao. One stvaraju tvoju patnju, one stvaraju tvoju radost. One stvaraju loše, one stvaraju dobro … svi vi ovde – ste čarobnjaci, svi vi ste tvorci svog života. Svako prede i tka čarobni sviet oko sebe … on se potom ispostavi stvaran. Pauk se sam hvata u svoju mrežu. Niko te ne muči, osim što ti mučiš samog sebe. A kada je to osvešćeno, stvari počinju da se menjaju. Tada možeš sve preokrenuti, u stanju si da pretvoriš svoj pakao u raj. Ti si odgovoran za sve.

Tada se pojavljuju nove mogućnosti: ako si spreman, možeš zaustaviti stvaranje sveta. Nema potrebe da se stvara pakao ili raj, nema potrebe ništa da se stvara. Stvaralac može da se opusti i da nestane. A nestajanje uma je meditacija.”
 

Hmm, često se uhvatim kako se iznova i iznova dam “iznenaditi” kada shvatim koliku teškoću nekima (da ne kažem mnogima) predstavlja razumevanje činjenice/istine da je naše sopstveno unutarnje “skladište pohranjenih dojmova/utisaka" (samskara) nositelj glavne i osnovne zasluge za ceo (naš) doživljaj spoljašnjeg/manifestovanog sveta/stvarnosti/života-i-življenja…

No, kada jednom shvatimo da je upravo to, ta “problematika”, bilo (i jeste) ona centralna stvar svih drevnih tajnih i mističnih učenja, koja su od strane istinskih mudraca hiljadama godina strogo držana u tajnosti i bila prenošena samo onda i samo onima koji su, svojim predanim prethodnim duhovnim samopregorom i samopročišćenjem (sadhanom), sebe na dostojan način “kvalifikovali” za njihov prijem – za tu i takvu vrstu Spo-znanja – onda biva sasvim jasno da i pored toga što onim svesnima to izgleda kao “a piece of cake”… kao savršeno jasna i očigledna činjenica, onim drugima to prosto mora biti krajnje nerazumljivo i daleko od moći uviđanja, prihvatanja i razumevanja.

Da, budući da (taj uvid) niti malo nije lako ostvariv (naprotiv!), čak i mnogi od onih koji su daleko odmakli stazom duhovnosti imaju velikog problema sa tim – i to ne zato što ga je zaista teško “usvojiti”, već zato što sama suština ljudskog uma odbija dopuštanje BILO ČEGA što se protivi svemu onom na čemu taj isti um sebe samog temelji: njegovim sopstvenim dubokim uverenjima. To je taj odbrambeni mehanizam kojim um (kao i svi mi/oni koji mu svesrdno prianjaju) štiti sebe, svoj opstanak, svoj integritet, kao i iluziju stvarnosti koju sam za sebe kreira. I upravo zato, prva i najbitnija stvar sa kojom se jedan duhovni tragalac mora izboriti na putu ka Istini, Čistoti, Jasnoći i Slobodi jeste: sopstveni EGO – sopstveni, iluzorni UM.
 

Onaj koji zagospodari UM-om, raskinuo je lance sopstvenog ropstva. No, zagospodariti um-om i nije tako teško kako se uobičajeno misli (kako nam to sam um predstavlja, kako bi nas uspešno odvratio od toga) – potrebno je, i dovoljno je, samo prestati davati mu blanko, neopozivu i bezrezervnu podršku (upravo kao što je to slučaj i sa ovim našim “ovo-zemaljskim” vlastima i vlastodršcima), i time sebi samom vratiti onaj izvorni i bogom-dani Suverenitet.

Uistinu nema druge “mudrosti” u svemu tome, ali… da bi se to ostvarilo – potrebno je mnogo, mnogo istinskog rada na sebi (sopstvenom o-svešćenju), kako bi se sa sopstvenih očiju mogao skinuti Veo koji nas razdvaja od iskustva istinske, izvorne i autentične, sopstvene Moći, Slobode, Neuslovljenosti, Nevinosti i Neumrljanosti. Tek kada se zavredi taj Blagoslov, tek tada se otkriva Istina – i tek tada se kroz direktno iskustvo potvrđuje ono čuveno: “Istina će vas osloboditi!”

Dakle (iako svestan da i dalje ima mnogih koji neće razumeti o čemu ovde dalje govorim), istina izrečena rečima jeste sledeća:

– (Spoljašnji) Svet ne postoji nezavisno od nas koji mu svedočimo. Odnosno: kad ne bi bilo nijednog živog/svesnog subjekta posmatranja u univerzumu, koji bi “primećivao” postojanje univerzuma, on svakako ne bi ni postojao… zapravo, on bi recimo možda i “bio tu”, ali da li bi tada i kome uopšte postojao!?

Znam da ovo nije ni malo lako konkretno razumeti, ali to je ipak nesumnjiva istina – posve na relaciji one popularne šaljive maksime: “Ako se nešto i dogodilo, a nema ga na facebooku, onda se zacelo nije ni desilo”. E upravo to je paradigma (temeljni obrazac) za sve iluzorne s-tvorevine unutar ovog univerzuma kao i za ceo, sam, pojavni univerzum: Ako nema koga da percipira (ili na bilo koji drugi način registrira) neki događaj, neko zbivanje – taj događaj se, zacelo NIJE NI DESIO. Sve ovo znači samo jedno: SVESNI SUBJEKT je NEIZOSTAVNI i NEZAOBILAZNI ČINILAC postojanja Univerzuma! (a što je oficijelna nauka još odavno “odškrinula” nadaleko poznatim “Eksperimentom s dvostrukim prorezom”).

I sve to nije niti malo slučajno, jer upravo (Vrhovni) Svesni Subjekt jeste Onaj koji Svedoči Svemu-Što-Jeste – s jedne strane izvan (transcendentan) postojanja, a s druge istovremeno kroz i posredstvom svega što postoji (ukljujući tu i nas same). Ali ne samo što Svedoči, nego je ta moć “fokusirane svesti/svesnosti” tolika da tim svedočenjem istovremeno i Stvara/Kreira sav taj “fluidni” svet/stvarnost kojem i svedoči!

Razumevši (o-svestivši!) tu činjenicu, napokon otvaramo svoju svest za jasan uvid u istinu: Kada negde uputiš svoj pogled (svoju svesnost), i vidiš/percipiraš recimo lepotu, neka ti bude jasno da ta lepota nije nešto nezavisno i razdvojeno od tvoje sopstvene svesti, već da je ona TU samo i jedino zato što si i ti TU – drugačije ni nje ne bi bilo (jer si joj TI SAM uzrok – samim svojim postojanjem).

Isto tako, kada/ako gde god pogledaš oko sebe vidiš samo tamu, zlo i nečistoće, neka ti bude posve jasno da je (i) ono tu samo zato što si i ti sam tu – i to samo iz jednog jasnog razloga (iako nejasnog i nerazumljivog tom tvom racionalnom umu – egu): jer si TI SAM TAJ koji (iz nespoznatih, nesvesnih dubina svoje sopstvene “zatamnjene” svesti) generiraš njihovo postojanje unutar ove aktualne realnosti! I ista stvar/princip/obrazac važi kako za naš unutarnji, subjektivni svet, tako i za onaj objektivni: svemu smo uzrok mi sami – kako na lokalnoj tako i na globalnoj, kolektivnoj razini.

Oni koji odbijaju razumeti suštinu ove kosmičke zakonitosti, bazirajući svoj fokus (isključivo!) na spoljašnje uzroke svog pojavnog sveta/stvarnosti, nedvosmisleno čine tri kardinalne greške po sebe i svoju sopstvenu sudbinu:

1. Sebe samoga odsecaju od izvora Moći kreacije, kojom bi jedino i mogli doneti/kreirati istinsku promenu, za kojom i sami toliko žude;

2. Ne samo što time sebe odsecaju od te Moći, nego time moć predaju (“kovertiraju”) upravo onoj sili protiv koje se žele (iz)boriti, a koja, uzgred, ne bi ni bila “Sila” da joj tu Moć nismo u svojoj nesvesnosti predali – a što dalje samo znači da smo upravo mi sami ti koji hranimo iluziju, koje bez te “hrane” ustvari ne bi ni bilo; i

3. Preuzimanje na sebe oreola “žrtve”, a koje je generalno samo posledica našeg tetošenja sopstvenog ega (sopstvene mizerije, licemerne jadikovke nad sopstvenom, umišljenom, slabošću i nemoći), samo još više, i sve više – hrani naše pogubno odricanje-od-odgovornosti za (celokupno) sopstveno Postojanje (život/svet/realnost/sudbinu).

Stoga stvar je ovde, prosto, samo u sledećem: U onoj meri u kojoj prihvatamo sopstvenu Odgovornost, u toj istoj meri o-stvarujemo (“daje nam se”) i pristup Moći: da budemo/jesmo i Kreatori sopstvene sudbine.

Nema Odgovornosti – nema Slobode i nema moći Kreacije! Sami vršimo Izbor.

Preuzimanje (svesne) odgovornosti, stoga, jeste jedini put oslobođenja; i to ne zato što mi, eto, sada nešto “pristajemo preuzeti na sebe”, već zato što jedino to jeste put ISTINE – put OSVEŠĆENJA ISTINE: da mi, i jedino mi, uvek i oduvek – JESMO zaslužni/odgovorni za celokupno svoje Postojanje (Život/Svet/Realnost/Sudbinu)!

Pa, “ko” drugi bi i bio (ili trebao biti) za to odgovoran – ako, već, u celom univerzumu postoji “samo” Jedan Svesni Subjekt… Jedna Svest Univerzuma… Jedna Jedinstvena DUŠA/BIĆE UNIVERZUMA: Izvor, Temelj i Potpora Celokupnog Postojanja!

Oni koji uobražavaju “odvojenost”, u velikom, velikom su problemu, jer negujući svoju duboku nesvesnost istine, automatski hrane i podržavaju iluziju, koja povratno  još više hrani tu istu nesvesnost – i time je pakleni krug …krug našeg hrčkovog kaveza, zaključan gvozdenim lancima sa “sedam katanaca”; a oni sami, u dubokom tamnom bezdanu svog sopstvenog nesvesnog, posve neodgovorno i lakomisleno, odbacili su i tragično zaturili ključeve tih okova.

 

S' beskrajnom Ljubavlju u toku, i u Njenu/Njegovu Slavu,
Autor: Alakh Niranjan

www.novasvest.com

SEMINARI & RADIONICE