Put RATNIKA i pomeranje SKUPNE TAČKE PERCEPCIJE

Proširiti percepciju jednostavno znači biti osposobljen za percepciju većeg dometa, percepciju većeg područja od onoga što je naša svakodnevnica.
U to spada posmatranje našeg okruženja kao toka energije, umesto gledanja sveta predmeta, pristup "kolektivno nesvesnom", pristup drugim realnostima i svestima, fokusiranje na vreme i mesto koji se ne podudaraju sa sada i ovde itd. Mogućnosti su beskrajne!

Međutim, dok ne ovladamo osnovnim tehnikama, ovo su za nas samo "Priče o moći" - što je i naslov jedne od Kastanedinih knjiga.

Kod Tolteka se sve tehnike svode na jedan zajednički imenitelj - POMERITI SKUPNU TAČKU!

Stanje naše ličnosti iz koga je moguće vršiti pomeranje skupne tačke, opisuje se kao FLUIDNOST. Sama reč asocira na nešto što je u stanju da menja oblik, što je dinamično i na neki način neuhvatljivo.

Pomeranje skupne tačke zavisi od dostizanja stanja unutrašnje tišine (prekida unutrašnjeg dijaloga), kada skupna tačka postaje slobodna od okova svakodnevne percepcije. Takođe, da bi dostigli stanje unutrašnje tišine i da bi pomeranje skupne tačke bilo moguće, potrebna nam je sva raspoloživa energija!

Ovo se rešava praktikovanjem magičnih pokreta, gde dobijamo na raspolaganje ekstra količinu energije koju posedujemo u okviru našeg svetlećeg jajeta, ali koja nam nije dostupna. Istovremeno, magični pokreti blokiraju unutrašnji dijalog i mi polako akumuliramo sposobnost održavanja unutrašnje tišine.

Ali da bi voljno i maksimalno iskoristili potencijal koji posedujemo, poželjno je kombinovati magične pokrete sa još nekim tehnikama, koje su osmišljene da nas dovedu u stanje koje se naziva fluidnost.

Zamislite sada da sedite u autu, upalili ste motor, ubacili u brzinu, dajete gas i otpuštate kvačilo, ali auto se ne pomera! Dodajete još gasa, motor već urla, ali vi se ne pomerate - uuups, zaboravili ste da oslobodite ručnu kočnicu!

Naša krutost, što je suprotno od fluidnosti, je naša ručna kočnica. Krutost je naš konstatni napor da održimo skupnu tačku u istoj poziciji, krutost je nesposobnost našeg ega da se promeni.
Motor koji urla je nabijanje energije praktikovanjem magičnih pokreta, ali auto, tj. naša skupna tačka se ne pomera ako se ne oslobodimo naše krutosti i postanemo fluidni.

Da bi razumeli stanje fluidnosti, do koga moramo doći ako želimo da pomerimo skupnu tačku, moramo da analiziramo naše sadašnje, svakodnevno stanje, koje se opisuje i kao krutost, nepromenljivost, dakle analiziraćemo našu ručnu kočnicu:

Ranije smo rekli da tokom života energija odlazi iz naših energetskih centara tela prema površini svetlećeg jajeta i tamo se gomila u vidu kore. Na početku života, kao deca, imamo svu našu energiju na raspolaganju. Takođe, kod dece često dolazi do spontanog pomeranja skupne tačke, pa imamo njihove priče o čudnim bićima koje vide, putovanjima dok sanjaju itd. Socijalizacijom i stvaranjem navika mi polako, dok odrastamo, naučimo da držimo skupnu tačku dobro fiksiranu u jednoj poziciji - tačno onoj koju upotrebljavaju sva ljudska bića. Drugim rečima, mi gradimo svoje "ja", tako što svu raspoloživu energiju trošimo na održavanje pozicije skupne tačke.

svetlost

Tolteci kažu da smo mi bića inventara i navika. Putem unutrašnjeg dijaloga, mi neprestano vršimo klasifikaciju onoga što opažamo u svojoj okolini - razvrstavamo na korisno, jestivo, opasno itd. Takođe, ponavljamo sve ono što se pokazuje kao delotvorno - u odnosu sa ljudima i okolinom polako gradimo jedan model ponašanja i akcija koji nam se, na osnovu probe i greške, pokazao najefikasniji.

Na kraju tog procesa, dobijamo "ličnost", ego. To je način na koji mi uspevamo da od sirove energije, kojoj je data sposobnost percepcije, napravimo perfektnu mašinu za skupljanje iskustava koja, posle smrti, postaju deo Orla, beskonačnog.

Tokom procesa odrastanja, fokusirajući se neprestano na naš inventar koji se stalno uvećava i učvrščujući navike i repetitivne akcije za koje smo utvrdili da su korisne za svakodnevni život, u potpunosti zaboravljamo da smo prvenstveno energetska bića. Takođe zaboravljamo i da, kao energetska bića, imamo veće sposobnosti percepcije i polje delovanja u odnosu na naš svakodnevni način postojanja!

Ego, ličnost, ja, mora da postoji jer to je nešto bez čega ne možemo da preživimo u materijalnom svetu. Problem nastaje kada ego, umesto da bude naš čuvar i zaštitnik, postane naš tamničar, ljubomoran na bilo šta što nije pod njegovom kontrolom. Pri tome, on nemilosrdno troši svu raspoloživu energiju na održavanje sopstvene predstave o sebi, što se još naziva i "sopstvena važnost".

Ego možemo zamisliti i kao direktora državnog preduzeća. Bez nekoga na čelu preduzeća, posao ne može da se obavlja, odluke ne mogu da se donose. On može biti koristan, dobro obavljati svoju funkciju i pametno raspolagati sa resursima koji su mu stavljeni na raspolaganje. Tada dolazi do vidljivog napredka.
Ali, isto tako može biti i rasipnik bez rezultata, opsednut sopstvenom važnošću, kome je najvažnije da bude hvaljen i okružen laskavcima.

Proces kojim dovodimo naš ego u stanje fluidnosti, mora biti harmoničan. Ego nam je neophodan i lako je ranjiv, te se sa njim mora oprezno postupati.

Da bi došli do stanja fluidnosti, Tolteci su osmislili tzv. PUT RATNIKA - kao skup tehnika čiji je krajnji cilj da nas dovede u stanje maksimalne energetske efikasnosti, kao i da pripremi našu skupnu tačku za pomeranje.

Autori: Darko i Jasmina Delalle, www.alef.rs

POVEZANI TEKSTOVI:

Šta je TENSEGRITI i čemu služe MAGIČNI POKRETI drevnih Tolteka?

Koje su mogućnosti LJUDSKE PERCEPCIJE prema znanju drevnih TOLTEKA?

MAGIČNI POKRETI - Carlos Castaneda - PRAKTIKE drevnih TOLTEKA - jednodnevni seminar