Maslačak i suncokret ~ POUČNA PRIČA

Na jednoj njivi, među zasađenim suncokretima, slučajno i vetrom nošeno zalutalo je i seme maslačka. Niklo je uz jedan već poodrasli suncokret, i dok je raslo, držalo se za njegovo stablo.

Suncokretu se dopao maslačak i štitio ga je, danju od prejakog sunca, noću od hladnoće, a u zoru je dopuštao da se orosi svežinom jutra kako bi rastao. Žuta glavica pojavi se i na stabljici maslačka. Suncokret i maslačak izgledali su nekako slično.

- Hej, odakle ti ovde, ko si ti? - povika jedan drugi suncokret i svi usmeriše svoje žute glave sa već zrelim semenkama ka maslačku.
- Ja sam isti kao i vi, samo mi treba vremena da porastem - odgovori maslačak.
- Imam žutu glavu i okrećem je ka Suncu kako bih rastao.
- Ne, ti nisi kao mi - nadvi se ka njemu svojom stabljikom drugi suncokret od preko puta - nemaš semenke kao mi, nisi ni lep - dodade drugi - i niko te nije zasadio kao nas - povika suncokret iz zadnjeg reda.

- Odlazi - povikaše svi u glas - kradeš nam hranu. Ovo je privatni posed. Reći ćemo da te počupaju.
Svi su negodovali. Maslačak se pribi uz svoj suncokret.

- Ja ću te štititi, ne plaši se - šapnu mu njegov prijatelj.
Osvanu još jedno toplo letnje jutro. Maslačak sanjivo pogleda u svoj suncokret koji se nadvi nad njim, kao samo njegovo Sunce.

- Dobro jutro maleni.
- Dobro jutro - odgovori maslačak sa puno nežnosti i zahvalnosti.
- Drago mi je što postojiš - reče suncokret.
- Velika je sreća živeti u tvojoj senci. Želeo sam da budem kao ti, ali sada više ne želim. Iako si velik, tvoja savitljivost pronalazi me u podnožju korena. Sreća je imati tebe za prijatelja. Iako sam mali, uspinjem se ka tebi, prijatelju moj.
- Dok nas vetrovi ne oduvaju - dodade suncokret.