Najsmelija i NAJRADIKALNIJA TEORIJA o REINKARNACIJI

Verovatno do sada najsmelija i najradikalnija teorija sa kojom sam se susreo u životu, a verovatno i ona koja je najbliža istini o suštini našeg postojanja, prilično je apstraktna i teško dokučiva ljudskom umu.

Ipak, skrojena je tako da omogućava stanovito razumevanje iz perspektive ljudskog ega, iz koje najčešće i pokušavamo da tumačimo stvarnost oko nas. Ko to kosmičko ustrojstvo uspe apstraktno da uobliči, momentalno će uvideti da sva duhovna učenja i većina religijskih postulata govore upravo o tome, tipa: “Ne poželi ništa tuđe” , “Ne ubij ” ili “Pomozi bližnjemu svom”. Ali zašto?

Većina ljudi već ima neku predstavu o teoriji reinkarnacije, po kojoj se naša duša ili neki duhovni entitet konstantno ponovo reinkarnira u različitim životnim formama kroz vreme, u skladu sa zakonima karme. Većina učenja Dalekog istoka smatra da se ovaj ciklus može prekinuti i zauvek izbaviti iz patnje ljudskog postojanja. Kada ljudi danas pomisle na reinkarnaciju, verovali u nju ili ne, zamišljaju je kao vremenski linearan proces.

Ono što je radikalno u teoriji koju ću pokušati da izložim, je što prati misao da je ljudsko poimanje vremena, koje delimo na sadašnjost, prošlost i budućnost, obična varka uma. Vreme je beskonačno sada. To je prvi teži zalogaj za pojmiti. Dalje, ova teorija ideju reinkarnacije potom primenjuje na to nelinearno vreme, tj. ovo SADA.

To znači da naše višestruke inkarnacije žive istovremeno. Da su svi ti naši različiti životi upravo sada, tu.

Ne postoji konačan broj inkarnacija, on je beskonačan, pa su shodno tome, i svi ljudi oko nas, takođe naše sopstvene inkarnacije.

MI, samo u DRUGOM ŽIVOTU.

Naša majka, otac, deca, prijatelji, prolaznici na ulici, sva bića. Sve smo to mi, ali živimo neki drugi život. Ideja da je osoba ispred nas NEKO DRUGI, je obmana ega.

Ako uspete da prihvatite ideju da je osoba ispred vas takođe VI, samo u drugom životu, a ovo je najteži zalogaj za naš primitivni um, jer ruši ego ideju identiteta, onda ćete se i prema njoj odnositi identično kao i prema sebi. Nećete joj želeti zlo kao što ga ne želite sebi.

Želećete joj svako dobro kao što ga želite sebi. Želećete dobro svim drugim ljudima, kakvi god oni bili, jer svi su oni VI. I oni slabi, i jaki, i dobri, i zli, i mudri, i glupi, i veseli i tužni, i svi su oni isti kao što biste bili i vi da ste rođeni i živeli pod takvim okolnostima, da ste rođeni u NJIHOVOM ŽIVOTU, kao što ustvari i jeste, samo što to možete da uvidite jedino iz ovog.

Ideja ovog ustrojstva svesti je način na koji Bog ili Apsolut spoznaje samog sebe. Na to se misli kada se kaže da je Bog u vama, u svima i svugde. Da ste vi jedno zrnce Boga, kao i vaš komšija, pas, i triilijarde biliona drugih, beskonačno mnogo drugih zrnaca svesti koja sva skupa čine Božansku svest.

Ovo stanje svesti karakteriše sve ljude koji se smatraju prosvetljenima. Koji su to stanje dostigli jer su prevazišli ego i time svoju svest stopili sa božanskom. Sva duhovna učenja teže ka tome. Stanju ljubavi prema svim drugim bićima. Rastapanju u Božanskoj svesti, koja je čista ljubav, najjača sila univerzuma.

Da bi čoveku koji misli i dela iz ega, a to smo uglavnom svi, to nekako bilo shvatljivo, dobro je da prihvati ovu teoriju, makar i bez razumevanja. Da kad ide ulicom i vidi prosjaka bez noge na pločniku, ne okrene glavu, već pomisli “Au brate, u OVOM životu sam se baš sjebo, daj SEBI da pomognem malo.”





Autor: Danko Lara Radić

SEMINARI & RADIONICE