Ja VREME

Ja sam Vreme. Ljudi vekovima pokušavaju da me shvate, neki i da me uhvate. Veliki filosofi i naučnici kroz istoriju pišu, izučavaju, pakuju me u kratke ili duge rečenice koje nazivaju definicijama. Nekad to rade spretno, pa izgledam pametno tako upakovano, nekad smešno.

U modernom životu ljudi ne razmišljaju o vremenu. Oni su me zarobili u skupocene ili jeftine satove koje nose na ruci. Satovi kao njihova produžena srca nastavljaju da kucaju ubrzavajući puls.

Moderan čovek svuda kasni. Oni revnosni, trče, žure, trube iz automobila, nerviraju se, njihov uznemireni puls ubrzava me, pa onda ja Vreme, pomahnitalo guram kazaljke, koje opet, kao dva maratonca, prestižu jedan drugog i tako u krug.

Kad nestane žurbe, ja se smirim i usporim, ali na žalost, mnogi nisu saznali za ovu moju osobinu.
Misle kako nije u njihovoj moći da me uspore, a jeste.

JA SAM PRODUŽENA RUKA SRCA I UVEK KUCAM U NJEGOVOM RITMU!

Autor: Slađana Stojković Pavlović, www.sladja.me

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Hrast i žalosna vrba - poučna priča

Slavuj, svraka i odbegli papagaj - poučna priča

Maslačak i suncokret ~ POUČNA PRIČA

Ja VREME

Ja ŽIVOT

Ja sam TI ~ dijalog duboke SPOZNAJE

Čuj me, ja sam TVOJA SAVEST!

Poziv na IGRU