Leonardo da Vinči ~ Priča o TAJNI ŽIVOTA

Mrav i zrno žita

Zrno žita, ostavši samo u polju nakon žetve, čekalo je kišu da bi se ponovno sakrilo pod grumenjem. Mrav ga ugleda, natovari ga na sebe i s velikom se mukom uputi prema mravinjaku. Hodao je i hodao, i izgledalo je da zrno žita postaje sve teže na leđima umornog mrava.

"Zašto me ne ostaviš?", upita zrno žita.

Mrav odgovori:
"Ako te ostavim, nećemo imati zalihe za zimu. Mi smo brojni, a svako od nas mora doneti u ostavu hrane što više može."
"Ali ja nisam stvoreno samo zato da me pojedu", nastavi zrno žita. "Ja sam seme puno života, a moja svrha je da iz mene nikne biljka. Slušaj me, dragi mrave: sklopimo pogodbu."

Mrav, zadovoljan što može da se malo odmori, odloži zrno žita i upita:

"Kakvu pogodbu?"
"Ako me ostaviš u polju", reče zrno žita, "i odustaneš od namere da me poneseš u mravinjak, ja ću ti za godinu dana vratiti stotinu ovakvih zrna, kakvo sam samo."

Mrav ga pogleda sa nevericom.

"Da, dragi mrave. Veruj ovome što ti kažem. Ako se danas odrekneš mene, daću ti stotinu puta sebe, pokloniću ti stotinu zrna žita za tvoj mravinjak."

Mrav pomisli: Sto zrna u zamenu za jedno - ala je to neobično!

"A kako ćeš to učiniti?", upita.
"To je tajna", odgovori zrno. "To je tajna života. Iskopaj malu rupu, zakopaj me u nju, i vrati se za godinu dana."

Mrav učini tako. Vrati se nakon godinu dana. Zrno žita održalo je obećanje.