Živeti sa vizijom - Vladimir Madić

Svako od nas ima određenu misiju i svrhu koju treba da dokuči i ispuni. Neki smatraju da je čitav čovekov život, u stvari, traganje za sopstvenom svrhom i smislom postojanja. Impuls za spoznajom koji odzvanja u dubini svačijeg bića često biva ugušen i potisnut usled društvenih i ličnih igara u koje smo se upleli, a sve što je potrebno da bi ga otkrili  je da samo malo više slušamo sebe. Imajući u vidu današnji tempo života, brzinu protoka informacija i radne navike nastale usled novog društvenog organizovanja, postaje više nego očigledno da je broj ljudi koji slušaju sebe i svoje unutrašnje biće veoma mali.  Međutim, uvek postoje oni koji se nisu plašili da otkriju svoju misiju i koji su našli dovoljno snage i vremena da je sprovedu u delo.
 
Misija Vladimira Madića oduvek je bila da širi svetlost i otkriva znanje drugima.
Kada je u svojoj dvadeset drugoj godini odlučio da osnuje izdavačku kuću koja bi objavljivala knjige iz oblasti ezoterije, spiritualnosti i duhovnosti, sigurno nije ni slutio kakvu ulogu će preuzeti na sebe u vremenima koja su dolazila. Objavljivanje knjiga čiji sadržaj je bio nepoznanica za većinu stanovništva Jugoslavije sa kraja osamdesetih i početka devedesetih,  bio je samo delić mnogo većeg, nevidljivog plana čiji  je konačni cilj izdizanje svesti naroda iz perioda mraka u vreme svetlosti.

Izdavačka kuća “Ezoterija” stoji kao pečat Vladimira Madića, čoveka koji je imao viziju i hrabrost da je sledi. Iako ga uglavnom povezuju sa brendom koji je stvorio, Vladimir je mnogo više od mudrog poslovnog čoveka. On je prevashodno duhovnjak, osoba otvorena za više sfere postojanja i znalac mnogih spiritualnih tajni. Kao i svako ko se ozbiljno bavio radom na sebi i sledio svoj put spoznaje, tako je i on otkrio Istinu i sada je u stanju da je živi. O svojoj spiritualnoj stazi Vladimir kaže:

“Moj put individuacije i traženja sebe išao je veoma klasično, kako to obično i ide kod ljudi - od književnosti preko filozofije, religije i duhovnosti, do ezoterije. Počelo je osamdesetih godina sa mojim uključivanjem u tadašnju “živu” jugoslovensku duhovnu scenu koju je na neki način vodio Živorad Mihajlović Slavinski. Tada je bilo jako puno intenziva prosvetljenja, neki kažu da je čak oko 10 000 ljudi prošlo kroz njih. Bilo je to vreme velikog duhovnog oslobođenja zemlje, razni sistemi rada na sebi su se pojavili iz svih svetskih tradicija. Ja sam se bavio raznim sistemima, jedno vreme i zapadnim hermetizmom, ali sam vrlo brzo protrčao kroz sve to, dok najzad nisam upoznao učenje Meher Babe i u njemu spoznao vrhunac svega za čim sam tragao.”
 

Ostvaren čovek se prepoznaje po tome što je uspeo da razvije sve nivoe svoga bića. Da bi do uspešnog razvoja došlo, potrebno je posedovati određene kvalitete i hrabrost da se ti kvaliteti iskoriste. Vizionarstvo nema mnogo efekta, ako ne postoji konkretna akcija. Iako veoma mlad, uvideo je nešto što je mnogima pre njega promicalo.

“Uprkos jakoj duhovnoj praksi koja je u to vreme postojala, brojnim kursevima i grupnom radu, primetio sam da ne postoji izdavačka kuća koja bi prenosila sve svetske duhovne tradicije Istoka i Zapada, od drevnih do sadašnjih. Videvši šta sve postoji napisano na engleskom jeziku, odlučili smo da napravimo tako nešto i kod nas. Sve je u početku bilo spontano, neplanirano i stihijski, ali sam kasnije shvatio da je to bila moja prosvetiteljska misija u ovoj zemlji. “

U razgovoru sa Vladimirom Madićem, prvo što postane očigledno je da njega zanima jedan novi svet, viša sfera delovanja i razmišljanja i prevazilaženje ustajalih obrazaca. Svakom svojom rečenicom on iskazuje da postoji nešto više od onoga što možemo trenutno videti i da suptilnom usmerenošću na tu Apsolutnu nevidljivu silu možemo postati njen deo.
 

“Ja uvek volim da ispričam jednu priču, vrlo je kratka:
Došao je učenik kod učitelja i upitao ga: “O učitelju kada ću dostići Bogoostvarenje, naporno meditiram svaki dan?”
Učitelj mu odgovori: “Za pedeset godina.”
“Tek tada?”, reče učenik i uvređeno ode.
Isti taj učitelj dođe do svog drugog učenika koji je srećan u svojoj praksi marljivo radio i učenik ga upita: “O učitelju, kada ću dostići Bogoostvarenje?”
“Kroz pedeset života”, odgovori učitelj.
“Tako brzo?”, reče učenik i tada mu je učitelj podario prosvetljenje.

To je upravo nauk današnjem instant i brzom svetu jer duhovna staza ljudskog bića traje kroz mnoge živote.

Za sebe mogu da kažem da sam imao sreću, ili karmu da dođem sa unutrašnjom sposobnošću da razdvojim bitno od nebitnog. Uvek sam znao da kroz prašumu materijalnog i nebitnog krčim put ka onom što je bitno. Kao Škorpija - Devica nosim faustovsku dvojnost i svestan sam da moram ukrotiti i preobraziti svoju nižu prirodu kako bih se usmerio na duhovne visine. Jedan od problema koje imam je što želim da vodim pet života  u jednom, od duhovnog puta, umetničkog puta, do života poslovnog i porodičnog čoveka i svetskog putnika. Veliki sam idealista i za mene je ljubav osnovni duhovni pravac. Ljubav prema voljenoj ženi za mene je isto što i ljubav prema Bogu. “

Učenje koje je ostavilo najjači utisak na Vladimira i čiji put odavno sledi je učenje Meher Babe, poslednjeg Avatara koji se rodio na Zemlji.  Do sada nedovoljno shvaćeno, Meher Babino učenje i njegov dolazak imaju samo jednu poruku: Buđenje svesti čovečanstva. Vladimir je izgleda i u tom pogledu otišao ispred svog vremena, jer prema predanju, Avatar biva shvaćen i prihvaćen od strane svih ljudi tek nekoliko stotina godina posle svog dolaska. Ko god je imao priliku da pročita neku od knjiga Meher Babe, sigurno je dobio odgovor na večna pitanja koja su usađena u svakog od nas. To je zaista velika istina i ostaje nam samo da se nadamo da će sve veći broj ljudi upoznati njegovo učenje.

“Sa učenjem Meher Babe susreo sam se kada sam pročitao njegovu najbitniju knjigu “Bog govori”, 1991. godine. On je u njoj opisao put evolucije, involucije i Bogoostvarenja. Čitajući je shvatio sam da tako nešto može napisati samo pravi Avatar i da je u pitanju najuzvišeniji duhovni put. Put Avatara, put Savršenih učitelja na našoj planeti je najsavršeniji put i najdirektnija staza ka Bogoostvarenju.  Zadatak čovečanstva u ovim vremenima je da se kolektivno izdigne na viši duhovni nivo od materije i razuma, ka intuiciji. Zid između svesnog i nesvesnog je potrebno razbiti, jer to je upravo zid između života i smrti. Mi smo previše uronjeni u materiju i zbog tog zida koji nas razdvaja od viših sfera imamo strah od smrti.
Smisao čitavog postojanja i Univerzuma je razvoj svesti. Bog je bio beskrajni okean nesvestan sopstvenog postojanja. Prvi poriv za spoznavanjem samog sebe stvorio je prvi mali talas u okeanu koji je dalje stvorio pitanje - Ko sam ja?
Kao posledica želje za tom spoznajom, prva kap se odvojila iz tog okeana i krenula u stvaranje, u emanacije. Tako je došlo do stvaranja svetova i tako se pokrenuo proces evolucije. Čitav proces evolucije ima za osnovni cilj stvaranje i razvoj svesti.  U formi čoveka mi imamo najrazvijeniju svest, ali smo zaboravili svoje Božansko poreklo. Upravo je cilj duhovne staze da se potpuno svesni vratimo Bogu, da se kap vrati okeanu iz kog je potekla i da na prapočetno pitanje: “Ko sam ja?” , da odgovor: “Ja sam Bog”.”

Vreme intenzivnih promena i spoznaja na svim nivoima je upravo pred nama. Sve se odvija pred našim očima, brzo i snažno, a svet se ponaša kao da je došao na neku imaginarnu ivicu. Priroda demonstrira svoju snagu, kao da se želi ponovo objaviti i pokazati svoje prisustvo ljudima koji su odavno zaboravili na nju. Čovečanstvo ključa i polako dolazi do prelomne tačke gde će morati, htelo to ili ne, da se susretne sa svojom kolektivnom svešću. Ogromna odgovornost leži pred ljudima i samo iskrena i nepokolebljiva vera u dobrotu ljudske duše može biti ispravan put.

“Živimo u prelomnim trenucima. Prema nekim istraživanjima u fizici, svemir u ovim trenucima prestaje da se širi i počinje da se skuplja. Sada je prilika da najbrže napredujemo, jer se i vreme ubrzalo,  a to je najbolje činiti kroz pomaganje drugima. Planeta je prenaseljena upravo zbog ogromnog broja duša iz celog Univerzuma koje žele da prisustvuju događajima koji se sada odvijaju na Zemlji i ključnom trenutku kada će se osloboditi energija koja će izdići čovečanstvo na nov nivo. Kroz globalizaciju sve duhovne tradicije se ujedinjuju, prožimaju i sva drevna znanja se bude, jer kako neki smatraju, nalazimo se na kraju istorije. “, kaže Vladimir Madić.


 

Meher Baba (25. februar, 1894 do 31. januar, 1969) je indijski mistik i duhovni učitelj koji je javno objavio svetu 1954. godine da je Avatar našeg doba.  Od 1925. godine uspostavio je zavet ćutanja i nije ga prekinuo do kraja svog života. Sa svojim učenicima komunicirao je uz pomoć table sa ispisanim alfabetom. Poznat je po tome što je tvrdio da nije došao da uči ljude, već da ih probudi.

Učenje Meher Babe još uvek nije mnogo rašireno po svetu, pa tako ni kod nas u zemlji. Prema predanju, kada se pojavi Avatar, on oko sebe prvo okuplja mali broj ljudi koji su karmički vezani za njega. Njegova uloga na planeti je da pokaže koji su naši potencijali i da je moguće za čoveka da postigne Bogoostvarenje. Ljudska priroda je takva da se plaši slobode, jer ego stvara odbrambeni mehanizam kako ne bi bio uništen. Zbog toga Avatari nisu shvaćeni za vreme svog života, već tek mnogo godina kasnije.

Milan Bojić za magazin Sensa

SEMINARI & RADIONICE