Od svih neprijatelja ljudske SVESTI, PONOS i TAŠTINA su najgori!

Od ovih šest neprijatelja ljudske svesti, taština se može smatrati najgorom. Ona je umišljenost, bahatost, drskost, pojačani egoizam. Ponos egzistira u dualnosti, podeljenosti, konfliktima.

Od svih vrsta ponosa, najgori je ponos na učenost. Zašto? Jer tada je osoba zaokupljena umom, spoljašnošću, ambicijama, stalnim delovanjem i tada često nedostaje osećaj srca, ljubav.
Intelekt ponosnog čoveka radi na abnormalan način, te takav čovek živi daleko od Istine ili Boga.

Uobičajena manifestacija ponosa su razna razmetanja u društvu, bilo pojedinaca ili grupa, čak i celog određenog društva vođenim moćima i uticajima svog ega.

Sve dok postoji ego, u njegovoj je pozadini dvojnost (“ja” sam bolji). Ponos, u odnosu na ego, dovodi do odvojenosti, i stvara misli koje uzrokuju povrede, opet izazvane egom drugih osoba.
Sebstvo, ono što mi jesmo, ne pripada našim roditeljima, religiji, domovini, zemlji, ne pripada ni nama. Atma je totalno slobodna — ona jeste. Ne zavisi ni od čega, ne pripada nikome, jednostavno jeste.

Bilo koja osobina neke stvari menja se shodno posmatraču.

Um je samo vrsta mosta s kojim su dvojnosti neminovne. Vreme, prostor i objekti postoje samo kao kategorije individualne svesti. Ako nema individualne svesti, onda nema ni prostora, ni vremena ni objekata i obrnuto.