Poruka koja je PROTRESLA REGION ~ Hitan APEL da se PROBUDITE!

U decembru 2011. svet se srušio. Otišlo je sve što sam želeo i što sam želeo da budem. Ne volim decembar, ni zimu. Odnela mi je oca i nikad ga nije vratila. On je imao 44. Bio mi je sve, a nikad mu to nisam rekao i nikad to sebi neću oprostiti. Ostao sam u kući sa tri žene, njegovom majkom, mojom majkom i mojom sestrom. Mama je imala 38, sestra 14.

Mesecima sam bio sve u toj porodici, unuk, brat, sin. Domaćin koji je pekao kafe. Svaki dan pravio ručak i večeru. I istu bacao, jer nisu jele, nisu mogle od muke i tuge. Bio sam i onaj koji mesecima nije spavao, jer sam brisao tuđe suze, a zaplakao nikad nisam. A sve vreme sam bio i učenik, odličan u gimnaziji.

Deset dana nakon te noći u decembru, sestra je jedva preživela operaciju creva, jednu, pa drugu, pa treću. Doktori su se igrali s njom, rezali je kako su hteli, a svaku grešku bi ispravljali novim rezanjem. Opet nisam plakao.
Godinu dana nakon kobnog decembra, imao sam 18. Ista bolnica, nova dijagnoza. Sada mama. Bolest od tri slova. Nemaš oca, a sad nećeš imati ni majku - svaku večer ista noćna mora, ista briga i patnja. Opet plakao nisam. Plakala je sestra, ne možemo oboje.
 
Godinu dana niko nije radio, a svi smo imali potrebe, ne znam šta sam jeo i od čega sam živeo, ali nikad nisam odustao.
 
Danas imam 23. Radim od 18. Imam pet godina radnog iskustva, radim ono što volim i smejem se dok idem na posao. A nikad nisam imao nekoga da mi bude vetar u leđa ili da me usmeri.
Moja sestra ima 21, najlepša je na svetu i ima dva posla, prošle sedmice mi je pozajmila neke pare, hitno mi bilo. A moja mama je danas bucka, koja je ponovo u belom i najomiljeniji farmaceut u gradu na Neretvi.
 

 
Ne pišem ovo kako bih pucao na nečiju sentimentalnost. Danas mi sažaljenje ne treba, živim svoje snove. Pišem ovo jer mi je dosta koliko se žalite i koliko vam smeta sve što vam se dešava. Puni ste negativnosti i prazni ste. Niko od nas nije imao sjajne živote. Bili smo i tužni i mrtvi, pa opet živi, i gladni, pa opet siti.

Uzmite život u svoje ruke i protresite ga. Zgrabite šansu i volite tlo kojim hodate, vaše je. Nije ovo motivacijski govor.

Ovo je hitan apel da prestanete biti kukavice, prestanete osuđivati sve što vam nije prirodno na društvenim mrežama, prestanete biti deo vojske koja je postojala dok se niste ni rodili, prestanete da se delite u tri tora i molim vas, nemojte mrzeti.

Imate ovaj život, iskoristite ga. Volite svim srcem.
Laku noć.



 

Autor: Adi Bebanić
Izvor: Facebook

SEMINARI & RADIONICE