Pročisti UM da bi JASNIJE ČUO svoje SRCE!

Naš um i srce su nerazdvojan par. Kada su u optimalnom odnosu, i mi smo u ravnoteži, pa smo i u celosti fit. A kada je bilo koje od njih u problemu, ni ono drugo ne ostaje ravnodušno, pa - pati. Dakle, tada i mi patimo, te se javlja čitav niz zdravstvenih problema. Ako to pravilno i na vreme shvatimo, blago nama.

Slavni engleski lekar, dr Eduard Bah (ili Beč), lekar zapadne medicine, ali i homeopata, koji je živeo na prelasku iz 19. u 20.vek, ušao je u istoriju medicine po sada već naširoko prihvaćenoj i priznatoj metodi lečenja (Bahovim) cvetnim kapima. Manje je poznato da je on tvorac teze da bolest nastaje prvenstveno kao sukob uma i duše (srca), te da nema isceljenja bez mentalnog i duhovnog truda.

A upravo mentalni trud, da pročistimo i umirimo naš um, nalazi se kao nužan proces na putu do našeg srca (duše). Jer, zaprljanog i nemirnog uma, teško ćemo moći da se spojimo sa našim srcem. Onda kada je to naš cilj, naravno. A trebalo bi da jeste, jer samo tako dolazimo do naših istinskih potreba, izbegavajući zamke i razrešavajući čvorove koje nam kreira naš um.

Živimo u vremenu sve veće intoksikacije – i uma, i srca. A u ovu intoksikaciju, pored odvajkada u životu čoveka prisutnih strahova, tuge, mržnje, besa i drugih toksičnih emocija, nesumnjivo se mogu svrstati i sve češće traume, kao i griže savesti, život u neopraštanju...

A sve to dolazi iz uma. I to onog dela koji popriličan broj autora iz oblasti ličnog razvoja, uključujući i potpisnika ovog teksta, naziva – Egom. On pravi sve te predstave, on kaže da nas duša/srce boli, on veli da smo jako, jako povređeni... Ne, to nisu reči srca, nipošto. I učiniće naš „veseli“ Ego sve što je u njegovoj moći, a ona je neretko poprilična, da nas spreči u nameri da to stanje promenimo.
Te je nezaobilazna prepreka na putu ka osluškivanju naše duše, tj. našeg srca.

Neke relevantne psihološke studije tvrde da ogroman broj odluka (čak i do 90 odsto) ljudi donose osluškujući svoj - unutrašnji glas. Koji su psiholozi nazvali intuicijom. Na stranu da li oni zaista svaki put čuju taj glas ili nešto drugo.

Intuicija najčešće dolazi spontano, ponekad krajnje neočekivano, izazvana još uvek do kraja neobjašnjenim procesom, iz našeg nesvesnog dela bića.

Ali, iako daleko ređe, isti taj govor moguće je čuti i kada svesno utišavamo um, kada ga svesno čistimo od onoga što nas sprečava da imamo bolji sluh za taj unutrašnji glas.
Taj proces, dakle, ide, u poretku: um, pa srce. Ili još jasnije: pročisti i umiri um, da bi jasnije čuo svoje srce, tj. svoju dušu. Za svoje najveće dobro.