Prvo sa čim se suočimo kada bismo da se menjamo je OTPOR!

Prvo sa čim se suočimo kada bismo da se menjamo je otpor. On ima svoja razna lica, ali važno je da znamo da je to otpor i da znamo šta se to u nama opire promeni.

Ja sam to sebi zamislila ovako: U našem umu postoji kutija koja se zove EGO. Ego je koncepcija nastala od naših odgovora na pitanja o tome ko sam ja, ko su drugi i šta je život.

Većina tih odgovora nije naša, jer ono što zovemo ego konstrukcija stvorena negde do naše završene sedme godine, onda kada smo, iz potrebe da se što pre snađemo u nepreglednosti života koji se otvorio pred nama, prihvatili odgovore onih kojima verujemo, stekli utiske o događajima koje vidimo, doživljavali ljude oko sebe intenzivno, jer od njihove ljubavi zavisimo.

E, taj ego je ta kutijica, koja ima svoje uglove, nastale od onih uverenja koje smo prihvatili kao istinite. I ta kutijica je ono u šta duboko zaronimo svoje ruke onda kada nalazimo odgovor na životne pojave. I kada se menjamo , ta kutijica se buni.

Ona nam kaže: Hej, pa ti do sada nisi tako mislio! Hej, pa to do sada nije bila istina. Hej, nisi sigurna tamo!

Tada je važno da znamo da je beskrajan prostor stvaranja tek izvan te kutije, jer u kutiji ponavljamo samo isto, a izvan kutije stvaramo novo.

Ako želimo da se promenimo, potrebno je da za promenu budemo spremni, da joj spremno kažemo da, imajući u vidu da smo beskrajno više od te kutije, zato što smo tu kutiju sami stvorili.

Dakle, sigurno možemo da stvorimo i neku drugu, mnogo , mnogo udobniju.

Autor: Ljiljana Milić, PromenaDA