Najvećih 5 žalosti jednog umirućeg

Broni Vares (Bronnie Wares) je mnogo godina radila na palijativnoj nezi. Njeni pacijenti bili su oni koji su došli kući da umru. Proživela je sa njima neke veoma važne momente, negujući ih poslednjih par nedelja njihovih života.

"Ljudi mnogo rastu kada se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Naučila sam da nikad ne potcenjujem nečiji kapacitet da raste. Neke promene su bile fenomenalne. Svako je iskusio raznovrsnost u emocijama, kao što je i očekivano, odbijanje, strah, bes, kajanje, još više odbijanja i eventualno prihvatanje. Ipak, svaki pacijent je našao svoj mir pre nego što je otišao, svaki od njih."

Kada su upitani da li žale za nečim i da li bi nešto uradili drugačije, uobičajene teme izlazile su na površinu, opet i opet. Evo 5 najuobičajenijih:

1. Kamo sreće da sam imao hrabrosti da živim istinski život, da budem veran sebi, a ne život koji su drugi očekivali od mene.

Ovo je bila najuobičajenija žalost kod svih. Kad ljudi shvate da je njihov život skoro gotov, i osvrnu se unazad, lako je videti koliko je snova otišlo neispunjeno. Većina ljudi nije ispoštovala ni polovinu svojih snova i morali su da umru znajući da je to bilo zbog izbora koje su napravili, ili koje nisu napravili.
Veoma je važno da stalno probate, i da ispunite bar neke od vaših snova na svom putu.
Od trenutka kada izgubite svoje zdravlje, prekasno je. Zdravlje donosi slobodu koju malo njih shvata pre nego što je izgubi.

2. Kamo sreće da nisam toliko radio

Ovo je došlo od svakog muškog pacijenta koga sam negovala. Propustili su detinjstvo svoje dece i nedostajalo im je društvo njihovog životnog saputnika.
Žene su takođe govorile o istoj žalbi. Ali kako je većina njih pripadala starijoj generaciji, mnoge od njih nisu bile zadužene za obezbeđivanje hleba porodici. Svi muškarci koje sam negovala su duboko žalili što su proveli toliko od svog života u mlinu rada za egzistenciju.
Pojednostavljivanjem svog životnog stila i pravljenjem svesnih izbora usput, moguće je da vam ne bude neophodan onaj prihod koji mislite da vam treba. I pravljenjem više mesta u vašem životu, vi postajete srećniji i otvoreniji novim prilikama, onim koji će više pristajati vašem novom životnom stilu.

pustinja

3. Kamo sreće da sam imao hrabrosti da izrazim osećanja

Mnogo ljudi se suzdržava od izražavanja osećanja da bi zadržali mir sa drugim ljudima. Mnogi su razvili razne bolesti kao rezultat i posledicu gorčine i ozlojeđenosti koju su nosili u sebi.
Kao rezultat oni su se zadovoljili osrednjošću, postali mediokriteti, a nikad ono što su zaista bili sposobni postati.
Mi ne možemo kontrolisati reakcije drugih. Ipak, iako ljudi mogu u početku burno reagovati kada vi promenite sebe, na kraju će to podići vaš odnos na potpuno viši i zdraviji nivo. Ili tako, ili će vas osloboditi nezdravog odnosa u vašem životu. Kako bilo, u oba slučaja vi dobijate.

4. Kamo sreće da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima

Često oni ne bi istinski shvatili važnost njihovih starih prijatelja sve do njihove nedelje umiranja, i nije bilo uvek moguće pronaći ih tada. Mnogi su bili toliko zaokupljeni svojim sopstvenim životima da su pustili da zlatna prijateljstva iskliznu negde i izgube se tokom godina. Ima puno dubokog žaljenja zbog neposvećivanja prijateljstvima dovoljno vremena i brižnosti koju zaslužuju. Svakome nedostaju njegovi prijatelji kada umire.

Uobičajeno je za zauzeti životni stil da dopustite da vam prijateljstvo isklizne. Ali kada se suočite sa približavajućom smrću, fizički detalji života otpadaju. Ljudi žele da svoje finansije dovedu u red ako je moguće. Ali nije novac ili istatus taj koji ima stvarnu važnost za njih. Oni više žele da dovedu stvari u red za dobro onih koje vole. Obično su oni tada previše bolesni i slabi da bi mogli to da izvedu.Sve se na kraju svodi na ljubav i međuljudske odnose. To je sve što ostaje u poslednjim nedeljama, ljubav i međuljudski odnosi.

5. Kamo sreće da sam sebi dopustio da budem srećniji

Ovo je iznenađujuće uobičajena žalost.
Mnogi nisu shvatili do samog kraja da je sreća izbor.
Oni su ostajali zaglavljeni u svojim starim kalupima i navikama. Takozvani komfor poznatog i bliskog je preplavio njihove emocije, kao i njihove živote, fizički. Strah od promene učinio je da se pretvaraju pred drugima, kao i pred njima samima, da su zadovoljni. Duboko u sebi žudeli su da se pošteno ismeju i da se opet glupiraju u svom životu.

Kada si na samrtničkoj postelji, šta drugi misle o tebi je daleko od tvog uma. Kako je divno biti u stanju pustiti sve, i smejati se ponovo, daleko pre umiranja.

Život je izbor. To je TVOJ život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno. Biraj radost.

Bronnie Ware / http://www.inspirationandchai.com/Regrets-of-the-Dying.html

www.novasvest.com