Čobanizacija vremena i prostora i mekani PROCES UČENJA

Te 2011. godine, negde u bespuću paragvajske džungle, nađemo se moj pajtos iz Hrvatske i ja u raw food komuni. I on i ja se primili da će biti velikih zemljotresa i poplava zbog navodnog prolaska planete Nibiru, i sa ostalim primačima komune počesmo da se ukopavamo. Pisao sam ranije o tome, ali hajde da obnovim gradivo u par reči; kopali smo u sred šume pećinu dužine 12 metara, sa svom potrebnom mašinerijom uključujući i štapine dinamita.

U komuni se jela isključivo presna hrana, ali smo mi dripci sa Balkana odlazili jednom nedeljno u obližnje selo da nahranimo đavla; trpalo se sve što se moglo za novce kupiti: masne pice, čipsovi, koka kole, čokolade, sladoledi i sav ostali krš.

U komuni smo imali na raspolaganju prirodni bazen sa pijaćom izvorskom vodom, a vlasnici i lideri komune, Nemci, održavali su ceo kompleks u besprekornom stanju.
Moj pajtos i ja smo se svaki put posle završenog prepodnevnog arbajhtunga u pećini, onako znojavi, izmoreni i žedni, skidali goli i skakali drito u bazen. Tad sam prvi put provalio da kad si žedan ne moraš piti vode, već samo se zamočiš u vodu i koža za nekoliko minuta apsorbuje potrebnu količinu tekućine. Do jajao, što bi rekao, drugi moj drugar iz Hrvatske, žestoko navučen na Brazil.

Najjača od svih fora je bila ta, da bi smo svaki put posle kupanja u bazenu jurišali u čisto kupatilo u malenoj kućici namenjenoj za zajednički boravak i aktivnosti. Tu bi se banjali, tuširali, prali, sapunjali, prskali, smejali i drali do mile volje, a zatim bi istrčali brže-bolje ostavljajući razvaljeno kupatilo za nama. Milina božija, nema šta.

bazen prirodni

Ali misterija nad misterijama za nas čobane sa Balkana beše, da bi svaki dan iznova nailazili na besprekorno čisto i uglačano kupatilo. Ono nemačka priča, nema zajebancije: bele pločice se bele, mesing na slavinama se sija, klonjara bez tragova kočenja, a ogledalo uglačano kao iz bajke. Sreći nikad kraja, gledasmo se veselo, moj brat nemački ovčar i ja, černobiljski posledičar.

Tokom boravka u komuni jedini obavezni obrok sa ostalim komunalcima (nikad nas nije bilo više od 5-6) počinjao je tačno u pet poslepodne, pre nego što zađe sunce. Svi komunalci su bili obavezni da naprave salatu ili neku raw madžu. Činije i tacne sa klopom bi poređali po drvenom stolu, prekriven ogromnim listom drveta banane kao stoljnjakom, i onako izgladneli posle rudarskog kopanja i divljeg kupanja, pasli smo travke i lišće kao volovi.

Smeh, graja i mljackanje, a posle obeda bi se pričalo o radu na pećini, potrebštinama, nabavkama materijala, alata i narudžbinama hrane za komunu.
Vlasnici Nemci su bili uvek smireni i strpljivi, i svaki put kad bi imali neke primedbe ili pitanja, uvek su pričali otvoreno, pred celom komunom, bez ustezanja i nikad povišenim tonom.
A moj brat 'Vat i ja smo toliko sranja pravili, da je prosto bilo neverovatno kako nikad nisu povisili ton na nas. I za divno čudo, čišćenje kupatila niko nikad nije pomenuo. A mi udri: dan za danom kupanje, vrištanje, zatim kupatilo, sapunjanje, tuširanje, i razlaz. Ali nije nam zameriti zaista, pa bili smo klinci; on je imao 33 godine, a ja 38.

rucak

Jednog dana, ne znam šta nam bi, sedosmo posle tuširanja na panj ko pravi Indijanci te progovori jedan od naške: "Nije fer da neko stalno čisti iza nas. Aj da išamaramo klonju zajedno pa nek ide sve u PM."
Pogledasmo se, skok na nogice i udri; polizasmo kupatilo tako jako da smo zajebali i pedantne Nemce.

Tog dana za ručkom u pet, sve bejaše kao i prethodnih dana, jedino je Thomasu Nemcu bio uočljiv široki osmeh na licu.
Kad smo završili sa klopom i pričom, pogledao nas je obojicu blago kao odojčad, namignuo jedared, i nestao u šumici.

Buenos Aires 22.6.2016.

Autor: Aleksandar Bilanović

www.latinoffroad.com

PROČITAJTE OSTALE TEKSTOVE OVOG AUTORA:

Emocionalna teretana

V.I.P - assana: Savršenstvo aktivne neaktivnosti

Monah u CIVILU

Droge i RAZVOJ SVESTI

Ishrana i svest

Vipassana

Podsvest, Svesnost, Prosvetljenje

PUTOVANJE I RAZVOJ SVESNOSTI

Ceremonije Perua ~ Kambo, Biofotonska, Ajahuaska