Priča o ŽUTOM BALONU ~ povezanim sa Kristoferovom DUŠOM

Kris je sahranjen u subotu ujutru. Bio je to najtužniji dan u mom životu. Dva dana padala je kiša. Ostali su samo sivilo i vlaga. Naleti vetra uskomešali su opalo hrastovo lišće po dvorištu farme. Vetar je navukao sive oblake koji bi se tu i tamo razmakli propustivši komadić plavog neba, ali samo nakratko. Pogrebna kola čekala su pred crkvom dok je pored njih, na pločniku, stajao tamnosmeđi drveni kovčeg.

Kristina je neobuzdano zaridala videvši taj prizor. Pogrebnik je pozvao nosače kovčega. Uzeo sam mesinganu ručku na zadnjem kraju kovčega i podigao ga, zajedno sa Džefom, Džonom i Lukom. Iznenadili smo se koliko je težak.

Neverovatno je težak, pomislio sam. O bože, ovo je Kristofer. Podižem telo svog sina.

Oštar bol sevnuo mi je ispod desnog pazuha. Nisam mogao da dišem. Napregao sam sve mišiće desne strane grudnog koša kako bih rasteretio onaj koji sam upravo bio pokidao, zanemario bol i nastavio da nosim kovčeg kroz prolaz, uz stepenice i sve do priprate. Iznenadio sam se videvši mnoštvo žutih balona kako lebde na ulazu.

Predstavljali su neobičan prizor, privezani žutim trakama za vreću s peskom, oblikovani kao džinovska božikovina, nalik nekoj fantastičnoj biljci iz dečjeg sna. Očekivao sam da će ih odneti pravo na groblje. Izgledali su tako neprikladno na pragu crkve.

Na kraju službe, proneli smo kovčeg kroz centralni prolaz crkve, između balona, niz stepenice do pogrebnih kola. Baloni u obliku božikovine uneti su u pogrebna kola i stavljeni pored kovčega.

Povorka automobila pratila je pogrebna kola niz Glavnu ulicu, preko reke, iza picerije „Četiri brata”, do kraja groblja gde je bila iskopana nova raka. Pored nje je, na vlažnu zemlju, spušten kovčeg, pored kojeg je stajala vreća s peskom. Stali smo ukrug oko groba, nas pedesetak a Fic je počeo da izgovara molitvu.

Kad su se molitve završile, objasnio sam otkud baloni. „Želimo da proslavimo Kristoferovu dušu – njegov osmeh koji je plenio, smisao za humor i ljubav prema životu. Baloni su simbol te duše. Pustićemo ih ovde da bismo proslavili slobodu u kojoj njegova duša sada uživa”.

Čučnuo sam na blatnjavu zemlju da ih odvežem i razdelim porodici, deci koja su bila prisutna i članovima zajednice koji su bili najbliskiji Krisu. Čvor je bio prejako vezan i nisam mogao da ga odvežem. Neko mi je dodao džepni nožić s tupim sečivom te sam odsekao žute trake koje su držale balone i predao ih jedan po jedan, prvi Džordanu, poslednji sebi. Izgledali su pomalo smešno.

Kad sam ih isekao, svaka traka bila je samo trideset do pedeset centimetara dugačka, a krajevi koji su visili slobodno bili su pomalo iskrzani od tupog sečiva. Jedan balon pukao je sam od sebe. Ne znam zašto, jer nož nije bio blizu njega.

„Onaj tamo je Kristoferov!”, uzviknuo je Džordan.

Preostale balone – sad ih je bilo dvadeset jedan – pustili smo odjednom. Vinuli su se u nebo, nošeni visoko naletima vetra i za nekoliko minuta nestali su iz vidokruga.

Na Menhetn smo stigli sa severa, auto-putem Henri Hadson, sišavši s njega nedaleko od marine u Sedamdeset devetoj ulici. Nadomak kružnog toka Kolambas uleteli smo u gužvu te sam zažalio sam što sam odabrao taj put.

Kada smo stali na crvenom svetlu pored Kongresnog centra Njujorški koloseum, oteo mi se uzdah neverice. Jedan žuti balon spuštao se prema našem automobilu, a zatim je lebdeo u vazduhu na visini od oko tri metra.

„Vidite ovo!”, uzviknuo sam, mada su ga svi u autu videli. „Eno ga žuti balon!”

„To je moj balon”, rekao je Džordan svojim ljupkim glasom sa zadnjeg sedišta. „Znam da je moj jer sam ga obeležio pre nego što sam ga pustio!”

Prva pomisao bila mi je: Kakva slučajnost! Mora da ga je neko dete ispustilo u parku. Ali ubrzo sam primetio da je žuta traka kojom je balon bio vezan duga svega tridesetak centimetara i iskrzane ivice, kao da je presečena tupim nožem. Balon nije bio lepo naduvan i sjajan kako bi trebalo da izgleda, već je bio ofucan i star, splasnuo usled isticanja helijuma. Ljuljao se u vazduhu umesto da se podiže. Po svemu sudeći, stigao je odnekud daleko kako bi sleteo na obodu kružnog toka Kolambas. Kristina je prasnula u smeh: „Kristofere, ti si čudo!”

Na semaforu se upalilo zeleno pa smo krenuli. Bili smo u srednjoj traci; balon je ostao izvan našeg domašaja i udaljavao se od nas, lebdeći. Nije imao gde da se spusti. Hteo sam da ga stignem, ali znao sam da ne mogu. Morao sam da ga pustim.

To kao da nije ni bilo bitno. Bilo je važno to što smo se sreli. Kao da je Kristofer bio u tom balonu i govorio mi: „Znam te, Leo. Sve preispituješ. Video si delić moje duše kako bi se uverio da nisam otišao, da smo svi besmrtni i da nadživljavamo svoje telo.

Ali ja sam znao da ti to neće biti dovoljno. Znao sam da ćeš preispitivati tu viziju, sumnjati u svoje pamćenje, pripisati ono što si video nekom trenutnom emotivnom utisku. Stoga ti dajem ovo, stvarni znak da sam i dalje s tobom, dokaz koji je teško opovrgnuti. Obrati pažnju na to kako sam pažljivo isplanirao mesto: Kolambas skver, nazvan po još jednom Kristoferu, Kolumbu. Sećaš se kako si me nekada zvao Kristoforo, a ja bih se zadovoljno smejao čudnom tonu koji je moje ime dobijalo?”

Za mene je taj događaj bio zastrašujuće veličanstven. Bio sam opsednut pokušajima da pronađem objašnjenje. Proverio sam brzinu i pravac vetra tog i prethodnog dana. Pokušao sam da izračunam koliko visoko helijumski balon može da se podigne pre nego što počne da pada, koliko visina i vazdušni pritisak utiču na brzinu njegovog spuštanja i u kakvom je to odnosu sa brzinom kojom helijum curi iz balona.

Zaključio sam da mogu to da objasnim posredstvom zakona fizike: da, moguće je da jedan od dvadeset jednog helijumskog balona oslobođenog u dva popodne na vetrovit dan u Grejt Baringtonu u Masačusetsu dospe do Njujorka, koji je udaljen 250 kilometara. Moguće je, ali koliki su izgledi da će stići na isto mesto kroz koje mi prolazimo u tom trenutku?

Shvatio sam da, na kraju krajeva, prihvatanje Džordanovog objašnjenja ne zahteva detinju slepu veru. Zapravo, ta teorija bila je jednostavnija i imala je više smisla od bilo koje druge. Na sudu bi možda pobedila. Ovo je bio jedan od balona koje smo oslobodili i to što se pojavio iznad kružnog toka Kolambas nije bila slučajnost.