Buda - dečak iz Nepala

Da li je moguće za čoveka da ne jede ili ne pije vodu duže od 3 ili 4 dana?

Ono što je smatrano naučno nemogućim je pod velikim pitanjem pošto je jedan dečak – tinejdžer u jugoistočnom Nepalu, meditirao 10 meseci i za to vreme nije konzumirao ni hranu ni vodu. Ovoj priči se poklanja sve veća pažnja, kako se svet otvara ka novim mogućnostima.

Ram Bahadur Bomjon, poznat i kao „Buda dečak“ odlučio je da ode do jednog drveta u Nepalu i počne da meditira pod njim. Na početku je rekao da će to trajati 6 godina. Njegov čin je brzo postao poznata vest, a hiljade posetilaca su pohrlile da ga vide. Mediji su se takođe uključili i ova priča je brzo privukla novinare i reditelje iz celog sveta. Možda i najznačajniji materijal o ovom događaju nastao je kada se ekipa „Discovery“ kanala uputila u Nepal, odlučna da vidi da li je moguće da se čovek uzdrži od svih oblika prehrane.

Na početku snimanja filma, opšte verovanje je bilo da čovek može živeti bez hrane nekoliko nedelja, jednostavno koristeći masti i proteine uskladištene u organizmu. Problem u izučavanju “Buda dečaka” nastao je zbog toga što prosečni čovek može da izdrži samo 3 ili 4 dana bez vode; on je bio posmatran duže od 4 dana i nije pokazivao znake dehidracije.

Da bi dokazali da li je u pitanju velika obmana, filmska ekipa je postavila kamere i snimala svaki pokret dečaka – tj. njihov nedostatak. Na osnovu njihovih zapažanja, utvrđeno je da nije bilo skrivenih cevi za vodu, ili izvora hrane. Ono čemu su svedočili kroz opsežno snimanje mnogi bi nazvali naučno nemogućim.

„Posle 96 sati snimanja, Ram je porazio modernu nauku nastavljajući svoju meditaciju i život.“ – član filmske ekipe „Discovery“ kanala.

Kao što je ranije pomenuto, filmsko snimanje pokazalo je da Ram nije pokazivao znake dehidracije ili fizičkog propadanja tokom meditacije. Iako je sedeo u istom položaju za sve to vreme, izgledalo je da njegovi organi i telo funkcionišu normalno. Naravno, nije bilo moguće utvrditi svaki detalj, pošto je Ram odlučio da ostane u meditativnom stanju sve vreme. To je značilo da niko nije mogao da medicinski proučava njegovo zdravstveno stanje.

Ramova meditacija je trajala 10 meseci pre nego što je iznenada nestao. Prvo se mislilo da je kidnapovan, ali je kasnije utvrđeno da je, zbog prevelikog publiciteta, odlučio da ode dublje u džunglu Nepala da nastavi meditaciju. Osećao je da "nema mir", pošto je ta oblast zbog njega postala velika turistička atrakcija u Nepalu. Od tada se pojavio nekoliko puta u javnosti, održao govore i komunicirao sa onima koji su bili zainteresovani za njegovu priču i blagoslov. Svaki put, ponovo bi nestao da nastavi svoju meditaciju. Iako mnogi veruju da je Ram reinkarnacija Bude, on je to negirao i kaže da je samo postao prosvetljen kao Buda, kroz meditaciju.

buda decak

Ovo nije prvi put da je primećeno da neka osoba nije ništa jela ili pila veoma dug period vremena. Jedan Indijac je tvrdio da nije ništa jeo ili pio čitavih 70 godina. Pristao je da ode u bolnicu na strogo posmatranje, gde nije konzumirao vodu ili hranu 15 dana. U tom slučaju, čovek je tvrdio da svoju hranu dobija kroz meditaciju.

Nešto drugačija, a ipak slična, je priča Indijca, po imenu Hira Ratan Manek, koji je bio pažljivo naučno posmatran u bolnici čitavih 411 dana. Za to vreme on nije konzumirao hranu, ali jeste pio prokuvanu vodu. Tvrdio je da se hrani sunčevom svetlošću, koju je dobijao gledajući u Sunce tokom perioda sa nultom emisijom UV zračenja. U oba slučaja, medicinski stručnjaci i istraživači su bili zbunjeni i bez objašnjenja. Iako su mnogi bili brzi da sve otpišu kao prevaru i naučnu nemogućnost, nema činjenica koje bi mogle da potkrepe njihovo poricanje.

Ono što je zanimljivo u vezi sa pričama u kojima se tvrdi da hrana nije potrebna za preživljavanje jeste da je mnogo češća karakteristika zapadnog mentaliteta da se nasilno poriče ta mogućnost. U budističkoj tradiciji to se shvata kao nešto što je sasvim moguće i za mnoge Lame se tvrdi da su to radili u prošlosti. Da li je moguće da naše poricanje takvih tvrdnji i nesposobnost da se prihvati ta mogućnost, dolaze kao rezultat toga što smo, u našoj zapadnoj kulturi, snažno raskinuli veze sa duhovnim shvatanjem nas samih? Čini mi se jako mogućim da manjak samorazumevanja u zapadnoj kulturi stvara nesposobnost da se na ovakve tvrdnje gleda ozbiljno. Umesto da vidimo nešto što bi moglo biti vrlo uzbudljivo za čovečanstvo, vidimo to kao neozbiljnu obmanu, kako bismo mogli nastaviti sa svojim životima.

Ovde možete pogledati film koji je snimila ekipa „Discovery“ kanala: