Najmoćnija planina u Srbiji

Mesto na kome zemlja diše drugačije. Mesto gde vazduh ima gustinu koja se ne meri instrumentima, gde se telo, čim kroči na određeni kamen, prepusti.

Planina Rtanj, u istočnoj Srbiji, jedno je od takvih mesta. Verovatno najjače. Njena silueta se urezuje u sećanje pri prvom pogledu: savršeno simetrični trougao koji se uzdiže nad okolnim brdima poput nečega što nije slučajno. I zaista, baš ta neslučajnost Rtnja privlači pažnju naučnika, mistika, planinara i iscelitelja već vekovima. Ono što ih privlači nije samo lepota jer lepih planina ima mnogo.

Rtanj je nešto drugo. Rtanj je planina koja “radi”. Kada fizičari ili elektrotehničari pogledaju Rtanj, sugerišu da su elektromagnetna polja koja se mere na njemu dobra za ljude, detektuje se frekvencija od 28 kiloherca, što je zabeleženo i na piramidama u Visokom i sudanskim piramidama. Ova frekvencija nije slučajnost koja se ponavlja na tri kontinenta.

Merenja su utvrdila da na Rtnju postoje neprekidne promene energetskih polja. Vrh Rtnja — Šiljak uglavnom upija energiju, dok mesto Svetilište u podnožju planine uglavnom zrači. Energija izbija iz Rtnja vertikalno, u visokom vibratornom spektru, karakterističnom za bioenergetska iscelenja. Istovremeno, energija koja postoji oko Rtnja kreće se spiralno. Ova dva kretanja, vertikalno i spiralno, nisu nasumična.

Poznati su svim tradicijama koje su ikada ozbiljno pristupale razumevanju energije: od tantričke prakse do drevnog egipatskog hermetizma. Vertikala je osa između neba i zemlje, spirala je jezik života, oblik DNK, galaksija, školjke. Rtanj govori tim drevnim jezikom. 

Inženjer Goran Marjanović beleži kako su merenja na Rtnju, na mestima gde ne postoje nikakvi električni vodovi ili slični izvori električne energije, pokazala da je zračenje daleko veće nego u urbanim sredinama. Na nekim mestima na planini naizmenično električno polje dostiže od 60 do 70 volti, dok je prosek u Srbiji od 20 do 30 volti po kvadratnom metru. Naši stručnjaci su locirali i posebnu vrstu zračenja koju je definisao još Nikola Tesla, nazvavši je nehercijanskim zračenjem.

U podnožju planine, nalazi se posebna tačka. Zovu je Svetilište ili Vrelo. Poznato je kao izvorište energije koja blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje. Služilo je ljudima od davnina da poboljšaju fizičko i duhovno stanje svog organizma. Postoje priče iz vremena starih Rimljana da su se u podnožju Rtnja lečili rimski legionari iz obližnjeg utvrđenja Feliks Romulijana i da su rane tri puta brže zarastale. Zamislite to na trenutak: rimski vojnici, ratnici Carstva, donošeni su na ovo mesto jer je iskustvo pokazalo da telo tu ozdravlja brže. Nisu imali aparate, nisu imali teoriju orgonske energije.

Imali su iskustvo i prenos znanja. Organizovano istraživanje ovog svetog mesta je započeto 1998. godine, a 2009. je učešće u projektu uzeo i međunarodni istraživački tim. Iz Svetilišta zrače orgonska, elektromagnetna i ozonska energija koje, kad se spoje, veoma lekovito utiču na ljudski organizam.

Orgonska energija, ona koju je Wilhelm Reich opisao kao životnu silu prisutnu u svemu živom, ovde nije metafora. Ona se meri, beleži, ima koordinate i preporučenu dozu izlaganja. Akademik Davidović savetuje dva dana po 20 minuta, jer ukoliko je neko agresivan, može se dogoditi da se agresivnost dodatno ispolji. Ovo je fascinantno upozorenje jer nam govori da Vrelo nije neutralno. Ono ne ublaži, ne zagladi, ne usavršava privid. Ono pojačava. Ono što donosite sa sobom, donosi se jasnije, intenzivnije. Ono što ste hteli da potisnete može isplivati.

Ovo je karakteristika jakih energetskih mesta. Svetinja nije ugodna u smislu površne udobnosti. Svetinja je istinita. Svedočanstava o doživljajima na Rtnju ima bezbroj, i ne dolaze samo od onih koji su tražili nešto misteriozno. Mnogi posetioci tvrde da su na Rtnju osetili snažno energetsko delovanje bilo da se radi o boljoj koncentraciji, miru u telu ili neobjašnjivom osećaju u rukama. Postoje svedočenja o izlečenjima, snovima sa porukom, pa čak i “resetovanju” života.

Resetovanje života — ova fraza, spontano izneta od strane nekoga ko je bio na planini, možda je najtačniji opis onoga što se dešava. Rtanj ne leči konkretnu bolest kao što lek cilja simptom. Rtanj reorganizuje. On pokreće procese koji su stajali. On podseti sistem , telo, um, dušu, na prirodni redosled prioriteta. Planina je poznata kao mesto na kojem je izuzetno velika koncentracija negativnih jona koji blagotvorno deluju na organizam, a naročito pogoduju onima koji imaju problema sa astmom, disajnim sistemom i vidom.

Sve ovo je dokumentovano naučnim istraživanjima, a čućete i od samih pacijenata o blagotvornim svojstvima ovog mesta. Neki su se i stalno nastanili na planini posle izlečenja. Jer kada neka sila promeni vaš život, instinkt je da ostanete blizu nje. Na Svetilištu se preporučuje i potpuno odsustvo tehnologije, jer telefoni se mogu napuniti ili isprazniti, foto-aparati neće moći da se uključe, senzori na kolima neće raditi ili će se svi uključiti u isto vreme, a kamere će podrhtavati na potpuno ravnoj i mirnoj površini. Kada planina uđe u interakciju sa tehnologijom, tehnologija nehotice postaje merač njene snage.

Nema bolje ilustracije. Svaki narod koji je živeo uz Rtanj ostavio je isti trag u predanju: veliku silu u planini, silu koja pomaže onima koji veruju. Legenda kaže da nekada davno Rtanj nije bio planina. Na njegovom mestu je živeo veliki čarobnjak u dvorcu koji je čuvao celu okolinu i delio ljudima oko sebe — svakome po zasluzi. Onda se jednoga dana iznenada podigla cela planina Rtanj, a čarobnjak je ostao da živi ispod planine gde do dana današnjeg pomaže svima onima koji veruju u njega. Čarobnjak koji je ostao je ključ legende. Ne nestao, ne uzašao, ne umro. Ostao, transformisao se, sjedinio se sa planinom. U hermetičkoj tradiciji bi rekli: princ koji postaje zemlja.

U jungijanskom smislu: arhetip mudrosti koji se interiorizuje u kolektivnom pamćenju jednog kraja. U praksi, sila koja se i dalje oseća. Značaj Rtnja za Slovene kroz vekove najbolje objašnjava to da je Rtanj bio važan koliko i Olimp Grcima iz antičkog doba. On nije bio turističko odredište. Bio je axis mundi — osa sveta, tačka u kojoj se nebo i zemlja sreću. Jedan od najtiših, a najrečitijih dokaza posebnosti Rtnja raste u tišini njegove južne strane. Obronke vrha Šiljak krasi endemsko bilje Satureja montana i Satureja satyris , koje raste samo na ovom mestu.

Rtanjski čaj nije smeša biljaka koje su slučajno odabrale ovo stanište. Ona je produkt specifičnog elektromagnetnog i energetskog okruženja poput bića koje je evoluiralo u posebnom polju i nosi u sebi trag tog polja. Tu je I Ramonda serbica — jedna od retkih feniks biljaka u svetu, koja može da se osuši do stanja prividne smrti i ponovo otvori pri dodiru sa vodom.

Simbol koji planina nosi sa sobom: smrt koja nije kraj. Hibernacija koja čuva suštinu. Buđenje koje je uvek moguće. Spektralnu analizu planine izveo je profesor Ljubo Ristovski koristeći polikontrastnu interferentnu fotografiju britanskog biologa dr. Harija Oldfilda, što je u realnom vremenu omogućilo vizualizaciju energetskih meridijana. Nauka meri. Ali merenje nije razumevanje. Znamo da frekvencija od 28 kiloherca postoji na Rtnju i na piramidama Sudana, ali ne znamo zašto. Znamo da telekomunikacioni sistemi otkazuju iznad Rtnja, ali ne znamo šta presreće signal.

Znamo da se rane leče brže , ali medicina nema teoriju koja bi to objasnila kroz standardni model. A možda to i nije problem. Možda je to tačno onaj prostor u kome susreti nauke i duhovne prakse ne vode ka kompromisu, već ka novim pitanjima. Pitanjima koja su uvek bila tu samo su ih različite epohe postavljale različitim jezicima. Postoji trenutak na Rtnju, negde između polaska i vrha, kada misli prestanu da se nadmeću. Telo postane tišina. I u toj tišini sve je jasno. To nešto jasno je različito za svaku osobu. Za jedne je to odluka koja je čekala. Za druge je to sećanje koje se konačno moglo pogledati bez straha. Za treće je to osećaj da su, možda prvi put, u sopstvenom telu , potpuno prisutni, ne na putu ka nečemu drugom. Rtanj ne daje odgovore. On daje prisustvo.

A prisustvo je sve što je ikada trebalo da bi pravi odgovor mogao da se čuje. Ono što je sigurno — oni koji su se jednom popeli, znaju da ova planina ostavlja trag. Trag koji ne bledi sa vremenom. Koji se ne objašnjava lako ali se oseća jasno — kao da je nešto u tebi, nešto što si bio pre nego što si se zaboravio, podsetilo sebe. Rtanj te čeka. Uvek je čekao. I uvek će.

Autor: Jelena Bereta 

website: jelenabereta.com

SEMINARI & RADIONICE